Дејан Станковић: Миха је мој ћале, његова породица је као моја

Мало је фудбалера који су успјели да стекну поштовање скоро свих навијача подијељене Србије.

Блиставом каријером, понашањем на терену и ван њега, животом ван фудбала и по окончању играчких дана Дејан Станковић највећа је “фаца” новије историје српског фудбала, гледајући са ове временске дистанце, а у будућности ће то сигурно бити још израженије.

Када је са 16 година закорачио на терен “Маракане” против ОФК Београда, већ је био проглашен за чудо од дјетета. Недуго затим дошли су и голови, али у много примјера прије и послије њега, видјело се да то ништа не мора да значи.

Звездин дрес, хук са трибина, новац, слава и све што иде уз то умију да скрену мисли на странпутицу, нарочито младих играча. Јунак ове приче стајао је чврсто на земљи и крчио пут ка самом врху, на који ће стићи неколико година касније.

Много пута до сада истакао је да је кључ свега оно што понесете из куће, а Станковићеви родитељи Драгица и Борислав нису направили грешку у корацима. Фудбалским рјечником речено, знао је да шансу у Звезди мора да претвори у погодак, а на његову срећу и срећу свих нас, није гријешио у кључним утакмицама. 

- Често волим да кажем да сам се тада, у првом тиму Звезде, ухватио за једну ракету и да је та ракета кренула пут небеских висина великом брзином. Једноставно речено, користио сам сваку указану шансу и увек сам био тамо где треба и кад треба. Морате да имате среће на том путу, али неке ствари морате и да заслужите. Имао сам срећу да имам врхунске тренере, феноменалне саиграче, од којих сам много научио, оно што ваља задржао, а оно што не ваља елиминисао. Успео сам врло млад да разлучим шта је добро, а шта не, па када се спустила завеса, могу да кажем да сам презадовољан овим путовањем - рекао је Станковић.

ГЛАС: За ипак кратко вријеме у Звезди сте постали љубимац навијача, тресли мреже и задужили капитенску траку. Са само 19 година отиснули сте се у Лацио, од којег је Серђо Крањоти правио дрим-тим. Колико је било тешко да се тако млади снађете у таквој екипи?
СТАНКОВИЋ: Имао сам велико самопоуздање, а на срећу имао сам иза леђа Синишу Михајловића. Наравно, квалитет је био најважнији, а он је био ту. Нисам се много освртао око себе, само сам гледао напред и дошао докле сам дошао. Упијао сам све савете, екипа ми је увек била на првом месту, што на крају крајева говоре и чињенице. Играо сам код свих тренера, сваки је у мене имао поверење, а ја сам се трудио да им враћам најпоштеније што сам могао.

ГЛАС: Много тога прошли сте заједно са Михајловићем, који Вам је практично старији брат. Велики борац је недавно одржао прес-конференцију и потврдио да је онако како најбоље зна одговорио болести. 
СТАНКОВИЋ: Није он мој старији брат, он је мој ћале. Не могу и нећу много да причам о њему, јер сам сто пута рекао колико значи мени и мојој породици. Заувек ће остати важан део мог живота, а његова породица је као моја и обрнуто.

ГЛАС: Споменули смо Лацио из времена када је Серија А била најбоља лига на свијету. Шта се десило у међувремену па се догодио пад, а Енглези и Шпанци преузели примат?
СТАНКОВИЋ: Финансијска криза је оставила траг, нису више могли да плаћају најскупље фудбалере света и једноставно се тај врхунски квалитет прелио у неке друге лиге. Фудбал је одавно бизнис и одавно се зна шта за колико пара можеш да купиш и шта ћеш добити. Једноставно је.

ГЛАС: Голови Кајзерслаутерну, онај чувени на “Максимиру”, мајсторија коју памти Мануел Нојер или неки четврти... Који ћете највише памтити?
СТАНКОВИЋ: Гол Нојеру је свакако специфичан, јер је са пола терена из волеја, али сваки од поменутих је сјајан и има посебну тежину. Голове и велике утакмице не одвајам, свака ми је важна. Нојер је посебан, јер је необичан и ретко се виђа, али памтим све велике утакмице, чак и много, условно речено, мањих. Могло би се рећи да памтим као корњача. Ипак нисам живео од тренутака, више сам волео да поставим циљ и да идем ка њему. 

