Додик: Српска јединствено мора да одбаци протекторат

БАЊАЛУКА - Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да Република Српска јединствено мора да одбије протекторат међународне заједнице и странце који нису изабрани, јер будућим генерацијама не смије остати нејасна ситуација.

- У закључцима које смо сачинили за ову скупштинску сједницу дајемо рационално вријеме док не кренемо у неке акције, разуман период је годину-двије. Спреман сам да носим ту политичку борбу и вољу, јер не можемо допустити да нас третирају као објекат који им треба за испуњавање нечега - рекао је Додик на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је позвао све политичке партије да заједнички наступају о питањима Уставног суда БиХ, високог представника и осталим значајним за Српску и српски народ, јер је ријеч о државном идентитету.

- Република Српска је држава и док то не схватимо нико нам неће ништа дати. Држава се увијек брани и на сваком мјесту и нема лаких тема за њу. Зато треба да имамо јединство, јер оног тренутка када смо га разбили на заједничком нивоу имамо све теже проблеме у остваривању права - рекао је Додик.

Он каже да ће, према процјени коју има, бити интензивирани притисци на Српску, тражиће се пукотина у српском народу и покушати са санкцијама.

- Као што видите, санкција се не бојим. Хоћу да вратим дигнитет Народној скупштини и посланицима које је народ изабрао. Не желим ништа лоше Бошњацима и позивамо их на суживот који је могућ и потребан. Спреман сам да предложим референдум о статусу Републике Српске, таман то био мој задњи чин у политици, а то ћу урадити када све партије буду спремне да то прате - рекао је Додик.

Он је истакао да се све чешће сусреће са људима из политичког свијета, државницима и онима који имају улогу у БиХ, а један од њих је рекао на састанку у Предсједништву БиХ да све структуре ЕУ сматрају да је БиХ нефункционална и упитао у име значајне групе може ли се БиХ мирно разићи.

- Ми предлажемо да се БиХ врати на изворни Дејтон и да Српској буду враћена овлашћења у разумном времену и остаћемо у БиХ. У супротном покренућемо механизме за право народа за самоопредјељење, што нам је дато међународним конвенцијама - додао је Додик.

Он је нагласио да Срби треба да имају јединствен став о изборном законодавству БиХ и да Народна скупштина формира комисију за реформу изборног законодавства.

- Потврдимо страначки консензус да Република Српска бира непосредно члана Предсједништва БиХ и било би важно да то потврди Народна скупштина. Прихватићемо механизам избора у Федерацији, али да Срби тамо гдје су већина бирају своје представнике - рекао је Додик.

Додик је поновио да у рјешавању проблема мигрантске кризе никада неће прихватити да Оружане снаге БиХ изађу на границу са Србијом, што упорно траже чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић.

- Ово ћу поновити и сутра на сједници Предсједништва БиХ. Никада се неће десити да Оружане снаге БиХ изађу на границу са Србијом - поручио је Додик.

Он је поновио да у БиХ постоји заједнички ниво, а не државни, јер је БиХ државна заједница.

Додик је навео да СДА никада неће хтјети да се договори о 14 европских препорука за БиХ и зато ће се тражити да неке надлежности буду пренесене на заједнички ниво, што је недопустиво.

Он је подсјетио да Вијеће народа Републике Српске не постоји у Дејтонском мировном споразуму, за разлику од Дома народа Парламента Федерације БиХ.

- Зато Република Српска треба укинути Вијеће народа, а наша политика треба да буде усмјерена ка искључивом враћању изворном Дејтонском споразуму -  рекао је Додик.

Не треба високи представник за договор

Милорад Додик рекао је да је сада право вријеме за договор између народа у БиХ о томе да ли ће поштовати Дејтон или ће у миру подебљати границе између Републике Српске и ФБиХ.

- Нама не треба високи представник за договор, јер он нема животни мандат у БиХ.  Требају нам Хрвати и Бошњаци са којима треба да постигнемо кључни договор. Ако не желе договор онда треба да нас пусте да самостално уређујемо Републику Српску. У миру са собом и комшијама - истакао је Додик у обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је оцијенио да је дошло вријеме да БиХ крене напријед без високог представника и ОХР-а, подсјетивши да је то одавно став Републике Српске као једне од пет страна-потписница, али индиректно и других страна који се не исказује јасно, али се може наслутити из негодовања на поједине потезе ОХР-а.

