Драгомир Aцовић: Бошњаци се немају с чим поистовјетити

Бошњаци се, по правилу, не идентификују ни са чим, јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, јер није у питању то да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.

Ово је у интервјуу за “Глас Српске” изјавио признати београдски хералдичар Драгомир Aцовић.

* Хоће ли се сви народи у БиХ моћи поистовјетити са грбом и заставом који буду изабрани као обиљежје ентитета?

AЦОВИЋ: Ни до сада није било спорно питање захтева да буду заступљена обележја сва три конститутивна народа, проблем је интерпретација тог захтева и добра воља. Ту постоји један проблем који се мени чини нерешивим, а тиче се односа оних који себе идентификују као Бошњаци. Они инсистирају на нечему што би за Бошњаке било ствар импровизације и није засновано ни на чему другом него на чистом хиру. Са друге стране, моје искуство из досадашњег рада говори ми да је њима много значајније да се у било којој варијанти на грбу и застави не нађе никакав симбол српског народа него да се нађе било какав симбол, који би и њима одговарао као нешто што их представља. У том погледу, нисам оптимиста.

* Са којим знаком или обиљежјем мислите да би могли да се идентификују Бошњаци?

AЦОВИЋ: Они се, по правилу, не идентификују ни са чим, јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, јер није питање тога да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.

*  Појасните поријекло љиљана и да ли се они могу окарактерисати као национално обиљежје Бошњака?

AЦОВИЋ: Љиљана има, прије свега, на српским обележјима. Љиљан је у Босну и дошао преко преузимања инсигнија средњовековних српских краљева. Према томе, то нема апсолутно никакве везе са муслиманима, односно Бошњацима. Оног момента када им се предложи, рецимо, било шта што се налази у репертоару средњовековне босанске хералдике, онда видите да је цела та ствар бесмислена, јер се инсистира искључиво на једној варијанти грба Твртка Првог. Чим им поменете Твртка Другог, то већ више не долази у обзир. Другим речима, то нема никакве везе ни са причом о средњовековној Босни, то је просто један хир и један начин да се манипулише политички и, ако хоћете, сентиментално, осећањима једног народа који се навикава да му је неподношљиво све оно што представља било кога другог, чак и по цену да су тиме представљени и они сами.

*  Да ли је пракса преузимања српског и хрватског знамења посљедица недостатка идентитета код муслиманског народа?

AЦОВИЋ: Преузимање је последица тога што у муслиманском народу хералдичка обележја не значе ништа. Ово је, просто, једна фаза у којој они покушавају да се легитимишу у јавности као неко ко одређене симболе прихвата, али када пређете на саму суштину ствари, видите да са њима нема о чему да се разговара. Бојим се да је то главни проблем. Не поричем право било ком народу да инсистира на својим симболима, међутим, веома сам скептичан да ће се наћи заједничка реч са Бошњацима, који су од целог тог питања направили проблем, не свог националног препознавања, него проблем спровођења једне врсте шовинистичког и расистичког приступа животу у вишенационалној заједници.

*  Имају ли Хрвати и Бошњаци право да оспоре Србима оцила на грбу Федерације БиХ као национално обиљежје?

AЦОВИЋ: Не постоји било какав аргумент којим се то може оспоравати, осим ако понудите неко ново решење, па онда да тврдите да је то питање националног права, престижа и слично. Оспоравање је у домену једне потпуне бесмислице, коју одражава чињеница да у целој причи, углавном, учествују људи који са целим проблемом хералдике, односно симбола, апсолутно појма немају. То није питање размене аргумената већ аподиктичних ставова у коме, онога момента када се не сложите са било чим, ви постајете непријатељ, не само цивилизацијски и национални, већ универзални.

Шта је застава без националних обиљежја

*  С обзиром на чињеницу да у БиХ живе три конститутивна народа, шта је по Вама боље рјешење, грб и застава без националних обиљежја или с њима?

AЦОВИЋ: Увек се поставља питање како би изгледала застава без националних обележја која народу нешто значе? Оног момента када избришете са симбола све оно што неком народу нешто значи, онда симбол и не треба. За шта би вам служио и кога би такав представљао? То вам је случај са заставом коју је Карлос Вестендорп октроисао БиХ, која не представља никога и зато што не представља никога, она је наводно прихватљива. На исти начин можете да узмете крпу за прашину, истакнете је на мотку или метлу и кажете: “Ево, ово ми је застава.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.