До­ла­зи по­вра­тни удар

Тан­та­ло­ве му­ке. БиХ је ушла у еко­ном­ску кри­зу ти­хо, по­сре­дно пре­ко еко­ном­ских тран­са­кци­ја са свјет­ском еко­но­ми­јом.

Тражња за прои­зво­ди­ма прои­зве­де­ним у БиХ опа­ла је на свјет­ском тржи­шту, ути­чу­ћи на смањење оби­ма прои­зводње, изво­за, за­по­сле­нос­ти, по­трошње, ци­је­на... При­лив нов­ца у БиХ се смањује, што угро­жа­ва одржа­вање дос­ти­гну­тог ни­воа свих обли­ка по­трошње.

Ис­то­вре­ме­но, на тржи­шту БиХ ну­де се прои­зво­ди из ци­је­лог сви­је­та по ни­жим ци­је­на­ма, али је нов­ца за њихо­ву ку­по­ви­ну све мање, а њего­ва ци­је­на је све ве­ћа. БиХ про­живљава не­ку врсту Тан­та­ло­вих му­ка: у изо­биљу по­ну­де све је гла­дни­ја и же­дни­ја, а и страх од бу­ду­ћнос­ти је све ве­ћи.

На­го­вје­шта­ји ши­рења кри­зе у БиХ по­ја­ви­ли су се кроз раст ци­је­на у посљедњем квар­та­лу 2007. го­ди­не и у првој по­ло­ви­ни 2008. го­ди­не. Све ви­ше ци­је­не ро­бе ко­ја је нај­ви­ше уво­же­на и тро­ше­на (хра­на и го­ри­во) по­ве­ћа­ва­ле су тро­шко­ве прои­зводње и тро­шко­ве жи­во­та ста­но­вниш­тва. При­вре­да је пос­та­ја­ла све мање кон­ку­рен­тна, а ста­но­вниш­тво си­ро­ма­шни­је. Ме­ђу­тим, раст ци­је­на по­ве­ћа­вао је осно­ви­цу за обра­чун ја­вних при­хо­да.

Ти­ме се влас­ти­ма ства­ра­ла пред­ста­ва да ви­ше ја­вних при­хо­да нас­та­је као посљеди­ца до­брог стања у еко­но­ми­ји, а не као посљеди­ца си­ро­ма­шења при­вре­де и ста­но­вниш­тва. Сви ни­вои влас­ти у БиХ ис­ко­рис­ти­ли су ин­фла­ци­они раст осно­ви­це ја­вних при­хо­да из 2008. го­ди­не за пла­ни­рање буџета за 2009. го­ди­ну. Ме­ђу­тим, за­ош­тра­вање кри­зе у 2009. го­ди­ни при­си­ли­ће их, уз над­зор од стра­не ММФ, да ја­вну по­трошњу ре­ду­ку­ју на ни­во по­дношљивос­ти за при­вре­ду и ста­но­вниш­тво.

Де­фла­ци­ја - ла­жна на­да. Ши­рење кри­зе у ре­ал­ном се­кто­ру ре­ла­ти­вно брзо је до­ве­ло до су­про­тних тен­ден­ци­ја оп­штег ни­воа ци­је­на. Од но­вем­бра 2008. го­ди­не до да­нас у БиХ се ре­гис­тру­је бла­га де­фла­ци­ја. Она је дје­ли­ми­чно посљеди­ца вра­ћања ци­је­на наф­те и хра­не на ни­жи ни­во на свјет­ском тржи­шту због смањења еко­ном­ске акти­внос­ти кра­јем 2008. и по­чет­ком 2009. го­ди­не. Ме­ђу­тим, посљедњих мје­се­ци пад ци­је­на у БиХ све ви­ше пос­та­је посљеди­ца смањења до­ма­ће тражње. Ис­ти­на, де­фла­ци­ји се мно­ги ра­ду­ју, а по­го­то­во они са фик­сним до­хо­ци­ма. Она крат­ко­ро­чно по­правља њихо­ву ку­по­вну моћ. Ме­ђу­тим, де­фла­ци­ја је по­гу­бна за прои­зводњу. У усло­ви­ма де­фла­ци­је па­да рен­та­бил­ност ка­пи­та­ла у прои­зводњи, због че­га пре­ду­зе­ћа смањују прои­зводњу и за­по­сле­ност фа­кто­ра прои­зводње. То се даље одра­жа­ва на пад ци­је­на фа­кто­ра прои­зводње. Ме­ђу­тим, у усло­ви­ма де­фла­ци­је оче­ку­је се кон­ти­ну­ира­ни пад ци­је­на, та­ко да ни­жа ци­је­на фа­кто­ра прои­зводње и фи­нал­них прои­зво­да не­ће има­ти за посљеди­цу раст тражње. Оче­ки­вање смањења ци­је­на ути­че на даљи пад тражње, а пад тражње ути­че на даљи пад ци­је­на. Да­кле, де­фла­ци­ја пос­те­пе­но за­ус­тавља еко­но­ми­ју и ду­го­ро­чно не до­но­си до­бро ни вла­сни­ци­ма ро­ба, а ни вла­сни­ци­ма ре­сур­са. Она је­ди­но крат­ко­ро­чно по­го­ду­је они­ма ко­ји има­ју обе­зби­је­ђе­не при­хо­де и ко­ји са­мо учес­тву­ју у по­трошњи.