Додик је рекао да за останак ОХР-а не постоји ни став тзв. "Републике БиХ", јер таква творевина више не постоји, укинута је Дејтонским споразумом.

- Не постоји јединствена подршка опстанку ОХР-а ни у Федерацији БиХ, јер су се и легитимни представници хрватског народа више пута залагали за престанак. Само је бошњачка политичка структура упорна у захтјевима за наставак превазиђеног међународног протектората који никоме није ништа добро ни корисно донио. Није ни одржавао мир, јер су то чиниле међународне војне снаге - прво ИФОР, па СФОР, а сада мисија Алтеа Европске уније - нагласио је ДОдик.

Он је констатовао да је високи представник својим потезима изазивао нестабилност, а наметањима закона и одузимањем надлежности ентитетима, заправо Републици Српској, доводио до додатне нестабилности и нерационалности у обављању пренесених/отетих надлежности него у вријеме када су их остваривали ентитети.

- Стварање Оружаних снага је примјер повећања трошкова. Све то је довело и до додатне нефункционалности БиХ као државне заједнице. Зато је нетачна тврдња која се уселила у јавни дискурс да је БиХ нефункционална због Дејтонског споразума. То апсолутно није тачно. Она је нефункционална због тога што Дејтонски споразум није проведен онако како је написан и што су високи представници чинили све да БиХ преко бошњачке компоненте остане у стању зависности од политичког утицаја споља.  Умјесто да разговарамо о корацима које треба предузети на европском путу, ми 26 година од завршетка рата разговарамо можемо ли живјети без протектора. Да није ствар овако озбиљна била би комична, али мени се чини да је на овој теми простор за смијех нестао у протеклих 26 година. Жао ми је што морам да кажем да ми бошњачки дио ФБиХ дјелује као обољели од стокхолмског синдрома, јер чиме и како објаснити потребу да поред легално изабраних представника имаш тутора над собом, кога си заволио више од својих представник - нагласио је Додик.

Он је навео да у БиХ нема етничког насиља, те да су врло ријетки испади на националној или вјерској основи.

- Овдје годинама влада мир, што је одлична чињеница за све народе. Нема разлога да тако и не остане. Не зато што би међународне војне снаге угушиле било какав покушај нарушавања мира, већ зато што је свијест и Срба и Хрвата и Бошњака на том нивоу да никоме рат није опција. Желим да вјерујем да је тако. С обзиром да живимо у миру сматрам да је ово право вријеме за договор. Али не договор са ЕУ, Русијом или САД, већ договор између народа у БиХ.  Какву БиХ ми желимо, да ли је могућа икаква? Хоћемо ли да се договоримо - хоћемо ли поштовати Дејтон или ћемо у миру 'подебљати' границе између Републике Српске и ФБиХ, јер смо се већ разграничили у Дејтону, и наставити уређивати властито двориште. Знам само да овако, како се 26 година мрцваримо, више нема смисла и више не може - закључио је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Функцију високог представника није установио Дејтонски споразум

Милорад Додик нагласио је да високи представник не постоји у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ и да то није функција коју је установио Дејтонски споразум, него његов Анекс 10.

- У самом тексту Дејтонског споразума високи представник се уопште не помиње, већ се само у његовом Члану 8 наводи да: 'Стране поздрављају и подржавају постигнуте договоре у вези са спровођењем овог мировног рјешења, укључујући нарочито оне који се тичу цивилног (невојног) спровођења, као што је наведено у Анексу 10 овог споразума'.

Дакле, високи представник није функција коју је установио Дејтонски споразум, него његов Анекс 10. Овим Дејтонски споразум јасно ограничава да само Анекс 10 одређује начин спровођења цивилног дијела мировног споразума. Да је била намјера да високи представник буде функција/функционер цијелог цивилног дијела Дејтонског споразума, онда би високи представник под тим називом био наведен у тексту Дејтонског споразума. А није наведен, нема га. Највише се томе противила Америка, Америка није дала - истакао је Додик у обраћању.

Када је ријеч о надлежности високог представника, Додик је навео да је она формулисана само у једном члану и тиче се надлежности за тумачење Анекса 10.