ГЛАС: Најбоље године дали сте Интеру, што се вишеструко вратило. Да ли је Жозе Мурињо десетак дана пред финале Лиге шампиона 2010. године са Бајерном заиста рекао да ће бити 2:0 за вас?
СТАНКОВИЋ: Апсолутно тачно. Сећам се као сада, сели смо на вечери Марко Матераци, Киристијан Киву и ја са супругама, а он је отишао да гледа Бајерн, Марко му је послао поруку: “Мистер, како ћемо проћи”, а он је одговорио да ће бити 2:0 за нас. Однос са играчима је његов највећи квалитет. Он једноставно гради породицу и из тога вуче максимум. Свему томе дода специфичну тактику и скаутинг, па на крају добијете резултат. Много пута се дешавало да погоди резултат меча или развој утакмице, јер је пазио на сваки детаљ. Није му битно да ли се спрема меч Купа Италије или финале Лиге шампиона. Човек је посебан, верујте ми.

ГЛАС: Та шампионска генерација “нероазура” остала је “на вези”. И дан-данас сте велики пријатељ неколицине играча, а контакте одржавате путем “WhatsAppa”. Сјетите ли се често Мадрида?
СТАНКОВИЋ: У сталном смо контакту. Група нам је годинама активна, а многи међу нама су у блиском контакту. То је све велики доказ каква је породица те године створена у Интеру. Велика и чврста. Нераскидива. Повезало нас је то што је већини Мадрид био последња шанса. Били смо у зрелим годинама, али довољно одлучни да не будемо учесници финала него да нас памте као победнике.

ГЛАС: Један од најбољих пријатеља Вам је Киву, који је сада тренер Вашем сину Александру у млађим категоријама Интера. Да ли сте могли да пожелите бољег тренера за сина? 
СТАНКОВИЋ: Он је мој румунски брат. Дивно биће које много зна о фудбалу и срећан је Интер што га има за тренера. А синови, нека се сами боре и крче свој пут, као што сам и ја радио. Имају наравно моју подршку, а све остало мораће да зараде трудом и радом.

ГЛАС: Често поменете утакмицу са Аустралијом на Мундијалу 2010. године. Нажалост, једно од најбољих полувремена у историји репрезентације Србије није било довољно да прођете у осмину финала. Да ли је то неуспјех који Вас највише боли?
СТАНКОВИЋ: Могу да кажем да је то једна једина утакмица у каријери коју бих волео да одиграм поново. Једина. Све остале нека прођу како су прошле, али ова би морала да се игра опет, кад бих могао да бирам. Много тежак и нелогичан пораз, али шта да се ради. Памтимо га сви ми из те генерације. Требало је да водимо са 4:0 до полувремена, али једноставно није се дало. 

ГЛАС: Ваша Звезда је другу сезону заредом учесник групне фазе Лиге шампиона, али ове, бар за сада, није успјела да направи искорак. Има ли мјеста за критике и да ли је могло боље? 
СТАНКОВИЋ: За сваки наш клуб велики је успех да игра групну фазу две године заредом. То мислим да сви знају. Владан Милојевић и његови момци су заиста урадили много и то треба да буде истицано у свакој прилици. Критике овде немају много места, без обзира на неке поразе који сигурно боле.

 

103 
пута носио дрес репрезентације

16 
година имао када је дебитовао за Звезду

3 
пута учествовао на мундијалима

2
пута најбољи играч Србије

5
титула шампиона у низу освојио са Интером

 

Камп понос и дика

ГЛАС: Пуног срца, отворено и искрено прије двије године ушли сте у причу у вези са организацијом кампа “Деки 5”. Какви су планови за идућу годину?
СТАНКОВИЋ: То је најлепши пројекат моје каријере, после активног играња. Мој понос и дика, јер је пројекат који усрећује најмлађе и који доноси нешто ново и лепо у српски фудбал. Мало смо, како ми то волимо да кажемо, отворили прозор и убацили свеж ваздух. Више од 1.300 деце је прошло кроз камп у две године рада на Златибору и Копаонику. Од следећег лета смо и на Дивчибарама и верујем да ћемо још једном успети да усрећимо стотине дечака и девојчица од девет до 15 година. Битно је да то радимо са много емоција и пуног срца, јер деца брзо препознају ако је другачије.

 

Прво Ноле, па сви остали

ГЛАС: Један сте од ријетких асова који прате све успјехе српских спортиста. Који спорт, осим фудбала, преферирате и коме се дивите?
СТАНКОВИЋ: Нема много дилеме кад је аплауз у питању. Највећи аплауз иде Новаку Ђоковићу. Он је једноставно велики спортиста и човек, велики амбасадор Србије... Волим да играм кошарку са синовима, волим и да гледам кошарку, мада пратим сваки спорт у којем Србија постиже успехе и има добре такмичаре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.