И ра­зви­је­не земље сви­је­та су­сре­ћу се са де­фла­ци­јом. Ме­ђу­тим, оне мно­го ла­кше рје­ша­ва­ју про­блем њеног ра­за­ра­ју­ћег дје­ло­вања на еко­но­ми­ју. Де­фла­ци­ју по­кре­ће пад тражње, угла­вном, проу­зро­ко­ван ску­пим нов­цем. Земље ко­је во­де дис­кре­ци­ону мо­не­тар­ну по­ли­ти­ку, у усло­ви­ма де­фла­ци­је, мо­гу по­ве­ћа­ти по­ну­ду нов­ца и смањити њего­ву ци­је­ну а да то не иза­зо­ве ин­фла­ци­ју. БиХ не­ма кла­си­чну цен­трал­ну бан­ку и не мо­же штам­пањем нов­ца рје­ша­ва­ти про­блем мањка тражње. Да би по­ве­ћа­ла тражњу и осло­бо­ди­ла се ра­зор­ног деј­ства де­фла­ци­је БиХ се мо­ра за­ду­жи­ти и оп­те­ре­ти­ти по­рес­ке об­ве­зни­ке у на­ре­дним го­ди­на­ма.

"По­вра­тни удар". Пад ци­је­на ни­за прои­зво­да на свјет­ском тржи­шту због ре­це­си­је, укључу­ју­ћи и оне стра­те­шке (наф­та и хра­на), дје­ли­ми­чно је убла­жио посљеди­це кри­зе по при­вре­ду и ста­но­вниш­тво у БиХ. Изла­зак нај­мо­ћни­јих еко­но­ми­ја сви­је­та из ре­це­си­је би­ће пра­ћен рас­том ци­је­на наф­те, елек­три­чне енер­ги­је, хра­не, си­ро­ви­на, тран­спор­тних услу­га, шпе­ди­тер­ских услу­га и сли­чно. Земље са ма­лим учеш­ћем у свјет­ској трго­ви­ни на­ћи ће се у врло те­шкој по­зи­ци­ји у пос­ткри­зном пе­ри­оду. Тражња за њихо­вим прои­зво­ди­ма мно­го ће се спо­ри­је опо­рављати од рас­та тражње на свјет­ском тржи­шту за наф­том и хра­ном. То ће до­вес­ти до успос­тављања но­вог па­ри­те­та ци­је­на уво­зних и изво­зних прои­зво­да, на ште­ту изво­за из не­ра­зви­је­них зе­маља.

