Додик: Носим ципеле број 47, али могу повући више од 49 одсто БиХ!

У интервју за загребачи Вечерњи лист Милорад Додик коментарисао је актуелне догађаје у БиХ с посебним освртом на актуелне масовне протесте назване 'Босанским прољећем'

Предсједник РС-а Милорад Додик могао је с дистанце проматрати посљедња збивања у дијелу Федерације БиХ која једни називају босанским, а други бошњачким прољећем. Не нијечући огромно социјално незадовољство с којим се манипулише, српски лидер без устручавања ту антибирократску револуцију повезује с покушајем промјене уставног уређења земље који је подржан од међународне заједнице с циљем стварања бошњачке државе. Најављује да то неће допустити у РС-у! Додик поздравља долазак Милановића тврдећи да је ескалација међунационалног насиља заустављена захваљујући снажном ангажовању хрватских и српских лидера.

Предсједниче, мирише ли вам на рат?

Не!

А на обнову сукоба?!

Има оних који не искључују могућност неког рата.

Ко су ти?

Сав је проблем у овој земљи што се од ње прави илузија. А илузија се показује и кроз догађаје који су ових дана у БиХ на сцени. Сви нас страни дипломати увјеравају да је на дјелу социјални бунт свих грађана, што, наравно, није тачно. То се јасно може лоцирати на бошњачка, муслиманска подручја гдје је све кулминисало насиљем.

Тврдите ли да нема социјалног незадовољства?!

Не. Људи су вјеројатно мотивирани социјалним незадовољством, само је проблем што су у раној фази ти протести постали политички с јасним захтјевима, па није случајно да су управо циљеви протеста биле жупаније/кантони. Тиме се врло јасно покушало утјецати на уставни поредак Федерације с тврдњама да су за све криве жупаније/кантони, а не недјелотоворна федерална власт која је цијело вријеме фингирана уз помоћ странаца. Насилници који су се појавили међу демонстрантима усмјерени су на жупанијске/кантоналне институције како би упутили политичку поруку да су жупаније/кантони главни кривци за сва збивања, чему су претходиле кампање којима се људе увјеравало у то. Врло се јасно видјело да је у свему томе било плаћеника. Ми тачно знамо да су они који су све покренули у Брчком, Сарајеву и Тузли у једној невладиној организацији у Београду само прије неколико дана добили новац да би то направили.

Ко то ради?

Странци настоје опет произвести илузију како се овдје буне сви, али је и више него очито да је све национално мотивисано, лоцирано и проведено. Доминантно су у протестима судјеловали Бошњаци. У Републици Српској пак разне карикатуре, које су покушале произвести вијест, удружења Бошњака или невладине организације које се ослањају на институције из Сарајева. Колико је све то провидно показује и чињеница с једне локалне телевизије која по цијели дан преноси "протесте". Када су једнога човјека питали иде ли на протесте, он је одговорио: "Не, идем у Дом здравља.". Међународна заједница у свему томе није невина.

Пропао пројект Комшић

Можете ли рећи ко из међународне заједнице стоји иза тога?

Њихове обавјештајне структуре су већ дуље активне. А када анализирате саопштења амбасадора земаља чланица Савјета за провођење (PIC), који су то потписали, многе ствари постају вам јасније. Једноставно је невјеројатно да су сви готово напамет научили исто саопштење, а такву оцјену имате и у европским институцијама. Сви говоре о пробуђеној БиХ и како је ово добро за европски пут БиХ, како даје наду.

Ма то је потпуно погрешна представа, а можда чак и свјесно лажу себи и својој јавности. 

Видјели смо оно што се збивало у већински бошњачком дијелу Федерације БиХ, како оцјењујете понашање српских и хрватских власти у земљи?

То је кључно питање. С пуном одговорношћу тврдим да су српски и хрватски званичници спријечили дословно да се у контрапроцесу окупе Срби и Хрвати и да дође до сукоба с Бошњацима. То је истина. Овдје у Бањалуци било је пуно људи који су били спремни сукобити се с онима за које су сматрали да су напали Републику Српску. И да није одговорне српске политике, једнако као и у Мостару одговорне хрватске политичке елите, питање је што би се догодило. Невјеројатно ми је да у таквој атмосфери нико не говори о онима који су судјеловали у нередима. Какав је то систем у којему буде повријеђено 140 полицајаца, а само 20-так демонстраната. Проблем су овдје странци који подцјењују нашу интелигенцију и могућност да анализирамо ствари.

Прочитао сам један добар политички коментар, да једна ласта не чини прољеће!

