Дуг пут до нових амбасада

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако постоји оправданост за отварањем нових амбасада БиХ у свијету, за шта је зелено свјетло дало Предсједништво, тај посао није могуће завршити “преко ноћи” јер захтијева и вријеме и новац.

БиХ широм свијета има око 60 дипломатско-конзуларних представништава (ДКП), односно амбасаде, генералне конзулате и мисије при међународним организацијама, а дио стручне јавности и парламентарци на нивоу БиХ годинама су сагласни у оцјени да је стање у ДКП мрежи изузетно лоше.

Дипломатија је због тога дуго година на мети бројних критика, почевши од тога ко се налази на челу кровног министарства, оправданости постојања неких амбасада до стручности и способности оних који представљају БиХ у свијету. У анализи коју је прије неколико година урадило Министарство иностраних послова је наглашено да су ДКП-ови сконцентрисани тако да неки дијелови свијета нису никако или су слабо покривени, док неколико амбасада упркос великим трошковима није испунило очекивања, те је истакнута и могућност њиховог гашења.

Предсједништво БиХ је у четвртак примило к знању нову информацију МИП-а БиХ која се односи на план и анализу оправданости отварања нових дипломатско-конзуларних представништава. Одлучено је да буду отворене амбасаде у Кенији (Најроби), Словачкој (Братислава), Бразилу (Бразилија), Алжиру (Алжир), Мароку (Рабат), Азербејџану (Баку) и Тунису (Тунис).

Ана Тришић Бабић, савјетница за спољну политику српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, за “Глас Српске” истиче да треба да се посложи доста коцкица да би овај план био спроведен у дјело, почевши од издвајања новца у буџету. Додала је да је и вријеме игра значајну улогу, о чему свједочи чињеница да неки послови тог типа, који су договорени још прије неколико година, тек сада почињу да се реализују.

- Ријеч је о дугим програмима. Постоје празнине на одређеним локацијама, као што је, на примјер, Словачка гдје немамо амбасаду, а ријеч је о држави која је релативно близу - истакла је Тришић Бабић и додала да треба водити рачуна и о објектима у којима ће бити смјештене дипломате.

“Глас Српске” је недавно објавио да земље насљеднице бивше СФРЈ још пописују и утврђују које је све објекте и парцеле посједовала та држава, а да БиХ има у плану да новац који је већ инкасирала од продаје неких утроши за обнову ДКП-ова у Европи и региону, те куповину нових. У том документу МИП-а је истакнуто и да је Савјет министара БиХ почетком прошле године покренуо иницијативу за преузимање комплетног објекта у Алжиру и откуп дијела који је припао Хрватској, али то до краја није спроведено јер, како је истакнуто, нема повратних информација из те земље о томе да ли је и шта урађено.

БиХ, појашњено је, нема ДКП у Алжиру, али га покрива из Француске. У овом случају ријеч је о имовини од 600.000 долара на веома атрактивној локацији.

- До коначног рјешавања имовинско-правног статуса, те евентуалне одлуке о отварању дипломатско-конзуларног представништва у Алжиру, МИП не може планирати средства за потенцијалну реконструкцију и адаптацију објекта - потврдили су у МИП-у.

Трошкови

Дом народа Парламента БиХ прихватио је прошлог мјесеца приједлог делегата у Клубу Срба Душанке Мајкић, која се годинама бави анализом стања у ДКП мрежи, да буде урађен нови пресјек, са приједлогом мјера. Мајкићева је подсјетила да је МИП један од највећих буџетских корисника, са годишњим буџетом од око 67 милиона КМ, те да запошљава близу 500 људи, од којих 224 у сједишту, а остале у дипломатско-конзуларној мрежи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.