Dodik: BiH je nešto što može, a ne mora biti

Srpski narod ima dobro iskustvo sa Rusijom, i ona je uvijek svoje dobre namjere pokazivala i nikada nije pokazivala namjeru da na štetu naše politike afirmiše svoju. Rusija nikada nije tražila nikakav ustupak za podršku koju nam je nesumnjivo davala, i ja to poštujem.

Turbulencije koje je Republika Srpska prebrodila tokom 2015. godine možda su najjače od njenog nastanka. „Napadnuta" je i spolja i iznutra, pa se neminovno nameće pitanje da li RS može da izdrži udare.

U intervjuu za Sputnjik predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik na ovo pitanje odgovara da tendencija ima, ali da je uvjeren da se RS ne može tako lako srušiti.

Spremate se za proslavu 9. januara, Dana Republike Srpske, uprkos odluci Sarajeva da ukine taj datum.

— U vezi sa tim postoji konsenzus svih političkih stranaka u RS, i onih u vladi i u opoziciji, što je dobro, i što govori o tome koliko je to važno za RS. To nije pitanje odmeravanja moći ni snage nego se radi o pokušaju redefinisanja i predstavljanja istorije na drugi način. RS je nastala formalno 9. januara. Tačnije, nekoliko mjeseci ranije, kroz odluke o formiranju Srpske republike Bosne i Hercegovine. Dakle, nekoliko mjeseci prije oružanih sukoba, tako da je to bio čisti čin političke volje srpskog naroda i srpskih nacionalnih predstavnika. Prema tome, RS nije proizvod rata, a to je ono što Sarajevo hoće nama da podmetne. Da smo rezultat rata, genocida, i još mnogo čega drugog.

Predlažu nam da Dan RS bude dan Dejtona, a on se desio poslije rata. Osnivanje RS je izraz volje naroda u Bosni i Hercegovini u momentu raspada bivše SFRJ. Zato je bilo potpuno legalno donijeti odluku koja je donijeta o Danu RS. Naravno, to nisu mogli da ignorišu oni koji su samo neki mjesec prije toga sproveli referendum o samostalnoj Bosni i Hercegovini pod rukovodstvom Alije Izetbegovića, što i su zapadne zemlje vrlo brzo priznale. Ali, nisu mogli da ignorišu činjenicu da RS postoji, da ima svoju teritoriju, narod i efektivnu vlast i da ima sve ono što je prema kriterijumima predviđeno za državu. RS je 9. januara formirana kao država, i ona će nastaviti da gradi svoj državotvorni karakter. I to ne treba nikoga da brine. U svakom slučaju, to je legitimno. Mi hoćemo da jačamo svoju autonomiju. RS može da bude u BiH definisanoj po Dejtonskom sporazumu. RS ne vidi svoju budućnost u centralističkoj Bosni, ona će se tome suprotstavljati.

Da li su dijelom pritisci na RS vezani i za dobre odnose sa Rusijom?

— Na globalnoj sceni je opšta polarizacija. Zapadni svijet se ponaša kako mu godi. U mnogim zemljama ruše stabilne političke režime, od Gadafija, preko Sjeverne Afrike, pa do Sirije. Isto je tako želio da uradi i u Ukrajini, uništavajući ili ne dajući pravo drugima da se brinu o svojim strateškim interesima u samom komšiluku. Sasvim je logično da Rusija vodi računa o tome šta joj se dešava na granicama i nemoguće je da u tom konceptualnom i političkom i svakom drugom pogledu Rusija nije zainteresovana. Ali arogancija Zapada je usmjerena upravo ka tome da ignoriše svačiji suverenitet i nacionalni interes, i to je najbolje pokazala na raspadu bivše Jugoslavije.

