Досије "Гласа Српске": Колико смо здрави (2)

На кардиоваскуларне болести највише утиче начин живота и окружење... У 2005. години морталитет од кардиоваскуларних болести, које не штеде ни старе ни младе, износио 49,4 одсто

КAРДИОВAСКУЛAРНЕ болести и код нас, као и у свијету, представљају убицу број један, док су друго мјесто у Републици Српској заузела малигна обољења. Као и остали наши саговорници, тако је и национални координатор за кардиоваскуларне болести у Републици Српској, др медицинских наука Душко Вулић истакао да су дешавања на простору бивше Југославије, почев од 1990. године наовамо, довела до неминовних промјена у вези са здравственим стањем становништва. - Догађаји, посебно у вези са ратним дешавањима, али и тешка социјална и економска ситуација, утицали су на здравље људи. Тако су, када је ријеч о оболијевању и умирању, на простору Српске, БиХ и цијелог региона дошле до изражаја болести чијем су "скоку" ти фактори највише допринијели. Ту, прије свега, мислим на кардиоваскуларна обољења, која су и прије свих тих дешавања у бившој Југославији била на првом мјесту као узрок смртности - навео је др Вулић. Прије рата, у БиХ и Војводини од укупног броја умрлих 50 одсто је било због кардиоваскуларних болести, док је у осталим југословенским републикама тај проценат био мањи. На кардиоваскуларне болести, које не штеде ни старе ни младе, подсјетио је др Вулић, највише утиче начин живота и окружење. - У 1997. години, од укупно умрлих у Републици Српској, 57 одсто је било због кардиоваскуларних болести и тај број се одржавао током ових година. Од прије седам, осам година, откако је покренут програм превенције кардиоваскуларних болести, покушавамо да пратимо шта је то највише на нашем простору допринијело да дође до пораста оболијевања и умирања од ове болести - рекао је др Вулић. Прије двије године, резултати су се показали слични, као и у свијету, само што је код нас тада био израженији психосоцијални фактор и пушење, који су били кључни за такав пораст броја обољелих и умрлих од кардиоваскуларних болести. - Ипак, без обзира на то што ми то на нашем подручју вежемо за рат и ратна дешавања, такви подаци су присутни у свим земљама централне и источне Европе, али исто тако и у земљама у развоју. Психосоцијални фактор се све више анализира и сматра се да је, уз пушење, главни кривци што је дошло до тако великог "скока" оболијевања и умирања у земљама у развоју - нагласио је др Вулић. Начелник социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите у републичком Институту за заштиту здравља, проф. др Живана Гаврић је навела да подаци из 1995. године говоре да од десет умрлих од болести срца и крвних судова у Српској, троје умире због инфаркта и можданог удара. Посматрано по полу, од инфаркта умире више мушкараца него жена и та смртност се код њих повећава од 35 године старости. У доби изнад 65 година, од инфаркта умире 66 одсто мушкараца. Такође, више је и лијечених мушкараца од инфаркта миокарда, него жена. Ризик од њега, према подацима о броју лијечених, повећан је код мушкараца већ од 35 године живота, док је код жена највећи у доби изнад 65 година. Када је ријеч о кардиоваскуларним болестима, најчешће су инфаркт миокарда и ангина пекторис. Сваки други становник Републике Српске, према ријечима министра здравља и социјалне заштите Ранка Шкрбића, умире од кардиоваскуларних болести. Према статистичким подацима, у Српској је у 2005. години морталитет од кардиоваскуларних болести износио 49,4 одсто. Дакле, када се погледа уназад осам до 10 година види се да се успио зауставити тренд раста умирања од ових болести. - Томе је допринијело то што су људи почели више да мисле о свом здрављу, а и наш здравствени систем покренуо је организовано одређене мјере, квалитетнију здравствену заштиту. Међутим. још се не можемо упустити у оцјену да смо смањили број обољелих и умирање од кардиоваксуларних болести. За то, једноставно, треба времена - рекао је др Вулић. Р. ШКОНДРИЋ (У петак: "Малигна и ментална обољења") БОГAТИ Раније је, према ријечима др Душка Вулића, коронарна болест била "привилегија" богатих. Богате земље тренутно су смањиле број оних који умиру од кардиоваскуларних болести, али нису смањиле број обољелих и то је проблем који је и Европска унија дигла на ниво. РИЗИКО ФAКТОРИ Болести срца и крвних судова, а нарочито инфаркт миокарда и мождани удар, уско су повезани факторима који доводе до њиховог настанка. Међу најзначајнијим ризико факторима су пушење, стрес, повећан холестерол у крви, повишен крвни притисак, физичка неактивност, гојазност, неодговарајућа исхрана. Комбинација неодговарајуће исхране, смањене физичке активности и употребе дувана узрок су пријевремених коронарних болести чак до 80 одсто случајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.