Данас и овдје: Лоша бурлеска

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

СВЕТ овакав какав је подсећа на обичну, боље речено, на лошу бурлеску. Сваки дан смо бомбардовани информацијама које нормални, просечни ум тешко може да у тој количини прими, квалитетно обради и, наравно, да их правилно протумачи. Светски политичари својим изјавама и потезима које повлаче, али и поједини догађаји у свету, приморавају нас да се упитамо ко је ту луд, а ко није. Друго питање себи и не можемо поставити, анализирајући контрадикторне ставове СAД које је у свет пласирала државни секретар Кондолиза Рајс. По, наоко, шармантној тамнопутој, шефици дипломатије СAД, Космет мора да, пре или касније, на овај или онај начин, постане независна држава јер тако хоће Aлбанци који живе у јужној српској покрајини: "Јер, тренутни статус је неодржив и може да узрокује даљу дестабилизацију Балкана." Како мудро речено! То само показује да су велики, само велики, кад своју величину показују на малима. Јер кад се слично нешто догађа у великој земљи, која је међу водећим економским силама и најмногољуднијој земљи света, онда је став истих тих Сједињених Држава различит, а реторика државног секретара сталожена и помирљива, уз пуна уста инсистирања на међународном праву. Наиме, Кондолиза Рајс је поручила грађанима Тајвана да СAД не подржавају референдум тамошњих Кинеза, који хоће да затраже своју столицу у УН, и да се тако и де јуре отцепе од Кине, рекавши да СAД подржавају целовитост Кине. Кад је Србија у питању, СAД без пардона откидају 15 одсто суверене српске територије, да би ту територију поклониле Aлбанцима који праве, другу, нову албанску државу, а када је Кина у питању и само мрвица, а можда и мање, њене укупне територије, то је, по Aмерима, противправни чин. Намеће се једно хипотетичко питање: Шта би било да је Србија велика као Кина, и да је њена економска моћ на нивоу који има Кина, да ли би СAД и тада подржавале стварање нове албанске државе? Наравно да не би. И обрнуто, да је Кина као Србија, да ли би и тада СAД биле против захтева грађана Тајвана за столицом у УН? Одговор је исти, наравно да не би. Исти одговор би био и кад бисмо узели у разматрање све геополитичке околности. СAД показују своју снагу само на оним земљама које су политички, економски, територијално и војно слабе. Тренирање строгоће СAД практикују дозирано и промишљено. Тамо где не очекују велику штету по себе, наваљују свом силом, без пардона. Знају Aмери и да се преваре у својој процени. Сетимо се само интервенције армије СAД у Сијера Леонеу. На први поглед слаба, сиромашна, грађанским ратом изнурена држава на обали Aтлантског океана брутално се осветила америчким војницима, који су на афричко тло дошли да би контролисали тржиште дијаманата, пардон да успоставе праведан мир. Наравно, војна интервенција је правдана потребом да се зауставе смрт, глад и међуетничко уништавање, а не илегално тржиште дијаманта, које контролишу вође разних афричких побуњеничких група, у које су умешане и неке европске државе и неизбежне СAД. То илегално тржиште доноси велике профите свим актерима у игри. Од зарађеног новца афричке вође купују, шта друго, него оружје. И кад се поремети тржиште и кад се побуњеници осиле, СAД интервенишу, углавном тајно и успешно, али догоди се да лоше процене, наступе јавно и помпезно, али се повуку поражени и понижени. И да ова политичка бурлеска буде комплетна, треба посебно истаћи једнострано раскидање уговора између Лакота Индијанаца, потомака чувеног поглавице Бика Који Седи, и СAД. Индијанци рекоше да више нису грађани СAД, да су уговори ништавни, прогласивши своју државу на територији резервата који се растеже кроз пет америчких савезних држава. Позвали су све грађане који живе на тој територији да им се придруже. Још се није чула званична реакција америчке администрације, али тешко је поверовати да ће Вашингтон то да оћути и заборави, као што није заборавио пораз америчког генерала Кастера, који му је нанео баш Бик Који Седи у бици код Литл Биг Хорна 1876. године. Још да Тексас обнови свој захтев за независност и..., ма све то и није тако битно... ... Вашингтон и Вол Стрит увек су били опседнути похлепном амбицијом да владају светском економијом. Нереално је избрисати сваку владу која није попустљива, а неке су и сувише моћне за такву стратегију. Постоји један кључни елемент - дефинисање непријатеља којим се прикрива грамзивост, СAД и њених европских савезника, коју карактерише неодољива жеља за ширењем западне цивилизације и западне демократије, не бежећи од тога да своју жељу остваре и употребом моћног оружја којим располажу. Све би ово било смешно да није трагично. Ко је овде луд?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.