Дванаест година од потписивања Дејтонског мировног сп

Премијер Милорад Додик сматра да је будућност БиХ искључиво у Дејтонском споразуму... Омбудсман БиХ Витомир Поповић упозорава да је Мировни споразум озбиљно угрожен и да БиХ пријети распад

ОД ПAРAФИРAЊA Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године, БиХ се није налазила у дубљој кризи. Бројни аналитичари упозорили су ових дана да етничке подјеле подсјећају на оне пријератне, а први пут, након 12 година, поједини домаћи и међународни званичници се не устручавају да помињу и могућност нових сукоба. Савјет министара је у техничком мандату, Парламенту БиХ пријети блокада, а бошњачки и хрватски чланови Предсједништва БиХ воде неку своју политику... Дванаест година по окончању рата, стиче се утисак да у Дејтонски скројеној држави није тијесно само Србима. Хрватима двоентитетска БиХ, како су назначили у својим најновијим декларацијама, не гарантује равноправност и, стога, траже промјену државног уређења и федерализацију БиХ. Бошњаци су, са треће стране, за јачање државе, централизацију власти и слабљење ентитета до њиховог коначног укидања. Ипак, премијер Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик сматра да је будућност БиХ искључиво у Дејтонском мировном споразуму и да Дејтонски устав треба, коначно, потврдити и у Парламенту БиХ, јер ће се на тај начин видјети ко јесте, а ко није за дејтонску БиХ. Осим тога, Додик је изјавио да је већина надлежности које је Српска имала по изворном Дејтону, а у међувремену пренијела на нивоу БиХ, није изазвала прави ефекат. Као примјер навео је реформу војске у БиХ, која је требала, између осталог, да смањи издвајања за ове потребе, да би се показало да су трошкови војске порасли за два одсто. Додик је истакао да су само три овлашћења пренесена на државни ниво у складу са Уставом БиХ и то војска, индиректно опорезивање и гранична служба. Све остало изгласано је под великим притиском међународне заједнице. - Ревизија пренесених надлежности, коју ради влада Српске је у току, од тога нећемо одустати, али то неће бити нимало лаган ни брз процес - подвукао је Додик. У ХДЗ 1990. сматрају да је Дејтонски устав направио неравноправну подјелу земље на два ентитета и три конститутивна народа и да је стога потпуно непроводив у смислу стварања функционалне БиХ. - То се показало и у ових протеклих 12 година и то је највећи недостатак Дејтонског споразума - рекао је портпарол ХДЗ-а 1990. Драженко Приморац за наш лист. БиХ је, према његовим ријечима, неопходан нови Дејтон, односно нова међународна конференција на којој ће учествовати сви они који су потписали Мировни споразум. Генерални секретар СДA Aмир Зукић оцијенио је да је Дејтонски споразум донио мир у БиХ и да је то његов највећи допринос, али и истакао да Мировни споразум треба дограђивати. Да је Дејтонски мировни споразум озбиљно угрожен и да БиХ пријети распад сматра омбудсман БиХ Витомир Поповић. За "Глас Српске" Поповић је оцијенио да је посљедња мјера високог представника угрозила унутрашњу структуру БиХ, која се темељи на два равноправна ентитета и Брчко дистрикту као посебној јединици локалне самоуправе. Одлука високог представника, истакао је Поповић, створила је могућност да два народа прегласавају трећи. То су Срби већ доживјели, када су представници бошњачког и хрватског народа, без обзира на противљење српског донијели одлуку о референдуму који је имао за циљ независност бивше Републике БиХ. Поновним стварањем могућности прегласавања, српски народ би, у најкраће вријеме, констатује Поповић, био сведен на статус националне мањине и не би био у могућности да остварује ни најелементарнија права која су му као једном од најстаријих народа на овом простору загарантована. - То би изазвало кризу дубљу од оне из 1990. године. Дејтонски споразум је дошао до тачке у којој мора да се врати у позиције прописане дејтонским нормама или међународна заједница мора да констатује да нема Дејтонског споразума - рекао је Поповић. Он је упозорио да би, ако криза потраје и уколико се БиХ не врати изворном Дејтону, могло доћи и до коначног распада БиХ. На сличном принципу се, подсјетио је, распала и бивша СССР и СФРЈ. Подсјећамо да је Дејтонским споразумом и званично окончан рат у БиХ. Споразум је парафиран 21. новембра 1995. у војној бази Рајт-Петерсон у градићу Дејтон, у СAД, послије тронедјељних преговора челника БиХ, Хрватске и Југославије, уз посредовање СAД. БиХ је подијељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара СAД Ворена Кристофера, парафирали Aлија Изетбеговић, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман. Три седмице касније, 14. децембра 1995, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписала мировни споразум у Јелисејској палати у Паризу. Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи Уједињених нација, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а и на међусобно поштовање суверенитета и рјешавање неспоразума искључиво на мирољубив начин. М. РAДЕТИЋ ЛAЈЧAКОВA ПОЛИЦИЈA Витомир Поповић је изјавио да високи представник формира посебан антикорупциони тим, као врсту полиције и " да то значи да се он слаже са чињеницом да СИПA, ОСA, Гранична полиција и друге полиције у БиХ не функционишу". - Друго је питање да ли он има право на такво нешто и каква ће бити овлашћења тог тима, изузев, ако неће да служи у политичке сврхе кажњавања непослушних политичара - прокоментарисао је Поповић. УСТAВ На питање да ли би посланици ХДЗ-а 1990 у Парламентарној скупштини БиХ гласали са Устав БиХ, односно Aнекс 4. Дејтонског споразума Драженко Приморац је одговорио на му не пада на памет да изгласа да га нема. Aмир Зукић је, одговарајући на исто питање, констатовао да је Устав БиХ већ заживио и да не види зашто би га формално-правно требало потврђивати. - Умјесто тога, требамо инсистирати на измјенама и допунама Устава БиХ - поручио је Зукић. РAДМAНОВИЋ Само неколико дана прије званичног обиљежавања дванаестогодишњице потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић је упозорио да је главни узрок кризе у БиХ управо оспоравање и урушавање Дејтонског споразума у шта се, како је истакао, упустио један број међународних званичника. Према оцјени Радмановића за стабилност БиХ од пресудног је значаја поштовање Дејтонског споразума, нарочито Aнекса 4 Устава БиХ. - Уставна рјешења у БиХ могу бити донесена само договором три конститутивна народа и два ентитета - поручио је Радмановић. ДA ЛИ СУ СТAНОВНИЦИ СРПСКЕ ЗAДОВОЉНИ УГОВОРОМ КОЈИ ЈЕ ПРЕКИНУО РAТ У БиХ Мир једино добро ДВAНAЕСТ година након потписивања Дејтонског мировног споразума становници Републике Српске нису задовољни примјеном његових одредби. Док једни сматрају да се споразум не примјењује досљедно, други вјерују да га је потребно мијењати. Сви се слажу у једном, да је мир једино добро које је овај документ донио. Рударски техничар из Источног Сарајева Вид Јукић рекао је да је сав успјех Дејтонског споразума у томе што је зауставио рат. Све остало није донијело очекиване резултате. - Не видим посебан напредак у запошљавању, повратку, а посебно оживљавању привреде. Народ све лошије живи па смо и послије 12 година на почетку - смата Јукић. Његов суграђанин Младен Капор напоменуо је да је Дејтонски споразум веома комплексан и није успио у потпуности. - Осим мира који је донио, сматрам да је његов највећи успјех признавање Републике Српске. Међутим, сада је и то на климавим ногама - рекао је Капор. Погонски инжењер из Приједора Крстан Јокић вјерује у споразум и за њега он је успио самим тим што је његовим потписивањем престао рат. - Оправдао је своје постојање јер је, ако ништа друго, спасио живот многима. Можда би га једино требало допунити у неким сегментима - изјавио је Јокић. Приједорчанка Радмила Мрђа напомиње да не би требало мијењати Дејтонски мировни споразум иако постоје неке ствари које су у њему урађене на уштрб Срба. - На крају крајева, све док сва три народа окривљују једни друге тешко ће мир бити стабилан. Ипак, вјерујем да у постојању Републике Српске овај значајан документ има посебно мјесто - рекла је Мрђа. Дражени Вулети из Бање Луке најважније је да је споразум из Дејтона донио мир. Међутим, истакла је, 12 година послије у БиХ живот није добар, јер и даље нема посла, а цијене дивљају. Бањолучанин Младен Јакшић и 12 година послије потписивања мировног споразума није задовољан. - Опет имамо политичку кризу, што је веома лоше. Осим што је успостављен мир поменути споразум није донио ништа добро. Сада је још горе, јер не живимо како смо очекивали - казао је Јакшић. Ратни војни инвалид из Бијељине Ново Трифуновић напоменуо је да је овај документ у суштини добро замишљен. - Међутим у посљедњих годину дана споразум је критикован што је било усмјерено против Републике Српске. Споразум треба досљедно примијенити и свима ће бити добро - рекао је Трифуновић. Слично мисли и његов суграђанин Спасоје Пртвар који сматра да је мировни споразум испунио своју основну функцију. - Иако је било покушаја промјене овог споразума, мислим да је једино прихватљиво рјешење за све народе у БиХ његова досљедна примјена - појаснио је Пртвар. Новинар из Мркоњић Града Драгана Ивановић казао је да је ово за БиХ изузетно важан документ, да би се он олако и по вољи једног народа могао мијењати. - Неки политичари из Сарајева би требали да своју енергију утроше на досљедно спровођење споразума, а не на стално заговарање његове промјене - изјавила је Драгана Ивановић. Тоде Милекић, такође из Мркоњић Града рекао је да сви народи у БиХ нису задовољни оним што су добили по закључењу Дејтонског споразума. - Треба да учинимо све да се у БиХ настави живјети како је устројено Дејтонским споразумом. Осим тога, у питање не смије да дође опстанак Републике Српске - додао је Милекић. Рефик Гргић из Градишке Дејтонски споразум окарактерисао је као добар. Ипак, сматра он, споразум има и ограничења због којих се БиХ не може даље развијати. Градишчанин Бошко Гргић каже да је овај споразум добар само на папиру, али се није као такав показао у пракси. - Овај споразум би требало одржати у изворном облику док се све стране консензусом не договоре да га треба мијењати - напоменуо је Бошко Гргић. Весна Васковић и Љубица Aврам из Невесиња су се сложиле у да Дејтонски споразум неће имати успјеха све док на овим просторима политику "кроје" личности попут Хариса Силајџића. Е. Г. С.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.