Да ли ће Хрватска бити проглашена агресором на БиХ?

Хаг - Претресно вијеће Хашког трибунала средином идуће седмице, тачније 29. маја, изрећи ће пресуду шесторици бивших војних и политичких челника такозване “Херцег Босне”, јавља “Анадолија”.

Бивши премијер такозване “Херцег-Босне” Јадранко Прлић, команданти Хрватског вијећа обране Слободан Праљак и Миливој Петковић, министар одбране “Херцег Босне” Бруно Стојић, командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић и Берислав Пушић, начелник канцеларије ХВО за размјену заробљеника, који је био одговоран и за злогласне логоре, оптужени су за злочине почињене над Бошњацима и другим нехрватима од 1992. до 1994. године у Херцеговини и средњој Босни.

Уколико Прлић и остали буду проглашени кривим, Хрватска би могла бити проглашена агресором на БиХ, будући да се Прлић и остали терете да су дјеловали у ''удруженом злочиначком подухвату'', заједно са преминулим хрватским предсједником Фрањом Туђманом, бившим министром одбране Хрватске Гојком Шушком и другима, а с циљем одвајања дијелова територија БиХ и њиховог припајања Хрватској.

Према оптужници, циљ је био да се “политички и војно потчине, трајно уклоне и етнички очисте босански Муслимани и други нехрвати с подручја “Херцег-Босне”, односно с простора Херцеговине и средње Босне”.

У Хрватској је пресуда у случају ''Прлић и остали'' ишчекује са зебњом.

Посебно би за Хрватску било неугодно да агресором буде проглашена само нешто више од мјесец дана прије званичног уласка у Европску унију!

Анто Нобило, познати хрватски адвокат, добар познавалац прилика у Хашком трибуналу и адвокат генерала ХВО-а Тихомира Блашкића, раније је за агенцију “Анадолија” у више наврата изнио увјерење да ће Хрватска у Хагу бити проглашена агресором на БиХ.

Истицао је да је ситуација озбиљна и да ће пресуда произвести шок и бити ''врло лоша за Хрватску''.

- Тамо неће писати изричито агресија, јер у међународном праву у Хашком трибуналу није третиран агресорски рат као казнено дјело. Али, ако имате квалификацију међународног оружаног сукоба, који се водио у БиХ, између Хрвата и Бошњака, а у којем је Хрватска учествовала. Онда је несумњиво да је Хрватска била агресор чим је ратовала у БиХ. Због тога сам ја апсолутно сигуран да ће то тако бити - казао је Нобило за агенцију “Анадолија”.

Један од кључних доказа агресорске улоге Хрватске у БиХ су, како указују историчари и истраживчи, на стотине страница стенограма разговора снимљених у кабинету хрватског предсједника Фрање Туђмана током 90-тих година прошлог вијека, а које је сам хрватски предсједник дао снимити ''из историјских разлога''.

Ти стенограми су кориштени као доказ и у Хашком трибуналу.

Тако се открива да је Туђман, супротно мишљењима да је бошњачко-хрватски сукоб сплет несретних околности током рата у БиХ, још у првој половини 1991. године рачунао на дијелове БиХ.

- И, према томе, и са нашег гледишта, не мање неголи са српског, постоји и проблем, постоји потреба да се ријеши у својој бити, је ли... Јер је успостављање Босне, граница БиХ послије Другог свјетског рата јесте повијесни апсурд враћања једне колонијалне творбе настале од 15. до 18. стољећа. Рјешење се налази у разграничењу (унутар) БиХ. Мислим да ћемо постићи због тога што то одговара и Србији и Хрватској, подједнако, а што муслиманска компонента, заправо и нема другог излаза него да прихвати то рјешење - говорио је Туђман, двије године прије почетка трагичних догађаја који ће кулминирати стравичним злочинима.

Туђман је о операцијама Хрватске војске у БиХ отворено говорио на састанку са министром одбране Хрватске Гојком Шушком, начелником Главног штаба Оружаних снага РХ, генералном Јанком Бобетком и сарадницима у Предсједничким дворима у Загребу 22. октобра 1993. године.

