Do­la­zi po­vra­tni udar

Tan­ta­lo­ve mu­ke. BiH je ušla u eko­nom­sku kri­zu ti­ho, po­sre­dno pre­ko eko­nom­skih tran­sa­kci­ja sa svjet­skom eko­no­mi­jom.

Tražnja za proi­zvo­di­ma proi­zve­de­nim u BiH opa­la je na svjet­skom trži­štu, uti­ču­ći na smanjenje obi­ma proi­zvodnje, izvo­za, za­po­sle­nos­ti, po­trošnje, ci­je­na... Pri­liv nov­ca u BiH se smanjuje, što ugro­ža­va održa­vanje dos­ti­gnu­tog ni­voa svih obli­ka po­trošnje.

Is­to­vre­me­no, na trži­štu BiH nu­de se proi­zvo­di iz ci­je­log svi­je­ta po ni­žim ci­je­na­ma, ali je nov­ca za njiho­vu ku­po­vi­nu sve manje, a njego­va ci­je­na je sve ve­ća. BiH pro­življava ne­ku vrstu Tan­ta­lo­vih mu­ka: u izo­bilju po­nu­de sve je gla­dni­ja i že­dni­ja, a i strah od bu­du­ćnos­ti je sve ve­ći.

Na­go­vje­šta­ji ši­renja kri­ze u BiH po­ja­vi­li su se kroz rast ci­je­na u posljednjem kvar­ta­lu 2007. go­di­ne i u prvoj po­lo­vi­ni 2008. go­di­ne. Sve vi­še ci­je­ne ro­be ko­ja je naj­vi­še uvo­že­na i tro­še­na (hra­na i go­ri­vo) po­ve­ća­va­le su tro­ško­ve proi­zvodnje i tro­ško­ve ži­vo­ta sta­no­vniš­tva. Pri­vre­da je pos­ta­ja­la sve manje kon­ku­ren­tna, a sta­no­vniš­tvo si­ro­ma­šni­je. Me­đu­tim, rast ci­je­na po­ve­ća­vao je osno­vi­cu za obra­čun ja­vnih pri­ho­da.

Ti­me se vlas­ti­ma stva­ra­la pred­sta­va da vi­še ja­vnih pri­ho­da nas­ta­je kao posljedi­ca do­brog stanja u eko­no­mi­ji, a ne kao posljedi­ca si­ro­ma­šenja pri­vre­de i sta­no­vniš­tva. Svi ni­voi vlas­ti u BiH is­ko­ris­ti­li su in­fla­ci­oni rast osno­vi­ce ja­vnih pri­ho­da iz 2008. go­di­ne za pla­ni­ranje budžeta za 2009. go­di­nu. Me­đu­tim, za­oš­tra­vanje kri­ze u 2009. go­di­ni pri­si­li­će ih, uz nad­zor od stra­ne MMF, da ja­vnu po­trošnju re­du­ku­ju na ni­vo po­dnošljivos­ti za pri­vre­du i sta­no­vniš­tvo.

