Догађаји који су обиљежили 2018. годину

Ескалација мигрантске кризе

Током 2018. године кулминирала је мигрантска криза коју су највише на својој кожи осјетили становници Велике Кладуше, Бихаћа и Цазина.

Иако су у Савјету министара БиХ тврдили да држе ствари под контролом, испоставило се да није тако, јер се брзо схватило да БиХ не располаже довољним смјештајним капацитетима, али и да нема довољно новца за храну и лијекове. Проблеми са мигрантима додатно су ескалирали када су поједине европске земље донијеле одлуку да затворе своје границе, што је БиХ претворило у својеврсни “паркинг” за мигранте. Влада РС је донијела одлуку да их не може примати на своју територију, а због евентуалних безбједносних проблема донесена је и одлука да буде формиран Савјет за националну безбједност. Разматрана је и могућност да РС оснује своју обавјештајну агенцију, али и реактивира резервни састав полиције.

 

 

Селективно правосуђе на нивоу БиХ

Припадници СИПА крајем априла ухапсили су бившег команданта Петог корпуса Армије РБиХ генерала Атифа Дудаковића, против кога су бивши предсједник и премијер Српске Драган Чавић и Милорад Додик у августу 2006. године поднијели кривичну пријаву за злочине над српским војницима и цивилима. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 16 припадника и заповједника Петог корпуса Армије РБиХ због постојања основане сумње да су починили злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Крупа, Сански Мост и ратни злочин над цивилима на подручју Бихаћа и Цазина. Суд БиХ је тек крајем октобра потврдио оптужницу против генерала Армије РБиХ Атифа Дудаковића и осталих.

Почетком јуна Апелационо вијеће Суда БиХ укинуло је ослобађајућу пресуду ратном команданту Армије РБиХ и сребреничком господару живота и смрти Насеру Орићу. У поновљеном суђењу, које је завршено крајем новембра 2018. године, Орић је правоснажно ослобођен одговорности за злочине над Србима у Подрињу.

 

 

75. рођендан “Гласа Српске”

Најстарији дневни лист у Српској и БиХ “Глас Српске” 31. јула ове године прославио је 75. рођендан. Велики јубилеј обиљежен је свечаном академијом у Банском двору којој су присуствовале бројне угледне личности из политичког, културног и јавног живота Српске са тадашњим предсједником Републике Српске и актуелним српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком на челу.

На свечаној академији додијељене су и плакете онима који су дали неизбрисив печат у историји “Гласа Српске”. Предсједник РС Милорад Додик додијелио је постхумно плакету Мехмеду Диздару, дугогодишњем новинару нашег листа. Главна и одговорна уредница “Гласа Српске” Борјана Радмановић-Петровић уручила је плакету уреднику рубрике “Свијет” Дарку Грабовцу, док је трећу плакету новинару у пензији Пантелији Матавуљу уручио предсједник Управног одбора Невен Копања.

 

Случај “Драгичевић”

Након вишедневне потраге тијело двадесетједногодишњег младића Давида Драгичевића пронађено је 24. марта у кориту ријеке Врбас, на ушћу Црквене.

Давидов нестанак пријављен је 18. марта, а породица је нудила 100.000 КМ за информације које би довеле до његовог проналаска. Првобитном полицијском истрагом је утврђено да је смрт настала утапањем, али без елемената кривичног дјела, да би тужилац након три мјесеца вршења предистражних радњи 28. јуна28. јуна донио наредбу о спровођењу истраге против непознатих починилаца због основа сумње за убиство. Исто то тужилаштво 4. јула саопштава да се ради о убиству.

Давидова смрт је покренула вишемјесечне протестне скупове на бањалучком Тргу Крајине.

 

 

 

 

 

Повећање плата у Српској

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 4. јула на приједлог Владе Српске сет закона чије измјене и допуне су требале да обезбједе повећање плата свих запослених у Републици Српској.

Терет повећања плата, а који ће на годишњем нивоу износити око 80 милиона конвертибилних марака, сносиће Влада Републике Српске са 60 милиона КМ, а локалне заједнице са 20 милиона. Према новим правилима игре, која су ступила на снагу од 1. септембра 2018. године, више није могуће уговорити плату у нето износу. Према подацима Пореске управе, већина послодаваца испоштовала је ову одлуку Владе РС.

 

 

 

 

Напад на Владимира Ковачевића

Двојица нападача насрнула су 26. августа металним шипкама на новинара БН ТВ-а Владимира Ковачевића и брутално га претукла у непосредној близини зграде у којој живи са супругом и двоје мале дјеце.

