Данас и овдје: Меци без очију

Пише Пантелија МAТAВУЉ

ИЛИ је пуцањ у невине или меци лете без очију - свеједно. Најновији мафијашки обрачун у Палама, у Српској и у читавој БиХ погађа све људе. Можда су нам од рода, али не од Бога такве навике. Није тако и нико нас томе није учио. Aко ништа људско не помаже, закони, правда... нека се "дужници" онда погледају у очи! Зло се, нажалост, одомаћило на нашим улицама, у насељима и кафанама. Учестала су убиства људи, а обрачуни криминалних група најружнија су копија америчке сцене од прије стотинак година. Посљедњи крвави обрачун у Палама (молимо Бога да је посљедњи), подметањем аутомобила-бомбе у мафијашком окршају, само потврђује, нажалост, да страдају људи који су изван тог "филма" - пролазници, дјеца, било ко... Гину невини људи! Не треба, и немојмо, набрајати и друге тешке трагедије и убиства. Aко нема страха ни од чега или ни од Бога, постоји ли очувана морална норма у човјеку - да она закочи пиштољ. И није могуће да су у људима који воде своје ратове остале само мрачне ствари. Да су част сахранили. То што се не плаше Бога ни државе стари је стил живљења мафијаша. Имају неке своје чудесне мјере за витештво. Aли, зашто морају да страдају потпуно недужни људи? Не тако давно, по Београду "жестоки" су имали ратове, али нису страдавали људи без имена и презимена. Само који корак даље живјели су мирно. "Паклена машина", која је према полицијским налазима била постављена под аутомобил и која је експлодирала, убила је тројицу људи (тешко рањени Раде Магазин преминуо јуче). Зар је могуће да је криминал стигао дотле да се не води рачуна ни о чијем животу, био крив или не... Говори се да је у поменутом обрачуну Милан Влашкић погинуо случајно. Зар је људски живот једног метка вриједан? Случајни пролазник је у већој опасности, јер зна да никоме ништа не дугује и није опрезан. Aли, види се да је сигуран само онолико колико га меци без циља промашују. Подметнута бомба о којој је ријеч могла је да проузрокује још већу трагедију, да убије још више људи. Уствари, тога дана (сриједа ујутру) био је послије експлозије блокиран живот. Нова аутобуска станица није радила, народ је заобилазио тај простор. Поред губитака живота, велике су и материјалне штете. Па се питамо, зар за такве "работе" и разрачунавања треба толико зла? Или се можда за наше прве и несигурне кораке ка цивилизованом свијету морамо тако трагично прориједити и још осиротити? Aли, нека се питају и они који олако потежу. Нека се упитају! И шта ће право, правда и закони земљи када људи нема. Када обични људи не смију изван својих кућа (барикада), које, изгледа, морамо правити, јер смо сви на вјетрометини. Aко су немоћна тужилаштва у БиХ, ако сви виде, а они не виде, ако није могуће хватати и кротити криминалне кланове, оставимо им бар простор негдје у дивљини, ако је има, и нека пуцају и равнају своје рачуне далеко од нас смртника који ходимо овом земљом. Шта могу преблаги закони у примитивном свијету, гдје се образ замаглио, а стражњица уза зид. Прије који дан, владика Григорије упозорио је да је угрожена безбједност људи у Требињу. Не мора он ништа више рећи, не мора рећи зашто, не мора ни погодити сву истину, ни набрајати. Aли, зар нас владика мора опомињати? И није само Требиње... Биће још горе, ако нас зло заскочи толико да не можемо против њега да се боримо. Џаба онда сви окови, жице, ћелије, решетке... Стара народна опомена је - Богу се моли, а ни ђаволу се не замјерај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.