Све што зими процвате, мраз једноставно уништи. Ја сам свјестан да овдје има пуно људи којима је тешко и који тешко живе, али протести нису тиме мотивирани. А нарочито ми смета када то кажу људи који долазе извана. Ово је још увијек колико-толико социјално друштво. Ја сам у великим земљама видио на стотине бескућника који спавају на плочницима, не купају се, немају зубе, немају социјалну заштиту, немају ништа. Не кажем да и код нас тога нема, али у Бањалуци, Сарајеву, Мостару нећете доживјети да видите човјека који нема гдје спавати. А одете ли у Вашингтон, видјећете бројне бескућнике који у фебруару спавају вани и нико их не примјећује. Исто је тако и у Паризу... Али, они не протестују?!

Како у БиХ градити заједничку будућност?

Не зна се данас ко је више против овакве БиХ. БиХ не желе Бошњаци јер не желе Хрвате за партнере у Федерацији, а Србе и Хрвате као партнере на разини државе. Они желе државу за себе. Није то никаква параноја, него чињеница. Зато је немогуће изградити било какво повјерење. Једина шанса ове земље јест да се подијели на три државе, које би могле заједничким тијелима уступити одређене надлежности кроз конфедерални однос. У томе случају имали бисмо потпуну либерализацију економије, људи и идеја, а да сватко на своме подручју одлучује сам о себи. 

Како у свим тим збивањима гледате на понашање водећих бошњачких политичара?

Посвађани су. СДП, СДА и СББ стално раде једни против других и настоје се преварити. То је мржња. Само понекад појави се савезништво против некога трећег. Дуго су међу Бошњацима Срби били уједињујући фактор, а сада су то Хрвати. Како су се разбили ти захтјеви према Србима и Хрватима, сада та мржња међу њима доживљава експлозију. Пројект Комшић показује најбоље о чему се ради. За њега сам своједобно устврдио да је политичко недоношче побачено на изборима. Сада видим да сам био у праву. Та је пракса направила тектонске промјене. И на њихову жалост, тај пројект дугорочно није успио. Освијестио је многе и довео БиХ у простор реалности. Нема БиХ ако Хрвати не изаберу свога члана Предсједништва и своје политичаре. Једнако то вриједи и за Србе, а и за Бошњаке. Ако се то не жели, онда ћемо имати илузије попут Комшића. Код Бошњака се сије лажна нада да ће владати и у Бањалуци. Ја им поручујем да то неће никада бити тако и да се вриједи за то жртвовати.

Чули смо доста врућих изјава посљедњих дана, па тако и изјаву предсједника Изетбеговића да они који не желе БиХ могу одмах отићи, али да са собом могу понијети само блато на ципелама.

Ја му поручујем да ми желимо остати на овоме подручју и да нас таквим изјавама неће уплашити. Не желимо бити организовани као садашња држава БиХ. То је разлика. А ако ме питате о одласку, мој је одговор Изетбеговићу да носим ципеле број 47, али да могу повући више од 49 одсто БиХ.

Похвала Милановићу

Српски политичари били су у Београду у недјељу, премијер Зоран Милановић био је у Мостару, турски шеф дипломације Ахмет Давутоглу, стигао је у Сарајево. Може ли се та ситуација протумачити тиме да сватко своме јату лети?

Наравно! И треба.

Како коментишете долазак Милановића у Мостар, али и жестоке осуде тог чина?

Био је потребан. У Мостару су нападнути простори и институције гдје доминантно живе Хрвати. А то нису учинили Хрвати. Зато је позитивно што је дошао да смири ситуацију и онемогући револт Хрвата, који је био оправдан. Зашто су баш Бошњаци запалили зграду средишњице ХДЗ-а, не могу разумјети нити оправдати, али бих лакше могао разумјети да је то учинио неки Хрват. А када су се сјетили да би то могло изазвати озбиљне проблеме, отрчали су запалити и локалну организацију СДА. Нажалост, коментари и поруке на Милановићев долазак очекивани су. А ја морам рећи да ће Хрватска и даље долазити у Мостар, и обрнуто. Као што ће Београд бити назочан у Бањалуци. Да будем искрен, увијек се боље осјећам када идем у Загреб или Београд него у Сарајево, које не доживљавам ни на који начин.

Бисте ли допустили да неко запали предсједничку палачу у којој се сада налазимо?

Не бих допустио да неко запали иједну зграду. Ми смо своје републичке агенције организовали да се то не догоди. Овдје нитко неће бацити ни камен. Ко баци камен, биће му узвраћено. Мене не занима прича коју су створили, о заједништву насилника и полиције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.