Данас и овдје: Естрадна политика

Пише Вељко КОЈОВИЋ

КAКО сазнајемо, Брисел је разочаран и забринут што већ неколико мјесеци нема никаквог помака на плану реформи у БиХ. Сарајевски политичари за то не хају - имају преча посла; чини им се да је, у овом тренутку, фабриковање догађаја најуноснији политички посао. "Нешто је труло у држави Данској", написао је Виљем Шекспир. Много година касније, као да му је хтио одговорити, Мирослав Крлежа је констатовао: "У свакој Данској има понешто труло, мој господине." У овом времену, у овој нашој држави, као да све труне. Намјеравајући, ваљда, да позицију бошњачког члана Предсједништва БиХ и лидера бошњачке политике учини неприкосновеним, процес труљења интензивирао је предсједник СДA Сулејман Тихић, политичким опредјељењем "да неће ништа предузети без договора са Харисом Силајџићем". По природним законима и по правилу, све што труне има непријатан мирис. A с њим је тешко живјети. И без подршке Сулејмана Тихића, актуелно стање у БиХ даје шансу Харису Силајџићу да се и историјски докаже: он упорно настоји да у земљи наметне личну моћ, а тиме - тако би се могло назвати - и естрадну политику. Њу карактеришу негирање уставног поретка, крупне обмане, лажна обећања, изазивање мржње према другима, оптуживање других за неуспјех његових политичких пројеката, иритантно саморекламерство и несношљива политичка бука и галама. Наравно, с таквом политиком, послије трагичног ратног сукоба и неостварених ратних циљева, отварају се могућности да се удобно живи - и то без одговорности. Управо због тога и није тешко наћи острашћене присталице. То лидеру Странке за БиХ, како он вјерује, даје право да се понаша као естрадна звијезда и политички геније. При томе, очигледно, занемарује да је за такве давно речено да је "особина генија да снабдијева кретене идејама двадесетак година касније" (Луј Aрагон). Сву погубност естрадне политике, ако се занемаре сви други случајеви, могуће је сагледати у грубој и срамној манипулацији и поигравању мртвима и живима из Сребренице, као и злоупотребом њиховог заиста тешког положаја. Занемарујући интересе страдалника, манипулација и злоупотреба су замишљене као могући завршни ударци Републици Српској (њено територијално комадање). То је, више нема сумње, показало на шта су све спремни бошњачки политички врх, коалиција СДA и СБиХ, и гдје води Силајџићево јавно опредјељење "да иде до краја". Више него икада, сарајевски политичари показали су своје право лице - њима ни до кога није стало, осим до властитих интереса, а најмање до тога како и од чега треба да живе Сребреничани и остали становници БиХ. Тако је испаљен још један, бучан политички ћорак. Високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг, макар и у опроштајној посјети, ауторитативно је у Бањој Луци изјавио да се мора поштовати Устав, да је Влада Републике Српске "направила добре процјене и донијела праве одлуке о животу грађана Сребренице". A тим одлукама треба да се омогући побољшање њиховог свакодневног живота, што је дијаметрално супротно са свим што је планирала - и покушала да спроведе - бошњачка политичка врхушка. За другачији исход политичке авантуре, назване Сребреница, не треба сумњати, опет би била "крива" Република Српска, али и међународна заједница. Силајџић и његови истомишљеници ни раније нису прихватали поразе својих политичких авантура. Једноставно, естрадна позиција и, изнад свега, самољубивост Хариса Силајџића не дозвољавају му да се сврста међу трезвене политичаре, који и пораз умију да прихвате као напредак - ако не за себе лично, онда за земљу или за народ који представљају. Многи то и не очекују и живе са зебњом да такво естрадно понашање, непоштовање Устава и закона, не може зауставити труљење. A то значи да је тешко очувати и државу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.