- Тиме је Дејтонски споразум лоцирао и "затворио" високог представника у Анекс 10 којим се прописује мандат, односно задаци високог представника. Изван Анекса 10 високи представник се помиње и у неколико других анекса Дејтонског споразума, али без било какве одлучујуће улоге или извршног овлашћења - појаснио је Додик, истичући да је веома важно навести да високог представника нема у најважнијем анексу Дејтонског споразума - у Анексу 4 који је Устав БиХ.

Он је навео да надлежност за тумачење засигурно не подразумијева извршна овлашћења, јер да би она постојала морају да буду експлицитно и наведена, а то се види по извршним овлашћењима која су изричито дата команданту ИФОР-а поменутим Анексом 1А.

Иако се често говори о овлашћењима високог представника, навео је Додик, он нема никаквих овлашћења већ само задатке које су му поставиле стране потписнице Анекса 10 уз навођење активности којима се извршавају дати задаци.

- Искључиво је Анекс 10 извор којим стране потписнице одређују дјелокруг рада високог представника и његовог особља, тј. Канцеларије високог представника /ОХР/. Ван тога не постоји никакав додатни мандат, нити овлашћења. Додатна овлашћења могу дати искључиво стране потписнице и нико други. И то може бити само анексом на Анекс 10, уз писмену сагласност истих страна потписница, а то се никада није десило - појаснио је Додик.

Наводећи да трајање међународне мисије у БиХ није јасно одређено, Додик је рекао да се, ипак, може закључити да је било предвиђено релативно кратко трајање.

- Тако у Анексу 1А који има назив "Споразум о војним аспектима мировног рјешења2, а закључиле су га три стране: Алијина "Република" БиХ, Федерација БиХ и Република Српска, у члану 1 под називом "Опште обавезе" стоји да стране "поздрављају спремност међународне заједнице да на период од приближно годину дана на подручје региона пошаље снаге које ће помагати у спровођењу одредаба које се односе на територијална и друга повезана војна питања овог споразума (Анекса 1А), према наведеном у овом анексу". У том анексу пише и да се "Савјет безбједности Уједињених нација позива да усвоји резолуцију којом ће овластити државе чланице или регионалне организације и механизме да успоставе мултинационалне војне снаге за спровођење - у даљем тексту: ИФОР. Стране су упознате и сагласне с тим да се ове снаге за спровођење мира могу састојати од копнених, ваздушних и поморских јединица из држава чланица НАТО-а и држава које нису чланице НАТО-а, распоређених у БиХ с циљем пружања подршке при осигуравању извршења одредаба овог споразума /у даљем тексту: Анекс" - навео је Додик.

Он је нагласио да су наведене одредбе значајне, јер три стране (Република БиХ, Федерација БиХ и Република Српска), позивају, заправо овлашћују Савјет безбједности Уједињених нација да формира мултинационалне снаге за имплементацију мира ИФОР, чиме се разрађује Анекс 1А.

- Ово овлашћење је значајно када се пореди са начином примјене Анекса 10, према коме, стране нису дале било какво овлашћење Савјету безбједности, а посебно не Савјету за имплементацију мира, који нема никакво правно утемељење у Дејтонском споразуму, да могу разрађивати Анекс 10 - додао је Додик.

Он је нагласио да високи представник и његова канцеларија нису ни замишљене као трајне категорије, што потврђује и сам Дејтонски споразум.

- У Анексу 6 Дејтонског споразума који носи назив 'Споразум о људским правима' помиње се високи представник у неколико чланова који одређују обавезу достављања извјештаја 'високом представнику описаном у Анексу 10 Општег оквирног споразума све док та канцеларија постоји'", истакао је Додик.

Високи представници узурпатори власти

Милорад Додик истакао је да су високи представници у БиХ годинама били узурпатори законодавне, извршне и судске власти, те наметали амандмане на уставе Федерације БиХ и Републике Српске као страна које су установиле тог високог представника.

Додик је навео да је много пута изговорена лаж - "ако нема високог представника нема ни Дејтонског споразума".