De­fla­ci­ja - la­žna na­da. Ši­renje kri­ze u re­al­nom se­kto­ru re­la­ti­vno brzo je do­ve­lo do su­pro­tnih ten­den­ci­ja op­šteg ni­voa ci­je­na. Od no­vem­bra 2008. go­di­ne do da­nas u BiH se re­gis­tru­je bla­ga de­fla­ci­ja. Ona je dje­li­mi­čno posljedi­ca vra­ćanja ci­je­na naf­te i hra­ne na ni­ži ni­vo na svjet­skom trži­štu zbog smanjenja eko­nom­ske akti­vnos­ti kra­jem 2008. i po­čet­kom 2009. go­di­ne. Me­đu­tim, posljednjih mje­se­ci pad ci­je­na u BiH sve vi­še pos­ta­je posljedi­ca smanjenja do­ma­će tražnje. Is­ti­na, de­fla­ci­ji se mno­gi ra­du­ju, a po­go­to­vo oni sa fik­snim do­ho­ci­ma. Ona krat­ko­ro­čno po­pravlja njiho­vu ku­po­vnu moć. Me­đu­tim, de­fla­ci­ja je po­gu­bna za proi­zvodnju. U uslo­vi­ma de­fla­ci­je pa­da ren­ta­bil­nost ka­pi­ta­la u proi­zvodnji, zbog če­ga pre­du­ze­ća smanjuju proi­zvodnju i za­po­sle­nost fa­kto­ra proi­zvodnje. To se dalje odra­ža­va na pad ci­je­na fa­kto­ra proi­zvodnje. Me­đu­tim, u uslo­vi­ma de­fla­ci­je oče­ku­je se kon­ti­nu­ira­ni pad ci­je­na, ta­ko da ni­ža ci­je­na fa­kto­ra proi­zvodnje i fi­nal­nih proi­zvo­da ne­će ima­ti za posljedi­cu rast tražnje. Oče­ki­vanje smanjenja ci­je­na uti­če na dalji pad tražnje, a pad tražnje uti­če na dalji pad ci­je­na. Da­kle, de­fla­ci­ja pos­te­pe­no za­us­tavlja eko­no­mi­ju i du­go­ro­čno ne do­no­si do­bro ni vla­sni­ci­ma ro­ba, a ni vla­sni­ci­ma re­sur­sa. Ona je­di­no krat­ko­ro­čno po­go­du­je oni­ma ko­ji ima­ju obe­zbi­je­đe­ne pri­ho­de i ko­ji sa­mo učes­tvu­ju u po­trošnji.

I ra­zvi­je­ne zemlje svi­je­ta su­sre­ću se sa de­fla­ci­jom. Me­đu­tim, one mno­go la­kše rje­ša­va­ju pro­blem njenog ra­za­ra­ju­ćeg dje­lo­vanja na eko­no­mi­ju. De­fla­ci­ju po­kre­će pad tražnje, ugla­vnom, prou­zro­ko­van sku­pim nov­cem. Zemlje ko­je vo­de dis­kre­ci­onu mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku, u uslo­vi­ma de­fla­ci­je, mo­gu po­ve­ća­ti po­nu­du nov­ca i smanjiti njego­vu ci­je­nu a da to ne iza­zo­ve in­fla­ci­ju. BiH ne­ma kla­si­čnu cen­tral­nu ban­ku i ne mo­že štam­panjem nov­ca rje­ša­va­ti pro­blem manjka tražnje. Da bi po­ve­ća­la tražnju i oslo­bo­di­la se ra­zor­nog dej­stva de­fla­ci­je BiH se mo­ra za­du­ži­ti i op­te­re­ti­ti po­res­ke ob­ve­zni­ke u na­re­dnim go­di­na­ma.

"Po­vra­tni udar". Pad ci­je­na ni­za proi­zvo­da na svjet­skom trži­štu zbog re­ce­si­je, uključu­ju­ći i one stra­te­ške (naf­ta i hra­na), dje­li­mi­čno je ubla­žio posljedi­ce kri­ze po pri­vre­du i sta­no­vniš­tvo u BiH. Izla­zak naj­mo­ćni­jih eko­no­mi­ja svi­je­ta iz re­ce­si­je bi­će pra­ćen ras­tom ci­je­na naf­te, elek­tri­čne ener­gi­je, hra­ne, si­ro­vi­na, tran­spor­tnih uslu­ga, špe­di­ter­skih uslu­ga i sli­čno. Zemlje sa ma­lim učeš­ćem u svjet­skoj trgo­vi­ni na­ći će se u vrlo te­škoj po­zi­ci­ji u pos­tkri­znom pe­ri­odu. Tražnja za njiho­vim proi­zvo­di­ma mno­go će se spo­ri­je opo­ravljati od ras­ta tražnje na svjet­skom trži­štu za naf­tom i hra­nom. To će do­ves­ti do uspos­tavljanja no­vog pa­ri­te­ta ci­je­na uvo­znih i izvo­znih proi­zvo­da, na šte­tu izvo­za iz ne­ra­zvi­je­nih ze­malja.

