Данас и овдје: Оригинал фалсификата

Пише Маја Радетић

Гдје је нестао Дејтон? Питање које одзвања босанскохерцеговачком политичком и јавном сценом, 13 година након потписивања Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у БиХ, је истовремено и смијешно и тужно. Изнад свега је срамотно, јер свједочи о хаотичности политичке стварности у БиХ и аљкавости институција које не посједују оригинал документа на коме почива новија историја БиХ и њен уставни поредак. Након што је из Предсједништва БиХ обзнањено да оригинала нема у Aрхиви ове заједничке институције испоставило се и да нико у БиХ од директних учесника преговора у Дејтону и Паризу не зна гдје би документ могао бити, а Окружно тужилаштво у Сарајеву отворило је истрагу о овом скандалу. Да губитак Споразума, чији су оригинал на енглеском језику након потписивања добиле српска, бошњачка и хрватска делегација, није небитна ствар говори то што је случај "несталог Дејтона" покренут када је члан Предсједништва БиХ из РС, Небојша Радмановић затражио документ како би упоредио оригинал с верзијама којима се служе институције БиХ. Радмановић је накнадно утврдио да је некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ Карл Билт промијенио оригинални споразум из Дејтона. Наиме, Билт је 1996. године дао своје тумачење да се члан 3 Aнекса 4 односи на члан 5 тог анекса, те констатовао да је тај дио у оригиналној верзији типографска грешка и промијенио дио Споразума који се односи на надлежности Предсједништва БиХ. Тумачење Билта беспоговорно су прихватили тадашњи органи БиХ и та промјена и данас постоји у верзији Дејтонског споразума на сајту ОХР-а. Уставни суд БиХ ради у складу са оригиналом фалсификата, иако нити једна земља потписница није дала сагласност за ту "штампарску" промјену. Неки сматрају да изгубљени оригинал Дејтона и није велики проблем, јер се увијек може "у помоћ" позвати Париз, који је депозитар споразума потписаног 1995. године. Други, пак, упозоравају да мистериозни нестанак овог важног документа може бити и свјесни концепт једног броја људи који покушавају да се одрекну Дејтонског споразума, као што је Харис Силајџић који је прије неколико дана јавно и казао да није важно гдје је Дејтон јер ионако није добар. Осим што нема оригинала, БиХ нема ни службеног превода Дејтона са енглеског на језике босанскохерцеговачких народа што је била обавеза договорена 1995. године у Паризу и налог ОХР-а из 2002. године. Једно је сигурно, док се институције БиХ не одлуче да испуне ову своју обавезу дејтонска БиХ лутаће изгубљена у преводу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.