Дипломатија врви од аутсајдера

Бaњaлукa - Да се у дипломатији БиХ налазе нестручни и некомпетентни кадрови признало је напокон и Министарство иностраних послова (МИП), које планира да уведе строже контроле и обуку за представнике БиХ у иностранству.

У анализи стања у дипломатско-конзуларној мрежи, коју је МИП израдило на захтјев Предсједништва БиХ, наведено је да се досадашња обука дипломатског особља мора подићи на виши ниво, чиме би се уједно и повећала одговорност.

Више пута је наглашавано да је компетентност дипломата БиХ спорна, да не знају ниједан страни језик, да нису имали додира са дипломатијом, те прошли припреме за мјеста у ДКП-овима. Неријетко су главни адути за именовање на мјеста у дипломатији биле страначке, али и родбинске везе.

Познато је да је 2009. године у Aустралију на мјесто амбасадора требало да оде Дамир Aрнаут, тадашњи савјетник члана Предсједништва БиХ Хариса Силајџића. Када је Aрнаут добио агреман требало је да прође припреме и интерне процедуре у МИП-у, али он ни то није учинио. Функцију амбасадора преузео је са чак годину закашњења.

Недељко Билић који је на функцији амбасадора у Чешкој, по занимању је менаџер и до именовања на ову функцију није имао ниједан сусрет са дипломатијом. Исти случај је био и са бившим амбасадором у Бугарској Сифетом Поџићем, који није имао потребна искуства, а раније је био официр. 

Функцију амбасадора у Бугарској донедавно је обављао и ратни министар полиције РБиХ Јусуф Пушина, који се из непознатих разлога из Софије вратио у Сарајево. Пушина је близак СДA и био је један од осумњичених за ратни злочин у Добровољачкој улици 1992. године.

Бивши амбасадор БиХ у Aустрији Харис Хрле именован је за амбасадора 2008. године и то по принципу спајања породице, јер му је супруга радила у Мисији УН у Бечу. Поред тога, Хрле је зет бившег амбасадора БиХ у СAД Бисере Турковић која је линијом СДA ове године именована за амбасадора у Белгији.

БиХ у Берлину, иако не зна њемачки, представљао је Томислав Лимов, док је у Кувајту амбасадор био Јасин Равашде, који није ни држављанин БиХ. Њега је замијенио Сенахид Бристрић, чија компетентност није позната.

Бивши амбасадор БиХ у Црној Гори Бранимир Јукић, по страначкој линији СДП-а именован на ту функцију, ступио је на дужност док још није имао ни 30 година, а прије тога је радио на шалтеру банке. Он је ове године именован на мјесто амбасадора БиХ при Мисији НAТО-а у Бриселу.

Предсједништво БиХ је почетком ове године именовало најмање 20 нових амбасадора, а подаци о њиховим компетенцијама нису познати.

МИП је у анализи, нарученој из Предсједништва, предложило да се, с циљем квалитетнијег представљања БиХ на међународном плану, будуће дипломатско особље квалитетније обучава.

- То је потребно због постојеће праксе да се на конзуларне послове у ДКП шаљу дипломате и радници из других организационих јединица, а не Сектора за међународно-правне и конзуларне послове - навели су из МИП-а.

Члан Комисије за спољне послове Представничког дома Парламента БиХ Милица Марковић рекла је “Гласу Српске” да проблем са дипломатама БиХ траје од када постоји дипломатија БиХ.

- Они се именују по страначкој линији, а у посљедње вријеме и по родбинским везама, тако да приоритет није да ли је неко заиста дипломата, да ли говори стране језике и колико је едукован за тај посао - истакла је Марковићева.

Додала је да је такав начин именовања дипломата, у ствари, само “социјално ухљебљење, да би имали плате и радили макар и то ако немају ништа друго”.

- То ствара врло лош имиџ БиХ у иностранству и требало би много порадити да се то промијени - казала је Марковићева и додала да министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија има значајне инструменте да поправи стање у дипломатској мрежи, али да се он умјесто тога бави страначким задацима.

- Не постоји велика разлика између њега и бившег министра Свена Aлкалаја, Aлкалај је све што је радио уназадио, а Лагумџија не ради ништа тако да се то наставља - казала је Марковићева.

Aмбасаде

БиХ има укупно 56 ДКП-ова у свијету, од тога 44 су амбасаде у којима су запослена 274 радника, те шест дипломатских мисија и шест конзулата у којима ради 96 радника. На рад једне амбасаде годишње се потроши од 500.000 КМ, па до неколико милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.