Додик: БиХ је нешто што може, а не мора бити

Српски народ има добро искуство са Русијом, и она је увијек своје добре намјере показивала и никада није показивала намјеру да на штету наше политике афирмише своју. Русија никада није тражила никакав уступак за подршку коју нам је несумњиво давала, и ја то поштујем.

Турбуленције које је Република Српска пребродила током 2015. године можда су најјаче од њеног настанка. „Нападнута" је и споља и изнутра, па се неминовно намеће питање да ли РС може да издржи ударе.

У интервјуу за Спутњик предсједник Републике Српске Милорад Додик на ово питање одговара да тенденција има, али да је увјерен да се РС не може тако лако срушити.

Спремате се за прославу 9. јануара, Дана Републике Српске, упркос одлуци Сарајева да укине тај датум.

— У вези са тим постоји консензус свих политичких странака у РС, и оних у влади и у опозицији, што је добро, и што говори о томе колико је то важно за РС. То није питање одмеравања моћи ни снаге него се ради о покушају редефинисања и представљања историје на други начин. РС је настала формално 9. јануара. Тачније, неколико мјесеци раније, кроз одлуке о формирању Српске републике Босне и Херцеговине. Дакле, неколико мјесеци прије оружаних сукоба, тако да је то био чисти чин политичке воље српског народа и српских националних представника. Према томе, РС није производ рата, а то је оно што Сарајево хоће нама да подметне. Да смо резултат рата, геноцида, и још много чега другог.

Предлажу нам да Дан РС буде дан Дејтона, а он се десио послије рата. Оснивање РС је израз воље народа у Босни и Херцеговини у моменту распада бивше СФРЈ. Зато је било потпуно легално донијети одлуку која је донијета о Дану РС. Наравно, то нису могли да игноришу они који су само неки мјесец прије тога спровели референдум о самосталној Босни и Херцеговини под руководством Алије Изетбеговића, што и су западне земље врло брзо признале. Али, нису могли да игноришу чињеницу да РС постоји, да има своју територију, народ и ефективну власт и да има све оно што је према критеријумима предвиђено за државу. РС је 9. јануара формирана као држава, и она ће наставити да гради свој државотворни карактер. И то не треба никога да брине. У сваком случају, то је легитимно. Ми хоћемо да јачамо своју аутономију. РС може да буде у БиХ дефинисаној по Дејтонском споразуму. РС не види своју будућност у централистичкој Босни, она ће се томе супротстављати.

Да ли су дијелом притисци на РС везани и за добре односе са Русијом?

— На глобалној сцени је општа поларизација. Западни свијет се понаша како му годи. У многим земљама руше стабилне политичке режиме, од Гадафија, преко Сјеверне Африке, па до Сирије. Исто је тако желио да уради и у Украјини, уништавајући или не дајући право другима да се брину о својим стратешким интересима у самом комшилуку. Сасвим је логично да Русија води рачуна о томе шта јој се дешава на границама и немогуће је да у том концептуалном и политичком и сваком другом погледу Русија није заинтересована. Али ароганција Запада је усмјерена управо ка томе да игнорише свачији суверенитет и национални интерес, и то је најбоље показала на распаду бивше Југославије.

Бивша СФРЈ је земља која је могла да буде један од важних фактора Европске уније и европског простора, јер је била по много чему конципирана управо на вредностима на којима сада почива ЕУ. У погледу историјског сукобљавања, настао је један униполарни свијет. Али, ствара се другачији свијет, који не личи на онај од прије неколико година — са доминацијом само једне земље и њених сателита. Сада имамо и земље као што су чланице БРИКС-а, које покушавају да позиционирају своју политику. Наравно, сада на простору читавог региона државе покушавају да се сврставају међу оне који су за једне или за друге. Што се мене лично тиче, ја сам искључиво за Републику Српску и српски народ. Српски народ има добро искуство са Русијом, и она је увијек своје добре намјере показивала и никада није показивала намјеру да на штету наше политике афирмише своју. Русија никада није тражила никакав уступак за подршку коју нам је несумњиво давала, и ми то морамо да поштујемо. Ја то поштујем.

С друге стране, имао Запад који и дан-данас тражи да се одрекнемо неких наших националних позиција, па и саме РС, јер је то, по њима, неки пут којим треба да идемо. У суштини, они се вјежбају на нама, не уважавају реалност и не чују оно што ми говоримо. С друге стране, ја сам свједок тога да Русија слуша шта ми говоримо, сагледава ситуацију, а у неким детаљима и мене некада изненади. Овдје се све ради на спекулацијама западних амбасада и високог представника, који пишу фризиране извештаје о Босни и Херцеговини, у покушају да оправдају високе плате које имају. У тој поларизацији се многи сврставају овамо или тамо.

Да ли Вама лично замјерају добру сарадњу са Москвом?

— Неки сматрају да Милорада Додика треба склонити јер је проруски оријентисан. Наша политика овдје је и даље везана за европске интеграције. Што не значи да смо ми антизападно оријентисани, али нисмо спремни да се одрекнемо сарадње са Русима, пошто поштујемо све добро што раде за нас, јер тамо неко у далеком свијету сједи и мисли да то тако треба. Ми нисмо увели санкције Русији, ја сам поносан на нашу сарадњу и разумијевање које Русија има.

Шта ће бити са референдумом о Суду и Тужилаштву БиХ? Да ли ће га бити?

— Завршена је одређена фаза на нивоу правосуђа, сада смо у позицији да то још треба да се потврди и објави у Службеном гласнику. Дакле, референдум који смо раније планирали и процедуре које се остварују иду својом динамиком.

Да ли има притисака да се референдум не одржи и од кога?

— И те како. Прије свега од међународног фактора, високог представника, који брани насиље које је сам спроводио. Покушавају да референдум прикажу као антидејтонску активност, а референдум је базиран на стварима којих иначе нема у Дејтону. Правосуђе у Босни и Херцеговини није предвиђено Уставом БиХ и Дејтонским споразумом. Високи представник БиХ дужи низ година спекулише са међународним правом, погрешно га тумачи и користи своју позицију, моћ, да то презентује земљама, које то лако прихватају, без увида у право стање ствари, како би заштитио своју позицију.

Доћи ће вријеме кад ће све те њихове одлуке морати да се ревидирају јер су неодрживе, противне међународном праву и Уставу Босне и Херцеговине и против су воље народа. Ништа није урађено у складу са прописима. На нивоу БиХ могу да се уводити нове надлежности искључиво споразумом страна, а те стране су дефинисане Дејтоном, и то су РС и Федерација. Дакле, Босна и Херцеговина није страна, она је нека изведеница, она је нешто што може, а не мора бити. Она је оно колико се ове двије стране договоре, и ништа друго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.