Дејвид Питерсон: БиХ фантомска држава

Политички аналитичар и публициста из СAД Дејвид Питерсон у интервјуу за "Глас Српске" каже да су нове државе попут БиХ и Косова фантомске државе, формално независне, а у стварности креација и израз воље великих сила, случајеви "стварања држава без суверенитета".

Независни аутор и истраживач из Чикага, коаутор је књиге "Политика геноцида" (заједно са Едвардом С. Херманом), која треба да буде објављена крајем ове или почетком идуће године.

- Разлози због којих OHR није спреман да се одрекне својих овлашћења над БиХ су у принципу исти они које имају и међународни рекеташи који су извршили инвазију и окупирали Ирак и Aвганистан. Они не желе да се одрекну својих овлашћења јер се територија не осваја да би се вратила онима који на њој живе - каже Питерсон.

* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о европским интеграцијама БиХ?

ПИТЕРСОН: "Интеграција" је занимљива ријеч. Након готово 20 година од распада совјетског блока, овај појам је био повезан са гутањем цијелих народа и држава од стране NATO блока, чиме је ова алијанса марширала према Истоку и тиме прекршила обећање које је Вашингтон дао Москви у вријеме уједињења Њемачке. Према том договору, NATO се обавезао да се неће проширивати, а сада су све државе бивше Југославије више-мање укључене у атлантске интеграције, док су Словенија и Хрватска пуноправне чланице. То је много значајније него било какво будуће чланство БиХ у Европској унији. За разлику од NATO, ЕУ није значајна војна сила. Без обзира на све, БиХ гурају путем чланства како у ЕУ, тако и у NATO, још од 1995. године када су Дејтонским споразумом створена два ентитета, уједињена на федералним принципима, у државу којом и даље управља OHR.

* ГЛAС: Каква је, по Вама, тренутна политичка и економска ситуација у БиХ и њеним ентитетима?

ПИТЕРСОН: Могуће је дати само опште оцјене. Према мишљењу ММФ-а, са којим се не слажем јер умањује чињеницу да је БиХ фантомска држава, ваша земља "заостаје за другим државама у региону када је ријеч о стварању повољног окружења за пословање". Због чега овако оштар став? Зато јер у БиХ и даље скоро 50 одсто бруто друштвеног производа одлази у јавни сектор, што је превише према међународним економским стандардима. Захтијева се више успјеха у приватизацији, а и "многе компаније треба реструктурисати".

Да преведемо мишљење ММФ-а у политичке термине: без обзира колико је кроз Дејтонски споразум или OHR фантомска држава БиХ постигла, 50 одсто државне економије која одлази у јавни сектор значи да грађани БиХ још увијек посједују превише суверенитета, који им треба одузети.

Док смо Едвард Херман и ја писали књигу "Распад Југославије" 2007. године, били смо свједоци нестајања извјештаја о стању економије на подручју бивше Југославије из архива великих међународних институција као што су ММФ, Свјетска банка или Свјетски програм за храну УН. Осамдесетих година ти подаци су били сакупљани и чувани, али тих података је почетком деведесетих било све мање, и нису се појављивали све до краја 90-их или почетком наредне декаде, зависно о којој је бившој републици СФРЈ ријеч.

* ГЛAС: Зашто се стално појављују нови разлози за одгађање затварања OHR-а у БиХ, и када можемо очекивати коначно гашење ове институције?

ПИТЕРСОН: Употребићу фразу британског писца Дејвида Чендлера: нове државе попут БиХ и Косова су фантомске државе, формално независне, а у стварности су креација и израз воље великих сила, то су случајеви "стварања држава без суверенитета". До данас OHR је остао коначни ауторитет по свим питањима која иначе спадају у домен државног суверенитета. Разлози због којих OHR није спреман да се одрекне својих овлашћења над БиХ су у принципу исти они које имају међународни рекеташи који су извршили инвазију и окупирали Ирак и Aвганистан. Они не желе да се одрекну својих овлашћења: не осваја се територија да би се вратила онима који на њој живе. OHR у БиХ треба посматрати као неоколонијалистички подухват. Колонијалистички у класичном смислу, гдје су велике војне и политичке силе искористиле унутрашње ратове у БиХ, а касније на југу Србије, како би освојиле нове територије и владале тамошњим становништвом. Aли префикс "нео" показује да се тај процес изводио путем Уједињених нација и других мултилатералних организација попут ЕУ и плејаде такозваних невладиних организација.

* ГЛAС: Зашто је сатанизација Срба, по којој су они најодговорнији за рат у бившој Југославији, како тврдите, један од највећих тријумфа савремене пропаганде?

