Драшко Маринковић: РС треба да формира регистар становништва

Попис становништва у БиХ све више постаје политичко питање, умјесто стручно, а вријеме за почетак претприпремних радњи за организацију квалитетног пописа у БиХ је одавно истекло.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник бањолучког Центра за демографска истраживања Драшко Маринковић.

- Зато треба објективно размотрити и могућност провођења пописа становништва на територији Републике Српске - рекао је Маринковић, који је и професор на катедри за демографију Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.

* ГЛAС: Који су аргументи за спровођење пописа у РС?

МAРИНКОВИЋ: Aко не буде донесен закон о попису становништва БиХ, из било којег разлога, Српска има прије свега морално право, али и обавезу, да сачини квалитетну базу података о становништву на својој територији. Такву могућност може остварити једино спровођењем пописа који би требало да послужи, између осталог, и за формирање централног регистра становништва РС.

* ГЛAС: Шта би донио тај регистар?

МAРИНКОВИЋ: Предност будућег регистра у односу на пописе становништва се огледа прије свега у чињеници да би осим података о становништву, имао и подрегистре који се тичу станова, домаћинстава, пољопривредних газдинстава, пореских пријава, породичних љекара и свих других подрегистарских ставки које би користиле у свом раду готово све институције РС.

* ГЛAС: Да ли би то било у складу са међународним прописима из ове области?

МAРИНКОВИЋ: Начин увођења регистара је такође садржан у препоруци УН, а неке земље у нашем окружењу, као што су Словенија и Црна Гора, али и многе друге као што су  Холандија, Данска, нордијске земље, Швајцарска одавно користе регистре у свакодневној пракси.

* ГЛAС: Какав је значај регистра за рад администрације и завода за статистику?

МAРИНКОВИЋ: Aдминистрација регистре користи за идентификацију особа, на примјер, за прављење спискова ђака који подлијежу обавезном школовању, за прикупљање изборних спискова, за припрему пореских листа…. Истина, у вези са овом улогом регистара све озбиљнији проблем постаје заштита приватности, те се мора обезбиједити да регистри служе само оној сврси коју грађани одобравају. За научна истраживања много важнија је статистичка улога регистара, јер статистичка грађа из регистара омогућује благовремену идентификацију демографских проблема и израду ажурних пројекција будућег демографског развоја.

* ГЛAС: Према неким изворима, 2,3 милиона становника БиХ учествовало је у миграцијама деведесетих?

МAРИНКОВИЋ: Као посљедица ратних догађања на подручју БиХ, поред значајних промјена у структури становништва, дошло је до промјена и у територијалној распоређености. Подаци које добијемо будућим пописом указаће на посљедице миграције становништва у односу на попис из 1991. године.

Попис услов за ЕУ

* ГЛAС: Како гледате на политичке опструкције пописа становништва у БиХ?

МAРИНКОВИЋ: Попис је услов за улазак БиХ у ЕУ, јер ЕУ неће примити у чланство ниједну земљу, а да не зна колико она има становника. Такође, приступни фондови ЕУ вежу се уз број становника. Попис становништва основ је за доношење социјалних, развојних и економских политика. Циљ сваког пописа, па тако и пописа 2011. године у БиХ, је обезбјеђивање неопходних података о становништву, његовом броју, територијалном распореду и саставу и на тај начин региструју се промјене у протеклом периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.