Декларација о несталима оруђе за интерес странаца

Бањалука - Декларација о несталим лицима коју су БиХ, Србија, Хрватска и Црна Гора потписале 2014. године и чији је циљ био да подстакне процес проналажења несталих лица и дефинише одговорност и улогу држава у рјешавању тог питања није дала никакве резултате чиме су потврђена упозорења да ће она бити само параван за задржавање тренутног стања и промоцију Међународне комисије за тражење несталих лица (ICMP).

Декларацију су у августу 2014. године потписали тадашњи предсједавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и предсједници Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић и Црне Горе Филип Вујановић. Тим документом државе су потврдиле преданост рјешавању проблема који се тиче лица несталих усљед оружаног сукоба и повреда људских права.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је декларација потписана мимо сагласности тадашњег члана Предсједништва БиХ из РС Небојше Радмановића.

- Декларација није никакав обавезујући акт за било кога што значи да она самим тим није ни могла да убрза процес тражења несталих. Очигледно је да је то потписивање било жеља ICMP у покушају давања већег значаја ICMP-у. Циљ је био и преузимање примата у другим земљама у свијету гдје се траже нестала лица - каже Којић.

Додао је да је ICMP и у БиХ почео да се наводно бави процесом тражења несталих, иако има мандат само техничке природе који се тиче рада ДНК лабораторије, односно поклапања крвних и коштаних узорака.

- Приликом потписивања декларације скретана је пажња на то и да се тиме ништа неће постићи, што сада и видимо скоро три године од потписивања - рекао је Којић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић каже да од потписивања декларације апсолутно ништа није урађено у области тражења несталих.

- Циљ потписивања декларације био је промоција предсједавајућег ICMP-а Томаса Милера. И прије потписивања смо говорили да је то само памфлет. Ми ћемо од Предсједништва БиХ затражити да се изјасне о тој декларацији. Она је ипак политички и правни акт који је требало да произведе практичне мјере и одлуке - каже Митровић.

Додао је да је та прича послужила као увод у то да се бивша директорка ICMP-а Кетрин Бомбергер за стално пресели у Хашки трибунал и постане међународни субјекат у тражењу несталих.

- То је један од ријетких аката којим је ICMP на ширем простору добила легитимитет као међународна комисија, иако о томе не постоји ниједан акт УН-а. То је одувијек била америчка комисија, она је то и сада - каже Митровић.

У ICMP-у нисмо успјели да дођемо до одговора на питање зашто нема резултата потписане декларације.

На списку несталих у РС налази се 1.670 лица, док су у три спомен-костурнице посмртни остаци 650 неидентификованих лица. Према непотпуним информацијама, на подручју бивше СФРЈ и даље се више од 10.500 људи води се као нестало од чега је око 4.000 Срба.

Циљеви на које су се обавезали потписници Декларације

- преданост рјешавању питања несталих

- одлучност да у потпуности подрже посвећеност поштовању права преживјелих, укључујући и право породица несталих да сазнају истину

- преданост јачању домаћих капацитета како би ефикасно рјешавали проблем несталих особа и омогућавању приступа информацијама о мјесту гдје се нестале особе налазе

- сарадња међу властима како би се размјењивале информације

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.