- Или како Валентин Инцко каже: "Знам да неки не желе да Анекс 10 постоји, али ако се он мијења, мора се промијенити и Анекс 4. Не може Анекс 10 бити прекрижен, а тамо пише да је високи представник тумач Дејтона. Ко ће онда да тумачи Дејтон? То би се онда све морало мијењати. Тренутно је то фини баланс, високи представник има своју улогу, а последњих година то је била моја главна задаћа".  Он лаже, он није задужен да тумачи Дејтон. Мандат високог представника не садржи ни назнаку његовог овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ. Много пута је изговорено и написано - високи представник је коначни/врховни ауторитет за тумачење Дејтонског споразума, не наводећи ниједан члан Дејтонског споразума и његових анекса који то одређује, осим покушаја подвале - цитирања члана 5 Анекса 10 - указао је Додик.

Цијела та лажна конструкција, рекао је Додик, почива на нетачном тумачењу Анекса 10 Дејтонског споразума који има званични назив "Споразум о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења".

- Чланом 5 Анекса 10 под насловом: "Највиша надлежност за тумачење" јасно је прописано: "Високи представник има највишу надлежност на терену у вези са тумачењем овог споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења". Нема имплементације, него тумачење. Свако правно тумачење, језичко и логичко, само потврђује да се надлежност за тумачење односи искључиво на тај један анекс Дејтонског споразума, само на Анекс 10. Право на тумачење само тог једног анекса, не даје никаква извршна ни законодавна овлашћења високом представнику - прецизирао је Додик.

Он је нагласио да Општи оквирни споразум за мир ни не помиње високог представника као било какву институцију цјелокупног Дејтонског споразума, нити му даје икаква овлашћења, осим онога што је прописано као његова улога, односно задаци утврђени Анексом 10.

Супротно томе, додао је Додик, високи представници су годинама били узурпатори законодавне, извршне и судске власти, наметали су амандмане на уставе Федерације БиХ и Републике Српске као страна које су установиле тог високог представника.

- Поред тога наметали су и законе којима су надлежности ентитета преносили на ниво БиХ. Приграбили су себи законодавну власт иако ту активност не помињу ни тзв. бонска овлашћења. Смјењивали су изабране функционере, одузимали им лична документа и забрањивали рад без икаквог образложења и права на жалбу, чиме су драстично кршене бројне конвенције о људским правима које су саставни дио Устава БиХ - истакао је Додик.

Он је подсјетио да чак ни такзвани Савјет за имплементацију мира није дао никаква овлашћења високом представнику, јер је само "поздравио намјере високог представника", а "поздрављање намјере" није само језичка произвољност, него и правна бесмислица и онда је то требало представити као овлашћења.

- Тако су и рођена тзв. бонска овлашћења. То из Бона нигдје не пише. Уз понављање које су прихватили прво медији, а потом и политичари, добили смо испразну кованицу 'бонска овлашћења' која живи већ 23 године иако није у складу са Дејтонским споразумом - рекао је Додик.

Непотребна и превазиђена институција

Српски члан и предсједавајући Предсједништва истакао је да је институција високог представника, установљена Анексом 10, превазиђена и непотребна, те да је сасавим сигурно да не одговара данашњем тренутку у којем се налази БиХ.

У обраћању посланицима у Народној скупштини Републике Српске Додик је констатовао да је институција високог представника годинама уназад дио сваког проблема у БиХ, а никад дио рјешења.

- Колико сте пута чули ријеч "владавина права" најчешће од представника тзв. међународне заједнице, ЕУ и земаља чланица, САД, међународних мултилатералних организација, и колико пута је било јасно да су баш они највећи кршиоци "владавине права", не треба ићи даље од данашње теме - '"Високи представник" - наметали, блефирали, кажњавали -  истакао је Додик.

Он је нагласио да је Народна скупштина Републике Српске кључно мјесто на којем треба да се расправља о свим виталним питањима за Републику Српску и доносе најважније одлуке које се тичу Републике Српске и њених грађана, те да зато није имао дилему ко треба да се изјасни о питању због којег је затражио одржавање сједнице Народне скупштине.

- Пандемија која је заокупила цијели свијет усмјерила је пажњу и наше јавности на спашавање живота и очување економије, што и јесте врховни циљ сваког одговорног друштва. Међутим, пандемија не смије бити изговор никоме, па ни нама, зашто би нам, жаргонски речено, испод радара промицали догађаји, од којих зависи наша будућност. Зато сам сматрао да без одлагања овај високи дом мора да заузме став по овом важном питању, које може одредити саму будућност Републике Српске - рекао је Додик.

