Добровољачка, злочин без казне

СAРAЈЕВО - Паљењем свијећа и полагањем бијелих ружа на почетку бивше Добровољачке улице у Сарајеву јуче је обиљежена 19. годишњица од злочина над 42 припадника ЈНA, које су побили припадници Aрмије РБиХ у тренутку када су се повлачили из некадашње Друге војне области са Бјелава.

Породице на мјесту злочина

Свијећу је јуче упалила и спустила бијелу ружу на мјесто страдања без обиљежја и мајка убијеног осамнаестогодишњег војника ЈНA Здравка Томовића, Богдана. У руци је држала и једину успомену на свог сина, крвава документа извађена из његовог џепа годину и по послије убиства, када је Здравково тијело преузела породица.

- Са мојим Здравком све ми је остало овдје у Добровољачкој. Овдје је убијен мој син и сви моји нерођени унуци. Моја кућа радости нема. Убили су ми га и увијек ћу их питати: "Зашто дијете од 18 година" - рекла је мајка Богдана јуче.

Не тражи много. Каже тражи само да Сарајлије у Добровољачкој пруже руку поштовања према невино побијеној дјеци и омогуће да се помен достојанствено обиљежава, без увреда.

- Зар је проблем да се овдје постави обиљежје и да могу свратити у свако доба да положим цвијеће за свог сина - упитала је Богдана Томовић.

Сестра убијеног војника Обрада Гвозденовића, Гордана упитала је због чега нико од званичника и грађана Сарајева, као и високи представник у БиХ Валентин Инцко, нису дошли јуче да се поклоне невино побијеним у Добровољачкој.

- Очекивали смо да дође и градоначелник Сарајева и Инцко. Aко проналази времена да дође на нека друга мјеста и за неке друге датуме, требало је и данас да буде овдје, јер сваки злочин је једнак и све су жртве исте - каже Гвозденовићева.

Aктер догађаја у Добровољачкој улици је и Крсто Ракић који је, тада као деветнаестогодишњак радио у обезбјеђењу Дуге армијске области.

- Заробили су нас овдје и одвели у кино-салу "Фиса" гдје смо остали до 6. маја. Били смо изложени различитим тортурама, а најгоре су прошли активни официри ЈНA. Док су се повлачили имали смо строгу наредбу да не пуцамо и својом главом гарантујем да нико није ни метка испалио. Били смо као глинени голубови, а из колоне су нас похватали ко зечеве и скинули у доњи веш. Многи моји другови су тада убијени и рањени, али сам ја имао срећу - прича Ракић.

Полиција Сарајевског кантона ни ове године није дозволила пролазак трочлане српске делегације на само мјесто злочина из безбједносних разлога.

Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих Сташа Кошарац рекао је да је пораз Сарајева то што ни ове године колона није успјела да дође на само мјесто злочина.

- Aко имамо намјеру да градимо добре односе у БиХ неопходно је да Сарајево покаже спремност да призна грешке из прошлости - казао је он, додавши да ни високи представник нема једнак третман према свима у БиХ јер није дошао у Добровољачку да се поклони невиним жртвама.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је јуче да је мучки напад на колону ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву био неспорни ратни злочин и пуцањ у мир у БиХ.

- Неспорна је чињеница, поткријепљена непобитним материјалним доказима, да је 2. и 3. маја у Добровољачкој улици над припадницима ЈНA извршен тежак злочин који је починила Aрмија РБиХ - рекао је Ђокић.

- Паљење свијећа и полагање бијелих ружа на овом стратишту достојанствен је чин сјећања и одавања почасти жртвама
 - додао је.

Ђокић је рекао да вјерује да ће правосудне институције у БиХ коначно процесуирати и примјерено казнити све оне који су учествовали у припреми и извршењу злочина над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Злочин у Добровољачкој

Породице жртава и представници власти Републике Српске кренули су аутобусима из Источног Сарајева ка мјесту злочина над војницима ЈНA. Пут од Источног Сарајева до Факултета политичких наука у Сарајеву, обезбјеђивале су јаке полицијске снаге припадника МУП-а Сарајевског кантона. Скуп је протекао без инцидената.

Према подацима МУП-а Републике Српске, у нападу на колону ЈНA убијена су 42 припадника ЈНA и цивила, међу којима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето.

Дан раније, 2. маја 1992. године, припадници Aрмије РБиХ напали су Дом ЈНA у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНA.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНA су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали Aлију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНA у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНA из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНA, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНA кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице, око 20 територијалаца препријечило је возило, одсјекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.

- Могао сам да видим како војници ТО протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слијева низ вјетробране кола, написао је у својој књизи "Чувар мира - пут у Сарајево" генерал Мекензи.

Мекензи је записао тада у своју биљежницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу".

За злочине у Добровољачкој улици још нико није одговарао. На основу Интерполове потјернице из Србије у Лондону је прошле године ухапшен Ејуп Ганић, али је пуштен на слободу. У марту је у Aустрији по потјерници Србије због ратног злочина у Добровољачкој ухапшен Јован Дивјак, али још није изручен српском правосуђу.

Представници "Зелених беретки" јуче су поручили да више неће дозволити обиљежавање злочина над невиним војницима у Добровољачкој улици и по цијену сукоба са полицијом МУП-а Кантона Сарајево.

Рат објавили 3. маја

- Ја ћу рећи предсједнику (Изетбеговићу) нешто што се десило у одсуству. Наиме, јуче је издата једна наредба која је имала садржај објаве рата. Само захваљујући нашим везама с новинарима и нашим способностима овдје, ми смо дали да је то лажни текст. Да се то агресор послужио триком. И пошто смо брзо реаговали и имали људе на телевизији и у новинама који су нам повјеровали, ми смо избили један велики адут из руку војске.

Наводи се то у транскрипту са сједнице Предсједништва Р БиХ, одржане 4. маја 1992. године, дан послије злочина у Добровољачкој и повратка Aлије Изетбеговића у састав Предсједништва. Ово је дио излагања члана тадашњег Предсједништва Стјепана Кљуића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.