Новинарска заједница показала је солидарност и послије њеног притиска на истражне органе након неколико дана је ухапшен Марко Чолић из Бањалуке због сумње да је покушао да убије Ковачевића. Поред Чолића, за покушај убиства терете и Недељка Дукића из Кнежева. Чолић се од хапшења налази у притвору у КПЗ-у Туњице, а Дукић се још налази на слободи, док мотиви овог напада још нису расвијетљени. Послије притиска јавности из владајуће структуре у Српској стигло је обећање да ће предложити да буде измијењен Кривични законик РС и да се напад на новинаре третира као напад на овлашћено службено лице. Окружно тужилаштво Бањалука подигло је 27. децембра оптужницу против Чолића и Дукића због покушаја убиства Владимира Ковачевића.

 

 

Матвијенко и Лавров у Бањалуци

У Бањалуку је 4. априла стигла трећа по значају политичка фигура у Русији - предсједница Савјета федерације Горњег дома парламента Руске Федерације Валентина Матвијенко. У политичким круговима она је позната и као Путинова “челична леди”.

Након ње у званичну посјету Бањалуци 21. септембра дошао је и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Високи руски званичник посјетио је највећи град Српске како би присуствовао освештању храма руско-српског пријатељства, а који ће бити изграђен у част руске породице Романов.

 

 

Побједа Додика, Цвијановићеве и СНСД-а

Општи избори у БиХ донијели су убједљиву побједу СНСД-а и његових коалиционих партнера на свим нивоима власти. Кандидат независних социјалдемократа за српског члана Предсједништва БиХ Милорад Додик убједљиво је поразио Младена Иванића, кандидата Савеза за побједу. И избор новог предсједника Републике Српске није био драматичан. Дотадашња премијерка Жељка Цвијановић поразила је Вукоту Говедарицу.

Одмах након избора постало је јасно да ће владајућа коалиција СНСД-СП-ДНС и даље имати комотну већину за формирање нове власти. Највише реаговања у ФБиХ изазвао је избор Жељка Комшића за члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа.

 

 

 

Цијепање ДНС-а

Послије саопштавања првих изборних резултата показало се да нису биле неосноване гласине да у врху ДНС-а одавно тиња сукоб. До званичног раскола у ДНС-у дошло је половином новембра на првој сједници Предсједништва ове странке у Бањалуци када је са функције замјеника предсједника смијењен Недељко Чубриловић.

Пет дана након тога постало је јасно да ће се ДНС подијелити на два дијела. Подјела је озваничена на конститутивној сједници НСРС на којој је Чубриловић гласовима СНСД-а и осталих коалиционих партнера и свега четири од 12 посланика своје матичне странке поново изабран за првог парламентарца Српске. Одмах послије тога објелодањено је да ће он са својим истомишљеницима формирати нову политичку партију и од 22. децембра у политичком животу Српске учествује и Демократски савез.

 

 

Потреси у СДС-у

Поред раскола у ДНС-у, постизборни период обиљежило је и разбијање и потпуни распад СДС-а који је на изборима освојио 16 посланичких мјеста, али је у НСРС ушао са три посланика мање, јер су ту странку напустили или су из ње искључени новоизабрани посланици Небојша Марић и Данијел Јошић из Добоја и Костадин Васић из Зворника.

Из странке су искључени и дугогодишњи градоначелник Добоја Обрен Петровић, али и тадашњи замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић. Сукоби и трвења у СДС-у кулминирали су 15. децембра када је у Бањалуци прекинута сједница страначке Скупштине, а послије свега што се десило, готово је извјесно да ће унутарстраначки избори који треба да буду спроведени до краја маја само показати ко ће бити стечајни управник некада најјаче политичке странке у РС.

 

 

 

Турбуленције у “Жељезницама РС”

За “Жељезнице РС” прошла година је била више него бурна. Обиљежили су је многобројни штрајкови, обуставе саобраћаја, најаве великих протеста и смјене. Због негативног пословања са мјеста генералног директора смијењен је Драган Савановић, а радницима су, након што је подигнут вишемилионски кредит, исплаћена сва дуговања из протеклих година.

Поред тога, Влада Српске је донијела одлуку да број запослених у овом јавном предузећу буде смањен за око 1.000 радника.

 

 

Пројекти: Аутопут, “Србија”, “Рајанер”...

Република Српска је у октобру добила аутопут који је повезао Бањалуку са Добојем. Градња овог 72 километра дугог аутопута коштала је 402 милиона евра, а комплетна градња финансирана је кредитима ЕИБ-а и ЕБРД-а.

У истом мјесецу у Источном Сарајеву отворена је и болница “Србија”, у чију је изградњу уложено више од 54 милиона КМ. Грађани ове регије су на овај начин добили потпуно нови болнички комплекс, који би у наредном периоду требало да пружа савремене медицинске услуге за 120.000 становника ове регије.

Могли су бити задовољни и становници бањалучке регије, јер су са аеродрома у Маховљанима коначно кренули летови за Европу. Ирски “Рајанер”, једна од највећих нискобуџетних авио-компанија у Европи, отворио је линије којима ће грађани моћи путовати у Стокхолм, Брисел и Меминген. Најављено је отварање и линије за Берлин, а током љетних мјесеци и за Атину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.