Ви­ше ци­је­не наф­те, енер­ги­је и хра­не на свјет­ском тржи­шту ди­рек­тно ће ути­ца­ти на по­ве­ћање тро­шко­ва прои­зводње и у при­вре­ди БиХ и на раст ци­је­на на до­ма­ћем тржи­шту. Кон­ку­рен­тност при­вре­де БиХ на свјет­ском тржи­шту (а и на до­ма­ћем) би­ће до­да­тно угро­же­на. Изво­зне ци­је­не на­ших прои­зво­да при­је ре­це­си­је би­ће те­шко дос­ти­ћи. Тек та­да ће би­ти видљиво да су посљеди­це кри­зе ду­го­ро­чни­је при­ро­де, за­тим да смо у кри­зу ушли го­то­во спон­та­но, ди­је­ле­ћи су­дби­ну ци­је­лог сви­је­та, а да ће­мо из кри­зе мо­ра­ти иза­ћи са­ми, одно­сно ода­бра­ти и ре­али­зо­ва­ти влас­ти­ту стра­те­ги­ју. Да би­смо за­узе­ли мјес­то ко­је смо има­ли на свјет­ском тржи­шту при­је кри­зе, ко­је ни­је би­ло иде­ал­но, мо­ра­ће­мо уло­жи­ти мно­го на­по­ра, јер по­вра­так на свјет­ско тржи­ште не­ће би­ти спон­тан као па­дање у кри­зу. Кон­ку­рен­ци­ја на свјет­ском тржи­шту би­ће сна­жно за­ош­тре­на. Од сва­ког ко се же­ли вра­ти­ти на свјет­ско тржи­ште бар у раз­мје­ра­ма ко­је је има­мо при­је кри­зе, за­хти­је­ва­ће се да то учи­ни уз ви­ши ни­во кон­ку­рен­тнос­ти. На­ша по­зи­ци­ја на свјет­ском тржи­шту ни­је би­ла за­ви­дна ни при­је кри­зе, а без по­ве­ћања кон­ку­рен­тнос­ти при­вре­де не­ће­мо ни њу ус­пје­ти очу­ва­ти.

Раст ци­је­на уво­зних прои­зво­да по­го­до­ва­ће рас­ту ја­вних при­хо­да, због че­га влас­ти не­ће би­ти ис­кре­но за­бри­ну­те због рас­та тро­шко­ва у прои­зводњи. Земље са ве­ли­ким де­фи­ци­том трго­вин­ског би­лан­са, ка­ква је на­ша, у усло­ви­ма рас­та ци­је­на уво­зне ро­бе и кроз не­чињење до­ма­ћих влас­ти, убрза­но гу­бе на кон­ку­рен­тнос­ти до­ма­ће при­вре­де и нат­про­сје­чно умањују стан­дард ста­но­вниш­тва. БиХ има пре­ди­спо­зи­ци­је да се упра­во то до­го­ди у пос­ткри­зном пе­ри­оду. Да­кле, при­вре­ди БиХ при­је­ти још је­дан сна­жан по­вра­тни удар свјет­ске еко­ном­ске кри­зе ко­ји ће би­ти иза­зван рас­том тражње и ци­је­на стра­те­шких прои­зво­да на свјет­ском тржи­шту у ври­је­ме про­спе­ри­те­та.

На­жа­лост, у БиХ се нај­ви­ше и на­боље учи на гре­шка­ма. Са­да, умјес­то што се за­ва­ра­ва­мо при­ча­ма да ће нас ми­мо­ићи кри­за ко­ја је уве­ли­ко ов­дје и наи­вно на­да­мо да ће ов­дје по­че­ти про­спе­ри­тет ис­то­вре­ме­но ка­да по­чне у СAД и у ЕУ, тре­ба­ло би сва­ко пре­ду­зе­ће да ра­зра­ђу­је влас­ти­ту стра­те­ги­ју укључи­вања у по­че­так опо­рав­ка свјет­ске еко­но­ми­је. Ис­то та­ко, влас­ти би тре­ба­ле при­пре­ма­ти но­ву стра­те­ги­ју ја­вне по­трошње ко­ја би би­ла по­дршка при­вре­ди да про­на­ђе сво­је мјес­то у свјет­ској еко­но­ми­ји у но­вим окол­нос­ти­ма. Без то­га, по­вра­тни удар кри­зе мо­гао би еко­но­ми­ју БиХ до­вес­ти у бе­зна­ђе упра­во он­да ка­да сви оче­ку­ју про­спе­ри­тет. Ти­ме би уку­пна кон­фу­зи­ја у БиХ би­ла про­дубљена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.