Данас и овдје: До виђења, господине Шварц-Шилинг

Пише Вељко Којовић

СВЕ што траје има крај, па и мандат високог представника међународне заједнице у овој земљи. Кристијану Шварц-Шилингу остало је још пет дана неприкосновене моћи. Многи су у јавности, а нарочито политичари, већ рекли шта мисле о његовом дјеловању. Ставови им се разликују колико и о свему осталом. Политичари, уосталом, о чему год говоре првенствено мисле на своје интересе и амбиције, и није се ни очекивало да се сложе о раду високог представника. Што се, пак, мене тиче, вјерујем да је одлазећи високи представник заслужио достојанствен испраћај. Оставио је утисак да је више вјеровао у ову државну заједницу, њено уставно уређење и њене могућности, него већина актуелних домаћих политичара; да је - макар то изгледало невјероватним - више бринуо о овдашњем становништву од неких народних посланика и лидера; да се није позивао на позицију и силу, што је својствено нашим самозваним моћницима. A знао је, у то сам сигуран, да "једини гријех који ми никада не опраштамо једни другима, јесте разлика у схватањима". Небојша Радмановић, предсједавајући Предсједништва БиХ, био је прецизан и јасан када је изјавио да је у овој земљи "без обзира на демократски изабране политичаре, ипак главни високи представник". Требало би да значи да су ставови главног обавезујући, зато има дефинисана права и овлашћења. A управо тај главни, након дводневног засједања Управног одбора Савјета за имплементацију мира у БиХ, између осталог, саопштио је да је у овој земљи "дошло до озбиљног погоршања политичке атмосфере, као и пријетњи неких ванинституционалних актера да ће рјешење питања безбједности узети у своје руке". То је занемарила овдашња јавност, нарочито политичка, а мене је обузео страх. "Ко страхује, а не зна право од чега, двоструко се боји", писао је Иво Aндрић. Констатовао сам своје познанике, сви врте главом, пријетње ван институционалних актера буде им сјећања на ружне догађаје и подсјећају, не дај Боже, на облик државног удара. Иначе је, у посљедње вријеме, превише ванинституционалних дјеловања: обраћање генералном секретару Уједињених нација, сазивање Представничког дома Парламента БиХ, ружење Срба по свијету и поткопавање Републике Српске са гласним захтјевом да се укине, ниподаштавање и кршење Дејтонског мировног споразума... да се остало не набраја. Рекло би се да је страховање оправдано, ваљда и зато што се на овим просторима деси да се прије оствари оно чега се бојимо, него оно што желимо и чему се надамо. Очекивао сам да нас високи представник обавијести, кад већ зна, ко су ванинституционални актери који нам раде о глави. Тиме би, сигурно је, ублажио страх. Можда ће све рећи посљедњег дана, тако су учинила и његова два претходника који су послије официјелног испраћаја наметнули највише закона и одлука. Може се претпоставити да је актуелни високи представник већ саопштио своја сазнања надлежним институцијама, а они би морали да знају шта да чине. Можда све ово и није толико важно, колико мени изгледа. Смјењују се, по неком реду, високи представници, доћи ће и шести, а држава је у забрињавајућој кризи. Као мало шта у БиХ, извјесно је да одлази садашњи високи представник. Гостопримство нам налаже, а и његове добре намјере да одлазећем кажемо: До виђења, господине Кристијан Шварц-Шилинг. A нама како буде и шта с нама буде!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.