- Ја сам прије пар мјесеци изложио ситуацију, дао задаћу министру обране Шушку и генералу Бобетку да пруже нашу помоћ и ангажују се у Херцег-Босни, јер се тамо рјешава, рекао сам им да се тамо рјешава питање будућих граница хрватске државе. И, код тога сам указао да је веома важно да се одбране, тада, они положаји које је ХВО тамо држао. То је била она црта, дакле, Нови Травник, Витез, Бусовача, Мостар, и да би требало, по могућности, ријешити, што прије, проблем Горњег Вакуфа. Од тада па надаље, вођене су те операције и имали смо одређени успјех. Али, тај задатак сасвим није до краја извршен… Јасно, ја сам и тада рекао да треба сву ту помоћ пружати у виду добровољаца, али сам изричито казао – да је то проблем – граница будуће хрватске државе и да се према томе треба односити веома озбиљно' - говорио је тада Туђман, више пута понављајући да су наведене територије ''стратешки интерес Хрватске''.

Али, тачно мјесец дана касније, 23. новембра 1993. године, успјеси ХВО-а су заустављени, а неколико офанзива је сломљено у средњој Босни, нарочито у Горњем Вакуфу.

Тражећи детаљан извјештај о „стању на ратиштима у БиХ”, Туђман код Шушка и Бобетка протестује.

- Господине министре и господине генерале, ми смо ту са Горњим Вакуфом доживјели и политички и војни неуспјех. Министре, ти знаш и сам да је данас и један од копредсједавајућих питао, у том склопу, да ли смо кадри и да ли ћемо овладати Горњим Вакуфом, и ја сам вама дао задатак. То није извршено и на тај начин смо се и политички и војнички компромитовали. Дали смо, потврдили смо, на тај начин, те процјене да војнички нисмо дорасли чак ни муслиманима на том подручју. То је један фијаско! - оцијенио је Туђман.

Надаље, Туђман је на истом састанку оптужио своје сараднике јер су издали документ који директно потврђује учешће највишег врха Хрватске у рату.

Ријеч је о документу у којем врх Хрватске именује сам Главни штаб Хрватског вијећа одбране на челу са Антом Росом, иако формално није била у рату са БиХ.

Штавише, документ има заглавље највиших органа Хрватске, а потписао га лично министар Шушак!

Туђман је био огорчен због овакве несмотрености.

- Како сте могли, министар одбране и начелник Главног штаба, издати овакву наредбу којом потврђујете да Хрватска води рат, да је директно уплетена? Ја стално наглашавам да сте све ово скупа морали градити као добровољно, да су то добровољци из Хрватске који су напустили Хрватску војску, који се боре тамо под командом ХВО-а, а ви овдје именујете Главни штаб - огорчено констатује Туђман.

О ангажованости хрватских оружаних снага на територију БиХ у Туђмновим стенограмима говори се веома опширно.

Од положаја и стања људства и Материјално-техничких средстава, до расправа о појединим командатима и другим кадровским рјешењима.

О ангажовању војне силе Хрватске у БиХ веома опширно је говорио и генерал Бобетко.

- Комплетна пета бригада са својим саставом, значи, са овог винковачког фронта, је постепено повучена и нашла се на том ратишту у БиХ. То је око 2.500 људи плус све топништво, оклоп и комплетан командни састав, осим, два три официра. Њихов главни задатак је био на тој линији горе код Горњег Вакуфа, гдје и сада држе положај у самом граду… Још је остала једна ојачана јединица, негдје око 700 људи са свим топништвом и оклопом у ширем простору Горњег Вакуфа. Очито да у идућих десет дана, да ће требати размишљати о довлачењу нових снага - говорио је у међувремену Бобетко.

Туђман потом предлаже ангажовање регуларних састава Хрватске војске код Стоца и са сарадницима констатује да су код Благаја припадници пете и друге бригаде ХВ-а.

Напалм-бомбе на Вакуф

Туђман на том састанку предлаже хеликоптерски десант за овладавање Горњим Вакуфом и Бугојном, а да би се, како каже том приликом, овладало комуникацијом Прозор – Јајце, а потом отворио простор према Бусовачи и Витезу.

При томе предлаже ''да се искористе напалм-бомбе ,бомбе с којим су, како је тврдио Туђман, раније застрашили и бившу Југославенску народну армију. Хрватски генерал Бобетко је обећао Туђману да ће освојити тражени териториј код Горњег Вакуфа.

