Dejton temelj za postojanje BiH

Strazbur - Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o Dejtonskom sporazumu, povodom 20 godina od njegovog potpisivanja, a u njoj je naglašeno da taj sporazum i pored ograničenja ostaje temelj teritorijalnog integriteta i suvereniteta i međunarodnog identiteta BiH.

Iako su se tokom debate mogla čuti zalaganja da treba da bude promijenjen Ustav BiH, koji je proistekao iz Dejtonskog sporazuma, u konačnom tekstu rezolucije to nije navedeno, pa je akcenat stavljen na razvoj BiH i njen put ka EU.

- Izjava koju su početkom godine potpisali svi lideri u BiH obavezuje sve ključne faktore da poštuju teritorijalni integritet i političku nezavisnost BiH. U tom svjetlu samo institucije BiH mogu da predstavljaju državu u međunarodnim organizacijama - navedeno je u rezoluciji.

Ocijenjeno je da je glomazna i komplikovana birokratska struktura nesposobna za donošenje ključnih odluka i da svojom nefunkcionalnošću umanjuje mogućnost zemlje da funkcioniše kao dio EU. Evropski parlament je dao podršku miru i prosperitetu, evropskom putu i reformama koje će promovisati socio-ekonomski razvoj i unaprijediti funkcionisanje BiH.

Poslanici nisu prihvatili prijedlog rezolucije poslaničke grupe Evropa nacija i sloboda, koju predvodi Slobodarska partija Austrije, u kome je zatraženo da budu zaustavljeni pokušaji izmjene Dejtona i nametanja odluka visokog predstavnika i pravosuđa sa nivoa BiH.

Predsjedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Elmar Brok ocijenio je u raspravi da problemi moraju da budu riješeni što prije i da je potrebna promjena Ustava BiH, sa čim je bio saglasan i poslanik iz Hrvatske Jozo Radoš. Knut Flekenštajn iz grupe Napredna alijansa socijalista i demokrata naglasio je da je Dejton označio kraj rata u BiH, ali da pravi mir zahtijeva zajednički rad i pružanje otpora cijepanju pravosuđa.

Georg Majer iz grupe Evropa nacija i sloboda je naglasio da je uvođenjem visokog predstavnika situacija u BiH pogoršana, dok je Žan Luk Šafhauzer iz iste poslaničke grupe naglasio da se Dejtonski sporazum u praksi pokazao uspješnim.

- Ne smijemo dovoditi u pitanje kompromis koji je održao mir. Srpski narod je izrazio svoje zamjerke i interese u vezi sa nizom pravnih pitanja. Ne smijemo im odbiti to pravo i trebamo prestati ponižavati Srbe ako želimo mir - rekao je Šafhauzer.

Ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak ocijenio je da je BiH potreban pozitivan pristup i da očekuje da se Evropski parlament ponaša u skladu sa novim evropskim pristupom.

- Taj pristup daje podršku reformama, unutrašnjem dogovoru i uvažava i prepoznaje različite nivoe vlasti i različite nivoe kompetencija u sprovođenju reformi - naglasio je Crnadak.

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH i član Zajedničke komisije za evropske integracije Milica Marković ocijenila je da je očigledno da u Evropskom parlamentu postoje struje koje su za dejtonsku BiH i one koje su protiv i zalažu se za suštinsku promjenu sporazuma, a ne samo u dijelu koji se odnosi na primjenu odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić i Finci".

 - To je neprihvatljivo za RS. Sve ono što je na fonu da poštuje i učvrsti ono što je Dejtonom postavljeno kao temelj današnje BiH je za RS prihvatljivo, a za sve odluke u ovoj zemlji i za ovu zemlju mora da postoji dogovor između tri konstitutivna naroda - rekla je Markovićeva.

Potpredsjednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić je kazao da se zna kako može biti promijenjen Ustav BiH, a jedini način je da postoji saglasnost tri naroda i dva entiteta.

- Ustav se ne mijenja konvencijom i rezolucijom. Uz to, ova rezolucija nema ni obavezujući karakter - rekao je Stevandić.

Amandmani

Prije glasanja za zajedničku rezoluciju Kristijan Dan Preda je predložio usmeni amandman koji je usvojen. On je zatražio da se izbaci dio u kojem se "naglašava potreba za lokalnom integracijom onih koji se nisu uspjeli vratiti u područja iz kojih potiču".

- Bošnjaci su ovaj dio protumačili kao podršku za etničko čišćenje. Apsolutno je neprihvatljivo da Evropski parlament prihvati tekst koji opravdava etničko čišćenje muslimana iz BiH - kazao je Preda.

On je u istom amandmanu predložio i dio u kojem se "podvlači potreba za održivim povratkom Hrvata, Bošnjaka i drugih u RS". Obje Predine intervencije su ugrađene u rezoluciju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.