Општине зависе од милости донатора

БАЊАЛУКА - Локални развој у Републици Српској у огромној мјери ослања се на туђи новац, а томе свједочи и податак да је чак 60 одсто од укупних планираних издвајања за развојне пројекте општина и градова предвиђенo од донатора, грантова и помоћи виших нивоа власти.

Наведено је то у најновијем извјештају ревизије учинка под називом "Управљање одрживим развојем у јединицама локалне самоуправе" који је објавила Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске. Ревизори подсјећају да је од укупно 64 јединице локалне самоуправе у Републици Српској, чак 36 (односно 55 одсто) има статус неразвијених или изразито неразвијених.

 - Буџети тих неразвијених и изразито неразвијених општина усмјерени су на задовољавање основних социјалних потреба, а за капиталне и развојне пројекте локалне заједнице масовно се ослањају на екстерне изворе финансирања - пише у извјештају.

Анализа финансијских планова за реализацију стратегија развоја у 28 посматраних локалних заједница открива да је за развојне пројекте укупно планирано око 1,5 милијарди КМ.

Међутим, од тог износа чак 950 милиона КМ (приближно 60 одсто) планирано је из екстерних извора, док је из сопствених локалних буџета обезбијеђено свега 40 одсто, односно 550 милиона КМ.

ОД ОПШТИНЕ ДО ОПШТИНЕ

Ова ослоњеност на донаторска средства и помоћ са стране драстично се разликује од општине до општине.

- Тако на примјер у Власеници учешће локалног буџета у укупно планираним средствима за развој износи свега девет одсто, док се чак 91 одсто ослања на екстерне изворе финансирања. Према томе, изостанак донација или грантова директно носи ризик од обуставе кључних пројеката, попут инфраструктуре, енергетске ефикасности или заштите животне средине - стоји у извјештају.

Иако су готово све општине формално усвојиле стратегије развоја, ревизори су утврдили и да је институционална подршка на терену изузетно слаба. Такође, утврђено је да циљеви одрживог развоја (ЦОР) нису системски интегрисани у општинске управе, а поражавајући је податак да је само једна јединица локалне самоуправе у цијелој Српској именовала координатора за ЦОР.

Поред тога, у посматраном трогодишњем периоду, обуке о овој теми спроведене су у само пет општина, док у чак 25 управа радници нису имали никакве едукације. 

Ревизија је утврдила и велики јаз између онога што је написано у плановима и онога што се стварно прати. Тако је утврђено да су од укупно 61 важеће секторске стратегије (попут омладинских политика, стратегија социјалног становања или управљања отпадом), акциони планови израђени  за свега 13 њих.  

Ревизори су открили и да више од половине општина уопште не примјењује прописану методологију за средњорочно планирање рада. Такође, утврђено је да је доступност ових докумената јавности на ниском нивоу. Иако општине углавном објављују своје буџете и стратегије развоја, оперативни средњорочни планови рада доступни су на интернет страницама свега 11 од 30 анализираних општина.

ПРЕПОРУКЕ

Главна служба за ревизију упутила је препоруке Влади Републике Српске да унаприједи системски оквир и пружи стручну подршку општинама.

Поред тога, општинама и градовима је наложено  да јасно утврде кадровске одговорности, повежу планове са реалним изворима финансирања те  обезбиједе редовно и транспарентно извјештавање грађана. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.