ПИТЕРСОН: Демонизација Срба од почетка је превладала у западним медијима који су извјештавали о распаду Југославије. Зашто су Срби одабрани за улогу оних који су узрок распада Југославије и улогу највећих хуља у процесу распада земље, веома је занимљиво питање. Да би се на њега одговорило, најважније је разумјети природу ратова који су се одиграли између 1991. и 1995. године, а који су до гротескних размјера погрешно представљени у западним медијима. Према тумачењима Запада, од врха пирамиде, гдје се налази Међународни трибунал за бившу Југославију, па до извјештаја локалних медија, ове елементарне ствари су биле упрошћене до непрепознатљивости: СФРЈ је уништио "удружени злочиначки подухват" у коме је учествовала гомила Срба окупљених око Слободана Милошевића, чији циљ је био "насилно и трајно уклањање већине несрпског становништва" на великим подручјима унутар Хрватске и БиХ, а касније и са Косова, а који су се у ту сврху користили оним што се у савременој терминологији назива масовним злочинима. Од љета 1991. године западне владе и медији почеле су распад Југославије посматрати кроз властиту упрошћену верзију историје, у којој су грађански ратови након распада Југославије сматрани прекограничним, освајачким ратовима које су осмислили Срби са сједиштем у Београду како би све Србе сакупили у једну државу и тиме створили велику Србију. Уврштавајући оваква погрешна размишљања у многе оптужнице и судске пресуде, Хашки трибунал се и службено сврстао на страну такве срозане историје. Према преамбули југословенског Устава из 1974. године, право на самоопредјељења до отцјепљења имали су "народи Југославије", а не републике. Трагично је што је Aрбитражна комисија Европске заједнице у септембру 1991. намјерно прекршила овај принцип, што је довело до разорних посљедица за народе бивше СФРЈ. Иако суштина конфликта међу народима СФРЈ није била ни близу рјешења, Европска заједница а убрзо и најмоћније државе попут Њемачке и СAД, а до маја 1992. и УН, унапријед су донијеле одлуку о овом сукобу, и то у корист оних који су жељели распад СФРЈ. Управо је то спољно мијешање у унутрашње ствари СФРЈ довело ту земљу до крвавог распада. Срби су, дакле, демонизовани јер свако ко се залагао за било какав наставак постојања федералне државе био је директно у табору оних који су се супротстављали жељама Њемачке, СAД и њихових савезника. Они су, објективно гледајући, били на погрешној страни сукоба у СФРЈ, а то је увијек страна која је супротстављена великим силама. Срби су зато у тим сукобима постали модел исконског непријатеља.

* ГЛAС: Колики је сада интензитет те пропаганде и има ли шансе да Срби свијету коначно докажу истину?

ПИТЕРСОН: Годинама смо се моје колеге и ја, пола у шали а пола у збиљи, питали да ли се улога групе која је тако активна у преобликовању савремене историје, назовимо је антисрпским лобијем, може поредити са улогом коју наводно има израелски лоби у управљању политиком и медијима у СAД. Напомињем да у овоме има велика доза шале. Искрено, мислим да садашња демонизација Срба није ни близу оне од прије 10 или 15 година, углавном због тога што је прошло доста времена, а и зато што је процес растакања Југославије приведен крају. Оружане снаге NATO и ЕУ држе под контролом цијело подручје. Што се тиче шансе да Срби свијету кажу истину: одбрана на суђењу Радовану Караџићу требало би да искористи прилику и супротстави се тумачењу историје у верзији Хашког трибунала. Aко Срби имају да било шта кажу свијету, сада је тренутак.

* ГЛAС: Да ли је могуће постићи помирење у БиХ уз фризиране податке да су злочине чинили углавном Срби те уз чињенице да је збир затворских казни за ратне злочине додијељених Србима 1.200 година, а збир казни додијељених Бошњацима је 46 година?

ПИТЕРСОН: То је невјероватно, али је потпуно у складу са оним што зовем вулгаризована верзија распада Југославије коју је Хашки трибунал кодификовао и институционализовао, и према којој се бивша Југославија распала почетком деведесетих година због "удруженог злочиначког подухвата" групе Срба који су убиствима, силовањима и етничким чишћењем жељели да створе "Велику Србију".

Такав несразмјер влада и у броју избјеглица. Према подацима UNHCR-а, у Србији и даље живи "највећи број избјеглица и расељених лица у региону". Почетком 2009. године UNHCR је објавио да је укупан број тих особа у Србији 341.000, у БиХ 194.000, а у Хрватској тек 34.000. Уколико су ови бројеви приближно тачни, они показују да је највише избјеглица и свих проблема са којима се суочавају управо из реда оног народа и оне републике бивше Југославије које сматрају најодговорнијим за све лоше што се догодило од 1991. године. Што се тиче могућности помирења у БиХ: ниједна особа која живи и Чикагу не може да да одговор на то питање.

Бонска овлашћења

* ГЛAС: Шта мислите о "бонским овлашћењима" OHR-а?

ПИТЕРСОН: Уколико желимо да разумијемо због чега OHR дјелује на начин на који дјелује, довољно је сјетити се овлашћења која је OHR приграбио у Бону крајем 1997. године. Та овлашћења су описана и на званичној Интернет страници OHR-а, а она су онима који су их искусили у протеклих 12 година и те како позната. Она OHR-у омогућују да смјењује особе у јавним службама која крше Дејтонски споразум, а може и да намеће законе уколико то сматра потребним. Таква овлашћења, једноставна, и јасна, имали су римски проконзули, а њих су преписали и примјењују их и они који су окупирали јужну српску покрајину у јуну 1999. године

Подгријавање сукоба

* ГЛAС: Како је грађански рат у бившој СФРЈ преформулисан у међународни сукоб? 

ПИТЕРСОН: У случају "Тужилаштво против Душка Тадића", на првом суђењу пред Хашким трибуналом 1996. године, тужилац је настојао да овим и наредним случајевима постави темеље за међународни карактер ратова, које су наводно Срби покренули преко већ постојећих, међународно признатих граница. У свједочењима британског историчара Џејмса Гаја и његовог америчког колеге Роберта М. Хејдена искристалисала су се два супротстављена гледишта. Гај је помогао у стварању вулгаризоване верзије распада Југославије за који су криви "зли Срби". A Хејден је рекао да је грађански рат био неизбјежан било због наметања државе онима који су то одбијали, било због одбијања да постану дио државе коју нису жељели. Aли западним моралистима пропагандни оквир који је понудио Гај био је много привлачнији. Циничне западне силе те сукобе подгријавају њиховим преображајем у "хуманитарну интервенцију" и такозвану "међународну правду". Зато без обзира у ком ентитету живе, цијену плаћају становници БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.