Данас и овдје: Месићев лабуђи пјев

Пише Маја РAДЕТИЋ

ХРВAТСКИ предсједник Стјепан Месић, који је "испунио обећање" и као посљедњи предсједник СФРЈ "растурио Југославију", по ко зна који пут, поновио је да је "Република Српска геноцидна творевина настала у рату етничким чишћењем". Месић је, осим тога, устврдио да Србима не одговара "демократски уређен Космет" и да поново прижељкују границу на линији Вировитица - Карловац - Карлобаг, као и да "Београд вуче конце погубне политике у Бањој Луци". Није случајно што су Месићеве изјаве "у којима се Београд оптужује за нестабилност на Космету и БиХ, а српски политичари да опет сањају границе велике Србије", дате у вријеме најжешће дипломатске битке за статус Косова и Метохије и најдубље политичке кризе у БиХ. Понашање хрватског предсједника, осим што је директан атак на Дејтонски мировни споразум, чији је потписник и гарант и Хрватска, представља и флагрантно мијешање у унутрашња питања и територијалну организацију БиХ. Aко се, уз то, присјетимо да је први човјек Хрватске недавно изразио и жељу да, послије истека другог предсједничког мандата 2010. године, буде нови високи представник у БиХ, онда је сасвим јасно како би Месић управљао БиХ и какав би статус Република Српска и Срби у њој имали. Сигурно исто онако незавидан какав данас имају у Хрватској, из које су, како је констатовала и Влада Српске, "систематски протјерани, обесправљени и онемогућени у остваривању права на повратак". Треба ли напоменути да је Месић за вријеме убијања Срба у Хрватској био високи функционер ХДЗ-а и да су се за вријеме његовог политичког дјеловања десили стравични злочини над Србима. Политичку каријеру, коју је егзалтирао деведесетих изрекавши чувену реченицу "Ја сам одрадио свој посао - Југославије више нема", Стјепан Месић, изгледа, прижељкује да оконча у БиХ, и да потом славодобитно поручи: "Ја сам одрадио свој посао - Републике Српске више нема." Како другачије протумачити континуирану политику дрских и осионих напада на Републику Српску, њену позицију и легитимитет, и позиве за њено укидање, и то од предсједника државе која је извршила најтемељитије етничко чишћење у Европи... Међутим, оно што више забрињава од самих Месићевих ретроградних изјава је њихов ехо у БиХ. На дрске и србофобичне квалификације оштро су реаговали само представници српског народа, док су их хрватски и бошњачки функционери дочекали ликујући. Како и не би, када Месић изјавама да је "Српска геноцидна творевина" диригује "босанском" хору у којем пјевају Харис Силајџић, Жељко Комшић, и ини други федерални политичари. Опијени антидејтонским напјевима, за које је, очигледно, глува међународна заједница, заборавили су да такве националистичке ноте, заправо, лабуђи пјев, али не за Републику Српску, него за БиХ. Осим што пјевају исту унитаристичку пјесму, Комшић и Силајџић, презаузети су и напорним праћењем сваке изјаве која долази из званичног Београда. Стога не изненађује што је Комшић свој простачки вокабулар резервисао искључиво за политичаре из српске пријестонице, па хрватски могу, без дозволе, да граде мост и неометано роваре по граници БиХ. Присјетимо се само како је Комшић, "лак на обарачу", премијеру Србије Војиславу Коштуници, због изјаве у којој се позивао на међународно право и уговоре, запријетио да ће "добити по прстима и носу". Узалуд што су Месићеви прсти дужи и дубоко сежу у суверенитет дејтонске БиХ. И што, нимало демократски, и неодговорно, нос "гура" у уређење сусједне међународно признате земље и вријеђа припаднике једног од конститутивних народа и, самим тим, отежава изградњу повјерења и одрживе будућности БиХ...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.