Двије деценије од злочина у Тузли нема кажњених

Тузла - Паљењем свијећа и полагањем бијелих ружа јуче је у Тузли обиљежено 20 година од злочина муслиманских снага над 200 војника ЈНA који су се 15. маја 1992. године мирно повлачили из БиХ.

Помен

Колона од око 200 чланова породица убијених војника, преживјелих учесника злочина, представника удружења жртава Одбрамбено-отаџбинског рата, међу којима је био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, прошетала је Брчанском малтом са бијелим ружама и упаљеним свијећама.

Шетња и вјерски обред који је обављен на мјесту злочина  протекли су мирно, уз појачано полицијско обезбјеђење.

Учесник “тузланске колоне” Славко Новаковић рекао је да бивши градоначелник Тузле Селим Бешлагић и друга лица која су учествовала у овом злочину треба да буду процесуирани.

- Са Селимом Бешлагићем било је договорено да се колона мирно повуче, али је она мучки нападнута и погинули су недужни људи - рекао је Новаковић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић казао је да власти Српске неће престати да трагају за правдом све док одговорни за злочиначки напад на колону војника ЈНA, која се мирно повлачила из Тузле, не буду процесуирани.

Ђокић је послије помена страдалим на Брчанској малти рекао да се знају имена оних који су носиоци организације овог  напада и да власти РС желе да правда буде доведена до краја.

- Оно што овим скупом желимо да истакнемо јесте да смо веома разочарани што правосуђе у БиХ и Хашки трибунал нису процесуирали одговорне за овај ратни злочин и нећемо се умирити у трагању за правдом, а правда је да сви одговорни за ратне злочине морају одговарати - рекао је Ђокић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих и несталих РС Недељко Митровић оцијенио је да је на сцени правосудни политички инжењеринг, јер је несхватљиво да нико није кажњен за очигледан злочин почињен у Тузли, не само над војницима, него и над цивилима запосленим у тадашњој ЈНA.

Обиљежавање злочина у Тузли настављено је служењем парастоса на гробљу Пучиле у Бијељини, а на спомен-костурници положено је цвијеће.

Приликом договореног повлачења 92. моторизоване бригаде ЈНA из касарне “Хусинска буна” из засједе је убијено најмање 50, а рањена су 44 војника ЈНA.

Овај злочин изведен је само 12 дана послије сличног масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Испланиран злочин

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне “Хусинска буна” са око 200 моторних возила и око 600 старјешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације “Зелене беретке”.

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНA са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти инсценирале спор око предаје дијела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био дио плана за размјештање снајпериста на правцу повлачења ЈНA и мјесту засједе.

Да је напад на колону ЈНA унапријед добро планиран и припреман, показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Послије преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку када је посљедња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, “зољама” и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу мјеста живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, а тијела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио-записима забиљежено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбједности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону, наводећи при том и команде као што су “Пуцај” и “Не доводи”, из чега се може закључити да није желио заробљенике.

Без правде за жртве

Хашки трибунал је у “случају Тузланска колона” за четири особе дао ознаку “A”, што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да те особе буду процесуиране.

Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. године, прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у “случају Тузланска колона”.

Старјешина МУП-а БиХ Илија Јуришић за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду осуђен је на 12 година затвора, али је ту одлуку поништио Aпелациони суд. Поновљено суђење Јуришићу почело је у Специјалном суду у Београду јула 2011. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.