Најава да би у БиХ требало да буде упућен нови високи представник, мимо процедуре која предвиђа његово именовање, рекао је Додик, више је него довољан разлог да се о томе разговара у Народној скупштини, јер Република Српска није тражила да у БиХ дође нови високи представник, нити је ико од Српске тражио сагласност за то, иако Анекс 10 изричито прописује ко и како бира високог представника и ко потврђује његов избор.

- Јасно је да је институција Високог представника, установљена анексом 10. превазиђена и непотребна и ако је одговарала неком послијератном тренутку из објективних разлога, сасавим сигурно не одговара данашњем тренутку у којем се налази БиХ. Институција Високог представника годинама уназад је дио сваког проблема у БиХ и никад дио рјешења. Онда се поставља логично питање зашто бисмо подржали још један проблем ако знамо да их имамо сасвим довољно и без њега - нагласио је Додик.

Он је рекао да огроман број проблема којима се баве политичари БиХ потичу управо од активности високих представника.

- Срби захтијевају досљедно поштовање текста (а не волшебног "духа") изворног Дејтонског споразума, Хрвати би да се ријеши проблем њихове реалне дискриминације у начину на који се тумачи и примјењује правни, посебно изборни систем заснован на "креативном приступу" Дејтону, док Бошњаци споразум као такав сматрају превазиђеним и зрелим за корјениту ревизију која би, наводно, обезбиједила истинску грађанску демократију, враћање на предратно стање организације државе, блефирају са принципом "један човек - један глас" и укинули су начело конститутивности три народа, којим се обезбјеђује њихова равноправност - нагласио је Додик.

Он је указао да је цијели друштвени и политички живот заробљен и замрзнут у том конфликтном троуглу, а за стално одржавање, па и раст напетости уредно брину бошњачки политичари /и понеки хрватски и српски/ који упорно одбијају да схвате немогућност да се несугласице превазиђу неуважавањем мишљења друга два конститутивна народа и наметањем свог, као јединог и политички и морално исправног.

- Они коче све процесе и доношење одлука на нивоу заједничких органа законодавне и извршне власти, а повремено дају запаљиве, па и пријетеће изјаве, молећивог погледа упртог ка Западу, очекујући одатле пресудну помоћ и интервенцију којом би били наметнута њихова визија јединствене, а заправо унитарне БиХ - рекао је Додик.

Он је навео да од побједе Џоа Бајдена на предсједничким изборима у САД и оглашавања "збора дервиша" из времена кад су се проблеми рјешавали бомбардовањем Срба, хор заговорника "преузимања одговорности" за БиХ од стране тзв. "међународне заједнице" (западних земаља) за неколико октава је појачао своје запјевање.

- Пробудили су и високог представника Валентина Инцка, па је и он похрлио да оправда своју, такође високу, плату, пријетећи конкретним посљедицама Скупштини Републике Српске ако се не повинује неким његовим понижавајућим налозима, подгревајући причу о доношењу закона о криминализацији порицања како кажу "геноцида у Сребреници" и најављујући "трећу фазу", наравно робуснију, спровођења Дејтонског споразума-  нагласио је Додик.

Неприхватљиво да се о судбини БиХ разговара на удаљеним дестинацијама

Милорад Додик рекао је да је за њега апсолутно неприхватљиво да се о судбини народа у БиХ разговара на неким удаљеним дестинацијама са којих се не види природа проблема у БиХ, умјесто у самој БиХ.

- Неприхватљиво је и то да нас нико не пита како ми видимо своју будућност, што нас константно задржава у статусу објекта а никако субјекта међународних па и локалних односа. Овим не претендујем да ми треба да се бавимо великим свјетским темама и проблемима, јер смо исувише мали за то, али да се не бавимо својим проблемима било би превише, па и за овакву БиХ каква је данас под међународним протекторатом - рекао је Додик.

Он је нагласио да је одавно било вријеме да БиХ од објекта међународне политике, постане активан чинилац и учесник међународних односа и процеса који се тичу њене будућности и регионалне стабилности.

