Крај једног поретка: Шта седмица Генералне скупштине УН значи за Републику Српску?

Засједање Генералне скупштине УН показало је, према оцјени аутора, да се најважније одлуке данас договарају мимо дворане, да двоструки аршини према Српској нису изузетак него правило, те да Република Српска у новом поретку мора говорити сопственим гласом,саопштила је канцеларија за Међународну сарадњу Републике Српске.

Општа дебата 81. засједања Генералне скупштине Уједињених нација, која се ове седмице одржава у Њујорку, није понудила заједнички правац. Већ сама тема засједања – „Обнова повјерења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које испоручују за све“ – указује на изазове са којима се организација суочава. Осам деценија након оснивања, УН се суочавају са ратовима, хуманитарним кризама, слабљењем повјерења и промјенама у међународним односима.

Водеће свјетске силе су са говорнице УН отворено довеле у питање улогу појединих међународних институција, док се приједлози реформе Савјета безбједности и даље суочавају са сложеним политичким интересима држава чланица. Оцјене о томе колико је мултилатерални систем ефикасан разликују се међу државама, а дебата о његовој реформи једна је од тема овогодишњег засједања.

Стварна дипломатија, међутим, одвијала се и ван сале Генералне скупштине – у билатералним разговорима великих сила, сусретима на највишем нивоу и споразумима потписаним на маргинама засједања. Такав развој догађаја, према оцјени аутора, показује да билатерални договори све више добијају на значају у рјешавању најважнијих међународних питањ.

Ова седмица пружила је, према ставу аутора, више примјера неуједначеног приступа истим начелима. Право народа на самоопредјељење у различитим контекстима има различит политички и правни третман, док се питања уставног положаја Републике Српске и њених надлежности различито тумаче унутар БиХ и ван ње.

Оно што слаби није само ауторитет УН, већ, како се оцјењује у тексту, и модел у којем су међународни актери имали значајну улогу у одређивању политичких рјешења у појединим државама и регионима. Из Вашингтона су стизале поруке о промјени приступа спољној политици и смањењу ослањања на поједине облике интервенционизма. Питање будућности међународног присуства у БиХ зато се, према ставу аутора, све више враћа на одговорност домаћих политичких актера, додали су.

Република Српска при томе, како се наводи у тексту, не оспорава ни слово Дејтонског споразума ни поредак УН. Уједињене нације остају једна од кључних институција мултилатералног система, али се истовремено суочавају са озбиљним изазовима. Став Српске је, према овом тексту, да се правила морају примјењивати једнако на све. Проблем, како се оцјењује, није у постојању правила, него у њиховом тумачењу и примјени.

Српска дипломатија, наводи се даље, свјесна је да је дио система УН и да има право да га, заједно са партнерима, гради и унапређује. Српска више не би требало да буде нијеми посматрач одлука које се тичу њеног положаја, већ да настоји да своје ставове представи међународној јавности.

Резултати које Република Српска остварује на међународном плану – укључујући контакте са различитим међународним актерима и представљање тема важних за Српску – дио су њене дипломатске активности. Међу њима је и изложба „Упознајте српско страдање“, коју је Меморијални центар Републике Српске 22. септембра представио у Конгресу САД.

Седмица Генералне скупштине УН, према оцјени аутора, потврдила је да се међународни односи мијењају и да државе и политички актери настоје да у новом окружењу заштите сопствене интересе. У тај процес Република Српска настоји да уђе активније, градећи сопствени глас у међународној заједници.

Задатак, како се закључује у тексту, није проглашавање побједе, већ стрпљив и континуиран рад на заштити интереса Републике Српске и представљању њених ставова у међународним институцијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.