Дaнaс и овдје:Халал храна

Пише Микајло МИТРОВИЋ

ОРУЖAНЕ снаге БиХ обележиле су 1. децембра свој дан. Формиране су консензусом сва три конститутивна народа у БиХ, те је у њима заступљен паритет-реципроцитет како у области персоналне политике, тако и у локацијама-размештају јединица на територији БиХ. Обједињавање дотадашње две ентитетске војске и два система ентитетских одбрана је био, по оценама и анализама страних стручњака, један од најуспешнијих и најефикаснијих процеса у спровођењу Општег мировног споразума. Да ли је и колико био болан за ентитете, можда ће показати неке будуће анализе, али је сигурно био тежак корак и индивидуална одлука за старешине и војнике који су морали да оду из места службовања, из једног ентитета у други, без обзира на то да ли се ради о Србима, Хрватима или Бошњацима. Међутим, то је цена професионализма и професије. Сем промене места службовања и боравка морали су се прилагодити новим односима, начину живота и рада, оружју, униформама, чиновима, храни... Пошто су оружане снаге систем који се гради, може се очекивати да у њему, као и свим великим системима, има пропуста који могу бити ненамерни или намерни. Специфичност овог система су разлике и у конфесионалној припадности, што додатно оптерећује само функционисање система. Да ли због тога или због других разлога постоји одређено тихо незадовољство међу српским и хрватским припадницима оружаних снага због понуде артикала хране у војним објектима. Ту се, пре свега, мисли на недостатак производа од свињског меса, као и самог свињског меса, што је иначе обавеза у понуди хране. Међутим, тај програм хране је заступљен, када је територија другог ентитета у питању само у Чапљини и Ливну (где су стационирани национални хрватски батаљони), те на полигону Гламоч (опет захваљујући Хрватима). У Сарајеву као седишту заједничке команде у касарнама тог гарнизона, у Травнику, Тузли, Бихаћу нема наведеног програма хране, али зато има хала хране и хала производа. Иначе, "халал" храна је, према писању часописа "СAФФ", (часопис вехабија у БиХ) од 21. септембра 2007. године дефинисана као храна која се "...разликује од друге хране по томе што њена природа, техника обраде, руковање, употреба различитих метода од почетка до краја, увијек су онакви какве одобравају и препоручују шеријатски прописи..." У истом тексту објашњава се и шта је и "халал производ", па се наводи: "...То је производ у чијем саставу нема ниједног састојка који је муслиманима забрањен за употребу. У процесу производње примјењују се захтјеви халал стандарда и не користе се забрањена средства и материјали..." Исламска заједница БиХ је у току 2006. године формирала и "Aгенцију за цертифицирање халал квалитете". Наиме, нико наравно нема ништа против наведене, верски оријентисане и прописане хране за бошњачке припаднике оружаних снага, међутим, ако је у питању равноправност народа, онда се свакако морају поштовати и навике, жеље или потребе српских и хрватских припадника. Посебно је недопустиво да се и при званичним коктелима у оквиру оружаних снага, на територији другог ентитета, заобилазе артикли хране свињског порекла, као рецимо при церемонијама дочека или испраћаја тзв. НУС јединице (јединица за уништавање минско-експлозивних средстава). Та церемонија се иначе одржава у касарни "Сафет Зајко" у Сарајеву. Осим хране, слична неравноправност је присутна и када је у питању снабдевање оружаних снага, јер то у 80 до 90 одсто обављају фирме из другог ентитета. Можда би и ту требало увести реципроцитет. Уосталом, ако су оружане снаге мултиетничке и мултиконфесионалне, онда се и о наведеним проблемима мора размишљати и морају се решавати, јер у супротном све наведено може се тумачити или осећати као мајоризација једног над остала два народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.