Дојче веле: НАТО није случајно одабрао БиХ

У Босни и Херцеговини у току је НАТО-вјежба управљања посљедицама елементарних непогода. Аналитичари сматрају да би та вјежба требало да потврди да је БиХ способна и за координирање сложених операција.

„Босна и Херцеговина 2017", назив је вјежбе у којој учествује 1.200 људи из 34 партнерске државе. Заједнички је изводе Министарство безбједности БиХ и Евроатлански центар за координацију активности у случају катастрофа (Euro-Atlantic Disaster Response Coorination Centre EADRCC).

Тај Центар је главни механизам НАТО за пружање помоћи цивилима за вријеме елементарних непогода.

Поред партнерских земаља, у вјежби која се изводи на подручју Тузланског кантона учествују домаће и стране међународне организације.

Вјежба се организује у вријеме интензивних политичких расправа о укључењу БиХ у евроатлантске безбједносне системе.

У БиХ су подијељена мишљења о томе да ли би требало приступити НАТО.

У Републици Српској вјерују да би БиХ требало да слиједи примјер Србије и да остане војно неутрална, док у Федерацији БиХ, сматрају да је улазак у НАТО неопходан због мира, стабилности и економског просперитета читаве државе.

Способност за координацију Војни аналитичар Неџад Ахатовић сматра да НАТО није случајно одабрао БиХ за одржавање ове сложене вјежбе.

„Упркос појавама негирања функционалности БиХ, НАТО је годишњу провјеру својих капацитета за природне и вјештачке катастрофе организовао управо у овој земљи", каже Ахатовић за Дојче веле.

"Веома је важно то што НАТО управо у БиХ организира вјежбу оваквих размјера. Требало би знати да у оквиру вјежбе учествују државна министарства одбране и безбједности заједно са ентитетским институцијама из полицијског сектора и сектора цивилне заштите.

То је снажна порука свима да БиХ, и поред сложености политичког система, има потенцијал за координирање сложених активности из области безбједности и рјешавање врло озбиљних кризних ситуација које се симулирају у оквиру ове вјежбе", каже Ахатовић.

Војнополитички аналитичар Ђуро Козар вјерује да вјежба НАТО на подручју Тузланског кантона има велики значај за БиХ и афирмацију државе на безбједносном плану.

"Свака вјежба тог војног савеза, са оружјем или без њега, појачава дјелотворност НАТО и земаља-партнера у заштити безбједности, мира и напретка становништва и територија. И овом цивилном вјежбом у Тузли, НАТО афирмише свој основни концепт, а то је колективна одбрана, у којој све земље солидарно бране било коју чланицу у случају напада или јој помажу у случају елементарних непогода и катастрофа", каже Козар за Дојче веле.

Коментаришући разлике унутар БиХ у погледу приступања НАТО, Козар тврди да та земља није у позицији да, попут бивше Југославије, профитира балансирањем између Истока и Запада.

 "Тешко је правити паралелу између бивше СФРЈ која је била несврстана и БиХ у којој је један дио државе за улазак у НАТО, а други за такозвану војну неутралност уз нескривене симпатије према Русији. Мислим да ће БиХ и даље остати у НАТО-вом пројекту ’Партнерство за мир’, и да ће учествовати у мисијама мира у оквиру тог војног савеза и Уједињених нација. БиХ може да искористи партнерство са НАТО како би, као што је то случај с вјежбом која се управо одржава у Тузли, унаприједила функционалност сопствених институција и служби, те стекла додатна искуства у рјешавању криза проузрокованих елементарним непогодама", указује Козар.

Бити отпорнији?

Наш саговорник сматра да би за БиХ ипак било боље да постане пуноправна чланица НАТО.

"Земља би била политички стабилнија, а они који желе да је дезинтегришу више не би имали никаквих изгледа.

Економски би била привлачнија за инвеститоре који улажу капитал у стабилне и сигурне земље.

 Као чланица НАТО, БиХ би била отпорнија и на терористичке пријетње, а могла би да рачуна на бржу и ефикаснију подршку и у случају природних катастрофа. Предности су бројне, али одлуке у овој земљи доносе и они који због сопствених интереса пропагирају демилитаризацију и неутралност", закључује Козар.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић каже да "људе повезују лијепи догађаји, али и несреће", напомињући да су поплаве 2014. године проузроковале људске патње и велику штету, али и да су приближиле људе.

Он је подсјетио на подршку која је Босни и Херцеговини тада стигла из 22 европске државе, додајући да је вјежба "Босна и Херцеговина 2017" прилика да се покаже колико су институције у тој земљи организоване, те како раде и чиме располажу међународни тимови из партнерских земаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.