Дуњић: Обезбиједити и Србима исте услове за обиљежавање страдања

Источно Сарајево - Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја тражи од власти у Федерацији БиХ да омогуће исте услову које имају и Бошњаци и Хрвати када обиљежавају страдања у Српској, изјавио је данас предсједник Пододбора Велимир Дуњић.

Он је рекао да је одлука Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова од 21. априла да обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године буде организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и на мјесту страдања, изнуђена и привремена због понашања власти у Сарајеву.

Власти у Сарајеву, навео је он, никако не дозвољавају постављање спомен-плоче са неутралним и помирљивим садржајем, као ни члановима породица страдалих припадника ЈНА да оду до мјеста гдје је злочин и почињен.

"На спомен-плочи је дословно требало писати: жНевино страдалим припадницима ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. годинеж", рекао је Дуњић након данашње сједнице Подобора у Источном Сарајеву.

Он је подсјетио и да су камере прошле године након обиљежавања злочина у Добровољачкој улици забиљежиле да су цвијеће и свијеће завршили у контејнеру за смеће након што их је наводно "самоиницијативно" уклонио радник "Градске чистоће".

"Не желимо више ни да пристајемо да се нехришћански вјерски обред страдалим припадницима ЈНА служи на стајалишту и улици, а не на мјесту страдања", поручио је Дуњић.

Предсједник Пододбора је указао и на упитну гаранцију безбједности с обзиром на то да такозване "Зелене беретке" у Сарајеву исти дан огранизју обиљежавање 25 година од "одбране града".

"Не плашимо се да одемо него желимо исте услове који имају они на територији Републике Српске. Подсјетићу да је /тадашњи предсједник Предсједништва такозване Републике БиХ/ Алија Изетбеговић обећао и гарантовао безбједност припадницима ЈНА у Сарајеву, да би након догађаја 3. маја изјавио да је то историјска побједа Сарајлија", рекао је Дуњић.

Он је указао да је одлука да се у Миљевићима обиљежава сјећање на злочине у Добровољачкој улици привременог карактера, односно ријеч је о томе да се обиљежава у Источном Сарајеву до оног тренутка када буде било одобрено постављање спомен-плоче и да се ода почаст страдалим на мјесту злочина.

"Неко се залаже да /Сарајево/ буде европски, демократски и мултиетнички град, а нас 200 до 300 који желимо да обиљежимо овај злочин обезбјеђује на хиљаде полицајаца. Да ли је то слика демократског Сарајева", упитао је Дуњић.

Он је напоменуо да је сличан проблем и са обиљежавањем страдања припадника ЈНА у Тузли.

"Поставља се питање да ли треба удовољити ако се буде тражило постављање неке спомен-плоче и спомен-обиљежја у Републици Српској. Требало би преконтролисати и да ли све спомен-плоче које су до сада постављене имају грађевинске дозволе", нагласио је Дуњић.

Он је потврдио да ће обиљежавању годишњице злочина у Добровољачкој улици у Миљевићима присуствовати предсједник Одбора Владе за његовање традиција ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић.

"Упутили смо позивнице предсједнику Републике Српске Милораду Додику, свим министрима у Влади Српске, посланицима Народне скупштине Српске и посланицима у Парламентарној скупштини БиХ, амбасадама, невладиним организацијам проистеклим из претходног рата, те представницима локалних заједница који гравитирају овом подручју", рекао је Дуњић.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан /крњег/ Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.