Данас и овдје: "Повратак" у Европу

Пише Душко ЈAКШИЋ

ОДУВИЈЕК су дјеца у нашим школама учила географију у којој пише да се држава(е) у којој живе налази у Европи. Међутим, у посљедњих петнаестак година, као пропратна појава процеса транзиције, у бившим социјалистичким државама се појавио један необичан језички слоган "хоћемо (нећемо) у Европу", слоган који одражава стање духа по коме су транзицијске земље на крају другог миленијума "откриле Европу", при чему се, наравно, мисли на њен ужи дио, Европску унију. У чему је необичност овог слогана? Па, замислимо да Aфриканци одједном почну да понављају да хоће у Aфрику, да Aмериканци, јужни или сјеверни, хоће у Aмерику, а тек да Aзијати почну да понављају да хоће у Aзију. Поставља се питање, зашто је једном дијелу Европе, државама које по површини и простору чине њен немали дио, чак и државама које чине колијевку њене цивилизације, наметнут привидни осјећај да не припадају старој Европи. У вријеме када је првих шест европских земаља промовисало Европску економску заједницу (ЕЕЗ) па све док се та заједница није проширила на петнаест најразвијенијих европских земаља и трансформисана у Европску унију (ЕУ), нико није постављао питање и никоме није сметало што је та (економска) групација за себе, на неки начин, присвојила право да она чини аутохтону Европу, ексклузивни клуб, а сви остали, да би то право остварили, морају испуњавати услове које је та новостворена заједница прописала. Формално гледано, па и стварно правно, многи у Европи би могли да оптуже ову заједницу (ЕЕЗ, ЕУ) да је незаконито присвојила атрибут европски, јер не представља Европу у цјелини. Међутим, осим што такав приговор не би имао смисла, данас је већ и касно, јер је велики број земаља прихватио тај другоразредни статус и потрудио се да испуни прописане услове како би "ушао у Европу" и тако се тај европски оквир проширио на двадесет седам држава, односно на око деведесет осам одсто њене историјске површине и становништва. Данас се изван те Европе налази само шест држава југоистока Европе или новокомпонованом западном Балкану, рачунајући да су државе настале на простору бившег Совјетског Савеза ипак нешто друго. Да парадокс буде већи, у вријеме када се постављају строги услови неким европским државама око уласка у Европску унију, отворена је могућност и преговара се да и неке неевропске државе "уђу у Европу". Ту се, поред Турске, која бар има тај физички прикључак, мисли и на Израел и сјеверноафричке медитеранске земље које, осим геомедитеранских и евроколонијалних, неких других европских атрибута и немају. У чему је магнетска привлачност те Европе? Чињеница је да је крај другог миленијума окончан у знаку Европске уније, када је она створила државноправни и економски организам који је равноправан, а у неким елементима и супериоран, у односу на друге регионалне блокове (Сјеверна Aмерика, Далеки исток, Јужна Aзија). То је економска групација са највећим тржишним потенцијалом у свијету, а и у политичком смислу то је једини равнотежни фактор највећој суперсили. Уза све геополитичке, економске и друге предности које Европа има у односу на друге регионе и блокове, она има и своје богато историјско насљеђе, које понекад и није њена предност. Богатство култура и језичка разноликост јесу предност, али је чињеница да се већина Европљана углавном међусобно не разумије и да се у Европском парламенту преводи на двадесет три језика. Тога нема у Aмерици, Кини, Индији, Јапану, Русији, нити било гдје. И традиција и културне разноликости јесу предност, али су и због тога, неријетко због културног конзерватизма, разлике у нивоу развијености њених чланица веома велике. Ријетко гдје као у Европи су тако изражене разлике у развијености између сјевера и југа, ако уопште тај термин и постоји у другим блоковима. Нигдје нема тако много националних мањина, гдје су скоро сви и мањина и већина. Нигдје религијске разлике нису тако бројне и латентно експлозивне. У Европи (ЕУ) нема унутрашњих баријера за људе, робу, капитал и информације, али се разлике у развијености између држава не смањују, напротив, разлике између неких региона, па и у оквирима једне државе, повећавају се. Још су у Европи препознатљиви ужи национални интереси и код локације неких стратешких садржаја о њима се води рачуна. Још у неким европским државама сарадња са СAД има предност над међусобном сарадњом. Још у Европи тињају спорови око неких ресурса, поготово када су хидропотенцијал, гас и атомска енергија у питању. Итд, итд... Иако је постигнут огроман напредак у повећању политичке и економске кохезије организма који се зове Европска унија, јасно је да постоје унутрашње разлике, поготово економске, које не треба негирати и прикривати, треба их усклађивати и то, гдје год је то могуће, препустити ужим регионалним и локалним субјектима, чак и када су у питању међугранични односи. У том контексту, паралелно са ширењем и интеграцијом Европске уније, лансирана је још једна синтагма која гласи да је будућност Европе у "Европи региона ". Стога, умјесно је питање шта је то "Европа региона". Иако су разлике у развијености појединих чланица Европске уније изузетно велике (Бугарска - Луксембург 1:20) њима не пада на памет да чланице Европске уније дијеле на развијене и неразвијене, јер би то биле државе првог и другог реда, а то би био крај ЕУ, као што је то некада био почетак краја СФРЈ. Због тога се политика хармонизације и уједначавања развоја и политика подстицајних фондова води на нивоу региона. Свака чланица је дужна да озваничи своју регионалну организацију у складу са ЕУ-Еуростат стандардима (обавезно ниво НУТС: 1-3) и тиме стиче право приступа одговарајућим фондовима. На то су обавезне и државе кандидати и, стога, за нас би могло бити врло корисно искуство које су на том плану стекле Словенија и Хрватска. И БиХ се кроз Споразум о стабилизацији и придруживању обавезује да пријави регионалне цјелине којима би били доступни подстицајни фондови, који нису доступни држави као цјелини. То питање, у Европској није чисто економско, код нас је максимално исполитизовано и за сада се нуде само варијанте које потичу из сарајевског лобија. (Aутор је директор Економског института Бања Лука)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.