Драган Вранкић: Игнорисање ревизора ствара плодно тло за злоупотребу новца

Игнорисање и одсуство реакције институција на налазе и препоруке ревизије ствара плодно тло и отвара могућности за нетранспарентно и незаконито трошење јавних средстава, каже главни ревизор Канцеларије за ревизију институција БиХ Драган Вранкић.

Он истиче да питање сваке врсте одговорности мора бити подигнуто на знатно виши ниво јер оглушивање о препоруке ревизије и закључке Парламента БиХ говори о степену развоја друштва и владавини права.

* ГЛАС: Да ли налази ревизије показују побољшање или погоршање финансијске дисциплине у институцијама БиХ?

ВРАНКИЋ: Финансијска дисциплина посебну важност добија у ситуацији у којој су финансијска средства којима институције располажу стриктно лимитирана због лоше укупне финансијске ситуације у земљи. У таквој ситуацији институције морају водити рачуна да, једноставно речено, ограничена средства која су им на располагању искористе на најбољи могући начин. Не може се рећи да се ситуација на овом пољу не побољшава, али нисмо задовољни темпом напретка и нивоом реализације наших препорука. Канцеларија је ове године управо због тога у оквиру финансијских ревизија које је обавила, анализирала и финансијско управљање и контролу у институцијама БиХ и дала препоруке. Посебну улогу има интерна ревизија, која је још недовољно развијена, а чијим би се активним радом у институцијама ово стање могло додатно унаприједити.

* ГЛАС: На који начин је могуће побољшати финансијску дисциплину?

ВРАНКИЋ: Један од начина је и реализација препорука Канцеларије за ревизију, а већ сам рекао да је ниво реализације наших препорука низак. Реализују се углавном препоруке за чију реализацију је неопходно дјеловање саме институције којој је препорука и дата. Степен реализације препорука које су заједничке већем броју институција или за чију је реализацију потребно заједничко дјеловање више институција система је далеко нижи. Због тога смо ове године у годишњем ревизорском извјештају за 2015. издвојили тридесетак главних налаза и препорука, који су системске природе, а чијом би реализацијом стање било знатно унапријеђено.

* ГЛАС: Које институције имају највише пропуста?

ВРАНКИЋ: Незахвално је говорити о томе које институције имају највише пропуста, јер се наши клијенти се разликују по сложености, величини буџета, врсти послова које обављају и слично. Потрошени јавни новац увијек треба посматрати у корелацији с оствареним резултатима. Конкретно, што се финансијске ревизије и ревизијске материјалности тиче, ове године смо мишљењем с резервом уз скретање пажње оцијенили пословање пет институција и једну мишљењем с резервом. Те институције у укупном извршењу ревидираног буџета институција БиХ учествују са 53,28 одсто.

* ГЛАС: Осјећате ли понекад да ревизори узалудно раде свој посао?

ВРАНКИЋ: У извјештајима о финансијској ревизији појединачних институција у 2015. дато је око 530 препорука, што је за 15 одсто више него у 2014. години. Стопа реализације препорука финансијске ревизије се креће у распону од 50 до 60 одсто чиме не можемо бити задовољни, јер развијене демократске државе биљеже стопу и до 90 одсто. Отуда често долази и фрустрација оваквим стањем. Ревизија, међутим, врло добро обавља свој основни задатак, а то је да стави на увид јавности начин на који се троши јавни новац и да укаже на пропусте у том погледу. Без обзира на обавезу институција у погледу јавности и транспарентности њиховог рада и пословања и даље су врло често управо извјештаји ревизије и јавности и медијима основни извор информација о пословању институција.

* ГЛАС: Да ли су правосудне институције, посебно односно тужилаштва на прави начин реаговали на пропусте на које сте указивали?

ВРАНКИЋ: Правосуђе је независна грана власти, а ревизорски и докази потребни тужилаштву се разликују. Зато тужилаштва и тијела за провођење закона на основу наших извјештаја и проводе додатне провјере и истраге. Не подразумијева сваки ревизорски налаз који указује на грешку, недостатак или пропуст и кривичну одговорност. Ревизији је много битније унапређење система којим се узроци оваквих грешака и недостатака отклањају или превенирају. Циљ је спријечити пропусте и недостатке, створити систем у којем до истих не може тек тако доћи и у којем их је могуће правовремено открити и уклонити, а санкционисање је на другим институцијама система.

* ГЛАС: Указали сте и на чињеницу да у институцијама БиХ једни те исти људи добијају новац за привремене и повремене послове, а систематизацијом су предвиђена радна мјеста. Да ли постоје слични бизарни пропусти у институцијама?

ВРАНКИЋ: Управо смо ову област у годишњем ревизорском извјештају за 2015. истакли као једну од оних које захтијевају системско дјеловање. У тој области смо уочили низ проблема - ангажман људи на основу уговора о дјелу врши се крајње нетранспарентно, запослени се након пензионисања ангажују путем уговора о дјелу и слично. Ту је и ангажман значајног броја људи на основу уговора о дјелу за обављање истих или сличних послова дефинисаних систематизацијом радних мјеста у континуитету током читаве године, а код појединих институција и на дужи период и још доста тога.

Ревизија учинка

* ГЛАС: Радили сте и многе ревизије учинка, да ли сте стекли утисак да институције оправдају новац који добију за рад?

ВРАНКИЋ: Од увођења ревизије учинка досад смо урадили већ њих 27 о разним темама, углавном оне за које добијемо индиције кроз финансијску ревизију или интерес јавности. Канцеларија за ревизију даје препоруке и кроз ревизије учинка и премда ни овдје нисмо задовољни степеном њихове реализације о чему говори и наш најновији извјештај, видљиво је да се у институцијама почиње обраћати пажња на питања о којима ревизија говори кроз своје извјештаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.