Danas i ovdje: Prošlost koja traje...

Piše Branimir-Bata GRULOVIĆ

ANALIZA uzroka ratova kroz istoriju pokazaće da su u istorijskom periodu do DžVII veka oni bili uglavnom, religijske prirode. Kasniji ratovi su vođeni iz nacionalističkih, ideoloških i razloga "nacionalne bezbednosti ili državnih pitanja". U većini religijskih učenja i u religijskim knjigama nenasilje je dominantno prisutno, mada pojedine religije, direktno ili indirektno, tvrde da je samo njihova vera prava, a sve druge su bezbožničke. Podele na osnovu religije bile su uzrok velikih tragedija koje su bile dovoljan povod za masakr neviđenih razmera, na primer Vartolomejski pokolj protestanata u Parizu 1572. godine, ili masovna uništenja u Češkoj 1618. godine. U novije vreme poznati su nam sukobi na religijskoj osnovi kao što je sukob katolika i muslimana u Istočnom Timoru, Jevreja i muslimana na Bliskom istoku, katolika i protestanata u Severnoj Irskoj, muslimana i Hindusa u Kašmiru... Iako je hinduizam jedna od najmiroljubivih religija, u kojoj je i Mahatma Gandi našao svoju inspiraciju za pružanjem otpora britanskim kolonistima, religijsko učenje nije bilo dovoljno da spreči krvavi sukob. U svom delu "Moral i naše vreme" prof Jovan Babić iznosi shvatanje po kome filozofija ne može neposredno menjati uslove života i rada, ali je zato njen zadatak da ispituje razloge i načela. Ona ispituje načela iz kojih nastaju greške u zaključivanju i vrednovanju i koje proizvode moralne predrasude kao i razloge koji opravdavaju ili pobijaju ta načela. Ako pogledam vek iza nas, koliko je ratova na evropskom kontinentu bilo, koliko je bilo kriza koje su odredili sadašnjost, onda možemo slobodno reći da smo u vremenu povećane količine laži, licemerja, oholosti, proizvoljnih i paušalnih ocena i kritika. Građanski rat u BiH, u kojem su se suprotstavili jedni drugima, vernici tri religije i poštovaoci različitih ideologija i nije mogao imati drugačiji tok od onoga kojeg je imao, upravo zbog povećane količine laži, licemerja, oholosti koju su iskazali domaći i strani, direktni i indirektni, činioci krvavog sukoba. Nalazimo se u doba mira, a mir je sve što nije rat, onda moramo govoriti o dobro organizovanoj državi i budućnosti, znajući šta to znači. Nažalost, ni posle tolikih godina, od prestanka ratnih sukoba, ne možemo da govorimo o BiH kao jednoj organizovanoj državi, državi koja je u funkciji svojih građana. Loše organizovana država se uvek okreće protiv svojih građana, štiteći samo interese vladajuće oligarhije, kojoj su bitni samo sebi samima. Srednjevekovni engleski filozof Tomas Hobs opisao je čudovište koje je nazvao Levijatan, a koje guta sopstveni narod. Konstatacija da u današnje vreme na ovim našim prostorima ima puno Levijatana je poražavajuća, nimalo ohrabrujuća, i u isto vreme nimalo obećavajuća. Ako znamo, mada teško to hoćemo da priznamo, skoro sve uzroke i njihove posledice iz nedavne prošlosti, zašto onda u sadašnjem vremenu ne nalazimo smisao za buduća vremena. Vrednost čoveka danas merimo količinom stvari što ga okružuju, a ne onim šta čoveka čini čovekom. Na našim prostorima, u našem vremenu, odvija se mučna tranzicija, u kojoj se baš ne snalazimo najbolje, sve vrednosti su poremećene, a smisao za budućnost se teško, ili bolje rečeno nikako, nalazi. A i dalje se delimo na, istočne i zapadne hrišćane, muslimane i nevernike, ustaše i četnike, i ko zna još na šta. Da li će ovde ikada prošlost prestati da traje, a da budućnost konačno počne?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.