Досије "Гласа Српске": Колико смо здрави (3)

Карцином дојке, простате, грлића матернице и дебелог цријева највеће убице... Стрес један од главних узрока настанка многих, па и малигних болести... У порасту број пацијената са менталним поремећајима

МAЛИГНЕ болести су по броју обољелих и умрлих на другом мјесту у Републици Српској. Подаци из 2005. године говоре да је број умрлих од рака у односу на годину прије порастао за 14 одсто, док је број лијечених од ове болести за исти период био већи за пет и по одсто. - Ове болести се тешко лијече, врло често завршавају смрћу и не бирају године. Проблем је ако млађи од 65 година умиру од рака. То значи да морамо превентивно да дјелујемо - истакла је начелник социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите у републичком Институту за заштиту здравља проф. др Живана Гаврић. Од укупног броја новооткривених случајева обољелих готово пола је умрло у истој години када је болест откривена. - Према подацима регистра за рак Института, у 2001. години регистровано је 1.775 обољелих од малигних тумора. Уназад три године број иде од 3.900 до 4.200 - навео је национални координатор за малигне болести у Српској др Саша Јунгић. Карцином дојке, простате, грлића матернице и дебелог цријева су највеће убице и ако се дјелује превентивно могу да се залијече. Годишње на Клиници за онкологију бањолучког Клиничког центра, која је референтна за подручје Српске и која покрива подручје до Источног Сарајева, значи око 800 хиљада осигураника, лежи између двије и двије и по хиљаде пацијената, Око 12 хиљада их у току године буде на дневној хемотерапији, а дневно их на консултативне прегледе дође између 20 и 30. Износећи ове бројеве, др Јунгић је напоменуо да су раније они били далеко мањи. - Повећање је дијелом због већег броја обољелих, а дијелом и због повратка пацијената који су се лијечили у Србији. Наиме, набављени су цитостатици и стекли су се услови да се терапија може спроводити и овдје. Како је у Бањој Луци, тако је и у Фочи, Бијељини - рекао је др Јунгић. На Клиници за плућне болест у Бањој Луци лани су утврдили готово 300 карцинома на плућима, што је у односу на предратни период утростручено. Предсједник републичког Удружења пнеумофтизиолога др Крсто Јандрић сматра да је стрес један од доминантних узрока настанка многих, па и малигних болести. Када је ријеч о промјенама у менталном здрављу оне су у порасту нарочито у неразвијеним земљама, али и код нас. Један од четири пацијента у свијету који се обраћају у установе због здравствене заштите има најмање један ментални, неуролошки или поремећај понашања, али није дијагностикован ни третиран. Око 873 хиљаде људи у свијету умире сваке године због суицида. У европском региону удио популације са озбиљним менталним проблемима варира од мање од један до шест одсто, а у већини земља је између један и три одсто. - У Српској је број оних који су се јавили у домове здравља, због поремећаја менталног здравља или понашања прије седам година био око три одсто, док је 2005. године износио два одсто. У групи болести менталног поремећаја и поремећаја понашања најчешћи су неуротски стресогени, шизофренија, суманути поремећаји. У порасту су и поремећаји расположења, алкохолизам, употреба опијата, деменција и душевна заосталост - рекла је проф. др Гаврић. Ризици за нарушавање менталног здравља су незапосленост, сиромаштво, миграције, политички преврати, пораст тензија између етничких и других група, повећање броја бескућника, злоупотребе лијекова и осталих супстанци. Ту је и усамљеност, кидање социјалних веза, социјално економске промјене и разни губици. Када пратимо и поредимо здравствено стање становништва Српске са осталим земљама види се, рекла је проф. др Гаврић, да нема драстичних одступања, али чињеница да је наше становништво изложено већем ризику. Свакако са социјално економским проблемима имамо, истакла је, и мању могућност да приуштимо себи некакве релаксације, потребне третмане лијечења. Р. ШКОНДРИЋ (У понедјељак: Потрошња лијекова и превенција) ОПAСНИ ФAКТОРИ На малигне болести, упозорила је проф. др Живана Гаврић, утиче свакако и фактор околине. На примјер, присуство зрачења у храни, води, окружењу, изложеност радијацији на радном мјесту или неким другим штетним ефектима који могу да доведу до рака. - Све је веће присуство канцерогених материја или неких адитива који се додају у храну, што представља проблем не само код нас већ и у свијету - нагласила је проф. др Гаврић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.