- Овдје ћемо ми Вакуф заузети, онда и Бугојно аутоматски долази у питање и цијели онај простор се осигурава. То је кључна тачка. Значи, једним смишљеним ударом треба то ријешити и доћи у Бугојно и Бугојно оде у мат позицију… Политички стратегијска промјена ће оног момента доћи када узмемо Горњи Вакуф - истицао је командант Хрватске војске.

Стари мост су срушиле кише

Дан након рушења Старог моста у Мостару, 10. новембра 1993. године Туђман је одржао састанак са представницима тзв. ''Херцег-Босне'' Матом Бобаном и Јадранком Прлићем, те Матом Гранићем, Ивићем Пашалићем и другима.

Туђман је ''успут'' питао ко је срушио Стари мост?

Предсједник ''Херцег-Босне'' Мате Бобан је рекао да су ''биле страшне кише''.

- Толико пуцан прије, тако да је сам пао' - казао је Бобан.

Туђман је опет питао хоћемо ли ми бити оптужени, те ''коме, међу нама, рушење у војном погледу, иде више у корист? Бобан је резолузно одговорио:

''Нама''.

Високе затворске казне

Оптужница против шесторице политичких и војних вођа ''Херцег Босне'' подигнута је у марту 2004. године.

Сва шесторица оптужених су се добровољно предали у априлу те године и изјаснили се да нису криви ни по једној од 26 тачака оптужнице.

Током најдужег суђења које је трајало од априла 2006. до марта 2011.године, саслушано је укупно 206 свједока – 145 је позвало тужилаштво, а одбрана 61.

Тужилаштво је за оптужене тражило дугогодишње затворске казне - по 40 година за Јадранка Прлића, Бруну Стојића, Слободана Праљка и Миливоја Петковића, 35 за Валентина Ћорића и 25 за Берислава Пушића. Одбране свих оптужених су, пак, тражиле ослобађајуће пресуде.

Како је све почело?

Напад Хрватског вијећа обране, војних снага Херцег-Босне на јединице Армије Републике БиХ започео је оружаном акцијом у Прозору, у октобру 1992. године.

Настављен је нападима на Горњи Вакуф у јануару 1993. године, те Мостар у ноћи на 8. на 9. мај исте године нападом на зграду Команде Четвртог корпуса Армије БиХ у згради “Враница'', те се проширио на цијели простор средње БиХ.

Као повод за напад на Горњи Вакуф узет је никад прихваћени Венс-Овенов мировни план према којем су ти територији с већинским бошњачким становништвом требали припасти тзв. ''Херцег-Босни'', те је од Армије РБиХ затражено да положи оружје и преда се.

Будући је предаја одбијена, дошло је до сукоба.

Јединице ХВО-а и регуларне Хрватске војске су извршили бројне злочине широм средње БиХ, а најпознатији су у Ахмићима код Витеза и Ступном Долу код Кисељака гдје су укупно, у оба случаја, страдале 154 особе, међу којима и много дјеце.

Под опсадом су мјесецима држани источни Мостар и Горњи Вакуф.

Организовано је више концентрационих логора у којима су Бошњаци систематски мучени и убијани.

Познати су логори “Хелиодром”, “Габела”, “Војно”, “Дретељ”, логор у Љубушком...

Истовремено, источни дио Мостара је био жртва невиђене опсаде, а на врхунцу агресије, 9. новембра 1993. године, тенковским пројектилима срушен је и чувени Стари мост изграђен између 1557. и 1566. године, у вријеме османског султана Сулејмана Величанственог или Канунија.

Главни циљ, а што је потврђено и у стенограмима бившег предсједника Хрватске Фрање Туђмана, била је успостава Хрватске с границама на Неретви, односно ријеци Врбас, што се поклапа с границама Бановине Хрватске из 1939. године које су договорили предсједник Владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и предсједник Хрватске сељачке странке и Сељачко-демократске коалиције, као представник Хрвата, Влатко Мачек.

Споразум је довео до формирања коалицијске владе у којој је Мачек постао потпредсједник, те до проглашења Бановине Хрватске.

БиХ је тим споразумом подијељена између двије сусједне земље.

Почетком Другог свјетског рата та подјела је укинута, најприје успоставом Независне државе Хрватске, а касније основањем Федератвине Народне Републике Југославије, односно Соцјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.