Данас и овдје: Прошлост која траје...

Пише Бранимир-Бата ГРУЛОВИЋ

AНAЛИЗA узрока ратова кроз историју показаће да су у историјском периоду до ЏВИИ века они били углавном, религијске природе. Каснији ратови су вођени из националистичких, идеолошких и разлога "националне безбедности или државних питања". У већини религијских учења и у религијским књигама ненасиље је доминантно присутно, мада поједине религије, директно или индиректно, тврде да је само њихова вера права, а све друге су безбожничке. Поделе на основу религије биле су узрок великих трагедија које су биле довољан повод за масакр невиђених размера, на пример Вартоломејски покољ протестаната у Паризу 1572. године, или масовна уништења у Чешкој 1618. године. У новије време познати су нам сукоби на религијској основи као што је сукоб католика и муслимана у Источном Тимору, Јевреја и муслимана на Блиском истоку, католика и протестаната у Северној Ирској, муслимана и Хиндуса у Кашмиру... Иако је хиндуизам једна од најмирољубивих религија, у којој је и Махатма Ганди нашао своју инспирацију за пружањем отпора британским колонистима, религијско учење није било довољно да спречи крвави сукоб. У свом делу "Морал и наше време" проф Јован Бабић износи схватање по коме филозофија не може непосредно мењати услове живота и рада, али је зато њен задатак да испитује разлоге и начела. Она испитује начела из којих настају грешке у закључивању и вредновању и које производе моралне предрасуде као и разлоге који оправдавају или побијају та начела. Aко погледам век иза нас, колико је ратова на европском континенту било, колико је било криза које су одредили садашњост, онда можемо слободно рећи да смо у времену повећане количине лажи, лицемерја, охолости, произвољних и паушалних оцена и критика. Грађански рат у БиХ, у којем су се супротставили једни другима, верници три религије и поштоваоци различитих идеологија и није могао имати другачији ток од онога којег је имао, управо због повећане количине лажи, лицемерја, охолости коју су исказали домаћи и страни, директни и индиректни, чиниоци крвавог сукоба. Налазимо се у доба мира, а мир је све што није рат, онда морамо говорити о добро организованој држави и будућности, знајући шта то значи. Нажалост, ни после толиких година, од престанка ратних сукоба, не можемо да говоримо о БиХ као једној организованој држави, држави која је у функцији својих грађана. Лоше организована држава се увек окреће против својих грађана, штитећи само интересе владајуће олигархије, којој су битни само себи самима. Средњевековни енглески филозоф Томас Хобс описао је чудовиште које је назвао Левијатан, а које гута сопствени народ. Констатација да у данашње време на овим нашим просторима има пуно Левијатана је поражавајућа, нимало охрабрујућа, и у исто време нимало обећавајућа. Aко знамо, мада тешко то хоћемо да признамо, скоро све узроке и њихове последице из недавне прошлости, зашто онда у садашњем времену не налазимо смисао за будућа времена. Вредност човека данас меримо количином ствари што га окружују, а не оним шта човека чини човеком. На нашим просторима, у нашем времену, одвија се мучна транзиција, у којој се баш не сналазимо најбоље, све вредности су поремећене, а смисао за будућност се тешко, или боље речено никако, налази. A и даље се делимо на, источне и западне хришћане, муслимане и невернике, усташе и четнике, и ко зна још на шта. Да ли ће овде икада прошлост престати да траје, а да будућност коначно почне?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.