Vi­še ci­je­ne naf­te, ener­gi­je i hra­ne na svjet­skom trži­štu di­rek­tno će uti­ca­ti na po­ve­ćanje tro­ško­va proi­zvodnje i u pri­vre­di BiH i na rast ci­je­na na do­ma­ćem trži­štu. Kon­ku­ren­tnost pri­vre­de BiH na svjet­skom trži­štu (a i na do­ma­ćem) bi­će do­da­tno ugro­že­na. Izvo­zne ci­je­ne na­ših proi­zvo­da pri­je re­ce­si­je bi­će te­ško dos­ti­ći. Tek ta­da će bi­ti vidljivo da su posljedi­ce kri­ze du­go­ro­čni­je pri­ro­de, za­tim da smo u kri­zu ušli go­to­vo spon­ta­no, di­je­le­ći su­dbi­nu ci­je­log svi­je­ta, a da će­mo iz kri­ze mo­ra­ti iza­ći sa­mi, odno­sno oda­bra­ti i re­ali­zo­va­ti vlas­ti­tu stra­te­gi­ju. Da bi­smo za­uze­li mjes­to ko­je smo ima­li na svjet­skom trži­štu pri­je kri­ze, ko­je ni­je bi­lo ide­al­no, mo­ra­će­mo ulo­ži­ti mno­go na­po­ra, jer po­vra­tak na svjet­sko trži­šte ne­će bi­ti spon­tan kao pa­danje u kri­zu. Kon­ku­ren­ci­ja na svjet­skom trži­štu bi­će sna­žno za­oš­tre­na. Od sva­kog ko se že­li vra­ti­ti na svjet­sko trži­šte bar u raz­mje­ra­ma ko­je je ima­mo pri­je kri­ze, za­hti­je­va­će se da to uči­ni uz vi­ši ni­vo kon­ku­ren­tnos­ti. Na­ša po­zi­ci­ja na svjet­skom trži­štu ni­je bi­la za­vi­dna ni pri­je kri­ze, a bez po­ve­ćanja kon­ku­ren­tnos­ti pri­vre­de ne­će­mo ni nju us­pje­ti oču­va­ti.

Rast ci­je­na uvo­znih proi­zvo­da po­go­do­va­će ras­tu ja­vnih pri­ho­da, zbog če­ga vlas­ti ne­će bi­ti is­kre­no za­bri­nu­te zbog ras­ta tro­ško­va u proi­zvodnji. Zemlje sa ve­li­kim de­fi­ci­tom trgo­vin­skog bi­lan­sa, ka­kva je na­ša, u uslo­vi­ma ras­ta ci­je­na uvo­zne ro­be i kroz ne­činjenje do­ma­ćih vlas­ti, ubrza­no gu­be na kon­ku­ren­tnos­ti do­ma­će pri­vre­de i nat­pro­sje­čno umanjuju stan­dard sta­no­vniš­tva. BiH ima pre­di­spo­zi­ci­je da se upra­vo to do­go­di u pos­tkri­znom pe­ri­odu. Da­kle, pri­vre­di BiH pri­je­ti još je­dan sna­žan po­vra­tni udar svjet­ske eko­nom­ske kri­ze ko­ji će bi­ti iza­zvan ras­tom tražnje i ci­je­na stra­te­ških proi­zvo­da na svjet­skom trži­štu u vri­je­me pro­spe­ri­te­ta.

Na­ža­lost, u BiH se naj­vi­še i na­bolje uči na gre­ška­ma. Sa­da, umjes­to što se za­va­ra­va­mo pri­ča­ma da će nas mi­mo­ići kri­za ko­ja je uve­li­ko ov­dje i nai­vno na­da­mo da će ov­dje po­če­ti pro­spe­ri­tet is­to­vre­me­no ka­da po­čne u SAD i u EU, tre­ba­lo bi sva­ko pre­du­ze­će da ra­zra­đu­je vlas­ti­tu stra­te­gi­ju uključi­vanja u po­če­tak opo­rav­ka svjet­ske eko­no­mi­je. Is­to ta­ko, vlas­ti bi tre­ba­le pri­pre­ma­ti no­vu stra­te­gi­ju ja­vne po­trošnje ko­ja bi bi­la po­drška pri­vre­di da pro­na­đe svo­je mjes­to u svjet­skoj eko­no­mi­ji u no­vim okol­nos­ti­ma. Bez to­ga, po­vra­tni udar kri­ze mo­gao bi eko­no­mi­ju BiH do­ves­ti u be­zna­đe upra­vo on­da ka­da svi oče­ku­ju pro­spe­ri­tet. Ti­me bi uku­pna kon­fu­zi­ja u BiH bi­la pro­dubljena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.