Дејтон темељ за постојање БиХ

Стразбур - Европски парламент усвојио је јуче резолуцију о Дејтонском споразуму, поводом 20 година од његовог потписивања, а у њој је наглашено да тај споразум и поред ограничења остаје темељ територијалног интегритета и суверенитета и међународног идентитета БиХ.

Иако су се током дебате могла чути залагања да треба да буде промијењен Устав БиХ, који је проистекао из Дејтонског споразума, у коначном тексту резолуције то није наведено, па је акценат стављен на развој БиХ и њен пут ка ЕУ.

- Изјава коју су почетком године потписали сви лидери у БиХ обавезује све кључне факторе да поштују територијални интегритет и политичку независност БиХ. У том свјетлу само институције БиХ могу да представљају државу у међународним организацијама - наведено је у резолуцији.

Оцијењено је да је гломазна и компликована бирократска структура неспособна за доношење кључних одлука и да својом нефункционалношћу умањује могућност земље да функционише као дио ЕУ. Европски парламент је дао подршку миру и просперитету, европском путу и реформама које ће промовисати социо-економски развој и унаприједити функционисање БиХ.

Посланици нису прихватили приједлог резолуције посланичке групе Европа нација и слобода, коју предводи Слободарска партија Аустрије, у коме је затражено да буду заустављени покушаји измјене Дејтона и наметања одлука високог представника и правосуђа са нивоа БиХ.

Предсједавајући Спољнополитичког комитета Европског парламента Елмар Брок оцијенио је у расправи да проблеми морају да буду ријешени што прије и да је потребна промјена Устава БиХ, са чим је био сагласан и посланик из Хрватске Јозо Радош. Кнут Флекенштајн из групе Напредна алијанса социјалиста и демократа нагласио је да је Дејтон означио крај рата у БиХ, али да прави мир захтијева заједнички рад и пружање отпора цијепању правосуђа.

Георг Мајер из групе Европа нација и слобода је нагласио да је увођењем високог представника ситуација у БиХ погоршана, док је Жан Лук Шафхаузер из исте посланичке групе нагласио да се Дејтонски споразум у пракси показао успјешним.

- Не смијемо доводити у питање компромис који је одржао мир. Српски народ је изразио своје замјерке и интересе у вези са низом правних питања. Не смијемо им одбити то право и требамо престати понижавати Србе ако желимо мир - рекао је Шафхаузер.

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак оцијенио је да је БиХ потребан позитиван приступ и да очекује да се Европски парламент понаша у складу са новим европским приступом.

- Тај приступ даје подршку реформама, унутрашњем договору и уважава и препознаје различите нивое власти и различите нивое компетенција у спровођењу реформи - нагласио је Црнадак.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ и члан Заједничке комисије за европске интеграције Милица Марковић оцијенила је да је очигледно да у Европском парламенту постоје струје које су за дејтонску БиХ и оне које су против и залажу се за суштинску промјену споразума, а не само у дијелу који се односи на примјену одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци".

 - То је неприхватљиво за РС. Све оно што је на фону да поштује и учврсти оно што је Дејтоном постављено као темељ данашње БиХ је за РС прихватљиво, а за све одлуке у овој земљи и за ову земљу мора да постоји договор између три конститутивна народа - рекла је Марковићева.

Потпредсједник Народне скупштине РС Ненад Стевандић је казао да се зна како може бити промијењен Устав БиХ, а једини начин је да постоји сагласност три народа и два ентитета.

- Устав се не мијења конвенцијом и резолуцијом. Уз то, ова резолуција нема ни обавезујући карактер - рекао је Стевандић.

Амандмани

Прије гласања за заједничку резолуцију Кристијан Дан Преда је предложио усмени амандман који је усвојен. Он је затражио да се избаци дио у којем се "наглашава потреба за локалном интеграцијом оних који се нису успјели вратити у подручја из којих потичу".

- Бошњаци су овај дио протумачили као подршку за етничко чишћење. Апсолутно је неприхватљиво да Европски парламент прихвати текст који оправдава етничко чишћење муслимана из БиХ - казао је Преда.

Он је у истом амандману предложио и дио у којем се "подвлачи потреба за одрживим повратком Хрвата, Бошњака и других у РС". Обје Предине интервенције су уграђене у резолуцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.