Bivša SFRJ je zemlja koja je mogla da bude jedan od važnih faktora Evropske unije i evropskog prostora, jer je bila po mnogo čemu koncipirana upravo na vrednostima na kojima sada počiva EU. U pogledu istorijskog sukobljavanja, nastao je jedan unipolarni svijet. Ali, stvara se drugačiji svijet, koji ne liči na onaj od prije nekoliko godina — sa dominacijom samo jedne zemlje i njenih satelita. Sada imamo i zemlje kao što su članice BRIKS-a, koje pokušavaju da pozicioniraju svoju politiku. Naravno, sada na prostoru čitavog regiona države pokušavaju da se svrstavaju među one koji su za jedne ili za druge. Što se mene lično tiče, ja sam isključivo za Republiku Srpsku i srpski narod. Srpski narod ima dobro iskustvo sa Rusijom, i ona je uvijek svoje dobre namjere pokazivala i nikada nije pokazivala namjeru da na štetu naše politike afirmiše svoju. Rusija nikada nije tražila nikakav ustupak za podršku koju nam je nesumnjivo davala, i mi to moramo da poštujemo. Ja to poštujem.

S druge strane, imao Zapad koji i dan-danas traži da se odreknemo nekih naših nacionalnih pozicija, pa i same RS, jer je to, po njima, neki put kojim treba da idemo. U suštini, oni se vježbaju na nama, ne uvažavaju realnost i ne čuju ono što mi govorimo. S druge strane, ja sam svjedok toga da Rusija sluša šta mi govorimo, sagledava situaciju, a u nekim detaljima i mene nekada iznenadi. Ovdje se sve radi na spekulacijama zapadnih ambasada i visokog predstavnika, koji pišu frizirane izveštaje o Bosni i Hercegovini, u pokušaju da opravdaju visoke plate koje imaju. U toj polarizaciji se mnogi svrstavaju ovamo ili tamo.

Da li Vama lično zamjeraju dobru saradnju sa Moskvom?

— Neki smatraju da Milorada Dodika treba skloniti jer je proruski orijentisan. Naša politika ovdje je i dalje vezana za evropske integracije. Što ne znači da smo mi antizapadno orijentisani, ali nismo spremni da se odreknemo saradnje sa Rusima, pošto poštujemo sve dobro što rade za nas, jer tamo neko u dalekom svijetu sjedi i misli da to tako treba. Mi nismo uveli sankcije Rusiji, ja sam ponosan na našu saradnju i razumijevanje koje Rusija ima.

Šta će biti sa referendumom o Sudu i Tužilaštvu BiH? Da li će ga biti?

— Završena je određena faza na nivou pravosuđa, sada smo u poziciji da to još treba da se potvrdi i objavi u Službenom glasniku. Dakle, referendum koji smo ranije planirali i procedure koje se ostvaruju idu svojom dinamikom.

Da li ima pritisaka da se referendum ne održi i od koga?

— I te kako. Prije svega od međunarodnog faktora, visokog predstavnika, koji brani nasilje koje je sam sprovodio. Pokušavaju da referendum prikažu kao antidejtonsku aktivnost, a referendum je baziran na stvarima kojih inače nema u Dejtonu. Pravosuđe u Bosni i Hercegovini nije predviđeno Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom. Visoki predstavnik BiH duži niz godina spekuliše sa međunarodnim pravom, pogrešno ga tumači i koristi svoju poziciju, moć, da to prezentuje zemljama, koje to lako prihvataju, bez uvida u pravo stanje stvari, kako bi zaštitio svoju poziciju.

Doći će vrijeme kad će sve te njihove odluke morati da se revidiraju jer su neodržive, protivne međunarodnom pravu i Ustavu Bosne i Hercegovine i protiv su volje naroda. Ništa nije urađeno u skladu sa propisima. Na nivou BiH mogu da se uvoditi nove nadležnosti isključivo sporazumom strana, a te strane su definisane Dejtonom, i to su RS i Federacija. Dakle, Bosna i Hercegovina nije strana, ona je neka izvedenica, ona je nešto što može, a ne mora biti. Ona je ono koliko se ove dvije strane dogovore, i ništa drugo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.