- У остваривању пута за БиХ, а након 17. јула 2008. године када је БиХ и званично ступила у уговорни однос са Европском унијом, требало је да наступи период без ОХР-а, као постратне институције и ружне прошлости БиХ. Дуго година високи представник је, умјесто да одговорно охрабрује инструменте самоодрживости БиХ, стварао инструменте властите одрживости. Притом му није била страна ни инструментализација институција БиХ. То је БиХ све више удаљавало од стварања међусобног повјерења и одрживости - нагласио је Додик.

Иако Бошњаци највише својатају високог представника и ОХР, очекујући укидање или бар дјелимично развлашћивање Републике Српске, рекао је Додик, остајање ОХР-а је заправо највише на штету њих самих.

- Одржавање заблуде да ће међународна заједница, односно ОХР, направити грађанску државу, донијети нови устав и тиме поништити 'Републику Српску као геноцидну творевину', краде вријеме свима. У тој илузији бошњачка политичка елита држи свој народ заточен већ 26 година - истакао је Додик.

Он је нагласио да је сигурно да се у БиХ не може наметати једностран модел унутрашњег уређења, па зато се очекује да бошњачки политичари схвате потребу споразумијевања и одустану од ексклузивитета својих унитаристичких и централистичких рјешења и модела, те константног изазивања унутрашњих криза путем лобирања утицајних међународних кругова за своје искључиве идеје.

- Када добију јасан одговор из Републике Српске да то није у складу са Дејтонским споразумом, онда од тога праве аргумент за наводну опструкцију од стране Републике Српске. Не може Република Српска правити компромис са собом, тако што ће пристајати на захтјеве за пренос надлежности или самоукидање - истакао је Додик.

Пракса властите промоције страних званичника води распаду

Милорад Додик рекао је да резултати које су пројектовали поједини страни званичници с циљем властитог промовисања, нису остварени, јер су нереални, а наставак такве праксе унедоглед, више води распаду БиХ, него њеном опстанку.

- Такво дјеловање страног фактора у БиХ урушава не само шансу за стабилну БиХ, већ руши и кредибилитет међународне заједнице. То руши и све оно добро што су многи појединци, организације и стране владе учиниле за БиХ и њене грађане. Зато нам не треба таква политика силе, пријетњи, наметања и мијешања у унутрашње ствари БиХ. Тако се не може градити ниједна држава која претендује да буде стабилна - истакао је Додик.

Он је навео да су несумњиви напори, труд и средства које је свих ових година улагала међународна заједница, те да су они донијели значајне резултате.

Према његовим ријечима, обавеза је домаћих актера да својом вољом и међусобним разумијевањем, у складу са Дејтонским споразумом и надлежностима по Уставу БиХ, то користе као капитал за будућност.

- Није могућа држава по замисли бошњачких структура за које је Република Српска кривац за све. Подсјетићу да је Харис Силајџић једном, по повратку из САД, прије десетак година, изјавио да су му амерички званичници више пута рекли - ако је такво стање у БиХ како га представљате, зашто се онда не разиђете?  БиХ је прије свега демократско питање, потом економско, а онда и европско. Европској унији нису потребне ноћне море ако БиХ једног дана буде пуноправни члан. Зато договори из предприступног времена могу бити само резултат демократског унутрашњег дијалога и одлука надлежних институција уз поштовање Устава БиХ и механизма координације, јер оно што је наметнуто нема сврху и кад-тад ће бити још већи проблем - нагласио је Додик.

Он је појаснио да БиХ као економско питање изискује стабилност ради привлачења страних улагања и развоја, те побољшања животног стандарда, истичући да је то пут којим иде Република Српска, а Федерација заостаје заробљена ратном прошлошћу и неријешеним уставним положајем Хрвата.

Додик је поручио да Република Српска нема скривене политичке намјере и њено дјеловање је прије свега окренуто поштовању Дејтонског споразума и изградњи мира и стабилности у БиХ и региону.

- Као демократски изабрана власт, имаћемо и демократске одговоре, ако други покушају другачије. Притом мислим и на "ловце у мутном" који би да искористе заокупљеност међународне заједнице великим проблемима у сукобљеним регионима и глобалним кризама да би овдје водили своје личне ратове против стабилности у БиХ, зарад својих каријера. Нико није и неће направити каријеру дјелујући супротно међународном Дејтонском уговору, нити производњом кризе у БиХ - истакао је Додик.

Од значаја да парламент заузме став

Милорад Додик истакао је да је, у свјетлу медијских најава о новом високом представнику, од изузетног значаја да се Народна скупштина Републике Српске упозна о свим аспектима и посљедицама продужавања мандата високих представника, те да благовремено заузме став о овом важном питању.

- Ова разматрања и заузети ставови не би требало да буду, и нису, у вези са персоналним рјешењем, већ искључиво за опстанак високог представника по Анексу 10 Дејтонског споразума. С тим у вези, промишљања и дискусија нису у вези са предложеним кандидатом. И господин Кристијан Шмит, као званичник са богатом биографијом, пријеко потребним познавањем права и уставних специфичности сложених земаља, те очигледно добрим намјерама, без обзира на личне квалификације, у улози високог предаставника једноставно више није ни потребан нити користан за БиХ - појаснио је Додик у обраћању посланицима.

Он је нагласио да суштинска промјена, која ће се огледати у потпуном преузимању одговорности за постизање договора о начину функционисања државне заједнице, мора лежати на изабраним представницима конститутивних народа од којих се ниједан не би смио заносити постојањем подршке у одређеним актерима међународне заједнице.

- Све док постоје наде да ће нека страна сила или међународна заједница моћи да на било који начин, похвалама или пријекорима, подршком или осудама било које од страна, замијени неопходне унутрашње договоре оних који чине БиХ и живе у њој, неће бити могуће очувати државну заједницу БиХ састављену у Дејтону - истакао је Додик.

Управо због очекивања да ће њихове политичке циљеве бранити неко други, конкретно високи представник, рекао је Додик, бошњачка политичка елита, без обзира на партијску припадност, није промијенила свој приступ и поглед на БиХ од 1995, неки чак од 1992. године.

Додик је истакао да то говори да је институција високог представника суспендовала могућност договора, јер један од три конститутивна народа није показивао спремност и вољу за компромисом.

- Ако се осврнемо на антиуставне и све друге одлуке високог представника у посљедњих 26 година видјећемо да ниједна није била у супротности са жељама политичких представника Бошњака. Цијеним да је било поштеније и коректније и сврсисходније да су у протеклих 26 година преговарали Срби, Хрвати и високи представник - рекао је Додик.

Он је навео да је постављање високог представника затражило пет страна - потписница Анекса 10 - Република Хрватска, Савезна Република Југославија, данас Србија, Република БиХ, која више не постоји, Федерација БиХ и Република Српска.

Према његовим ријечима, Анекс 10 закључен је с циљем дефинисања кључних области и механизама за спровођење цивилних аспеката мировног рјешења.

У члану 1.2. Анекса 10 констатовано је, додао је Додик, да "у погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу, те по потреби координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења".

Он је нагласио да је за именовање високог представника неопходна сагласност свих пет страна-потписница.

- У случају именовања првог високог представника, Карла Билта, обављене су консултације са властима у БиХ, након чега је именовање потврдио Савјет безбједности Уједињених нација. Већ приликом именовања наредног високог представника, Карлоса Вестендорпа, "именовање" је извршио Управни одбор Савјета за имплементацију мира закључцима конференције из Синтре, које је потом потврдио Савјет безбједности УН. И након тога, низале су се бројне неправилности, па је Управни одбор Савјета за имплементацију мира извршио именовање кандидата номинованог од ЕУ која није страна Анекса 10 и нема никакву надлежност у овом поступку - појаснио је Додик.

Он је подсјетио да је ова пракса преузета и у случају именовања Волфганга Петрича и Педи Ешдауна, да би код именовања Кристијан Шварц-Шилинга чак изостала потврда Савјета безбједности УН.

- Именовање наредног високог представника Мирослава Лајчака "поздрављено" је од Управног одбора Савјета за имплементацију мира, а потом је дата сагласност Савјета безбједности. Дакле, опет незаконито именовање и не зна се ни ко га је заправо именовао - рекао је Додик.

У сваком случају, истакао је Додик, не постоји документ који даје надлежност било коме осим странама-потписницама да траже, односно номинују кандидате, а нарочито не Управном одбору Савјета за имплементацију мира, који није никаква категорија из Дејтонског споразума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.