Цвијановић: Нисам оптимиста да ће Српска имати саговорнике у Сарајеву

БЕОГРАД - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће Српска у складу са закључцима Народне скупштине формирати тим за разговоре са Федерацијом БиХ (ФБиХ), али да није оптимиста да ће Српска имати саговорнике јер политичко Сарајево деценијама живи у неком замрзнутом стању, очекујући да неко други ради оно што је њихов посао.

Она је нагласила да ће они прије отићи код странаца да се "искукају" на Републику Српску да би тамо добили заштиту, те да би ти странци поставили неке услове.

"Дакле, они су у једном и самодеструктивном и општедеструктивном стању, они нису саговорници и не желе да буду саговорници. Са њима можете бити саговорник само ако кажете – одустајем од Републике Српске, нећу да јачам Републику Српску, само има БиХ", рекла је она.

Она је указала да БиХ може опстати и функционисати само ако су сви заиста равноправни.

"То је формула да ви опстанете. Та прича да је неко већински, да је мањински, то не пије воду овђе. Ми нисмо дали сагласност на такву државу. Дали смо сагласност у којој су сви у комотној позицији, свако има свој дио аутономије коју чува, има право да чува и нико не смије да га тјера да се одрекне те аутономије", рекла је Цвијановићева за Радио Београд 1.

Она је додала да су Српску, нажалост, стално тјерали да се одриче своје аутономије, што она неће.

Цвијановићева је нагласила да је Република Српска сагласна да разговара о томе како да се уреде ствари у БиХ.

"Дајте да видимо како једни са другим можемо угодно, лијепо да живимо, да се усмјеримо на оно што је развој, да нам нико не отима надлежности, да свако поштује оно што је Република Српска, јер ми поштујемо оно што је ФБиХ, а поштујемо и оно што је ниво БиХ", рекла је она.

Цвијановићева је истакла, да то, међутим није онај БиХ ниво за који је Српска дала сагласност.

Наводећи да је Српска отворена за разговор о свим темама, Цвијановићева је рекла да са друге стране, у Сарајеву немају такав однос према разговору, јер су навикли да неко други мисли у име њих, да испоставља захтјеве па чак и разговара.

"А, ми смо навикли да сами мислимо, да ми испостављамо оно што мислимо да би требало да буде на дневном реду па ћемо се наћи негђе са нашим партнерима и да коначно и радимо у складу са тим. Да се хтјело направити од ове државе заиста функционалну, она је могла да буде децентрализована без ових интервенција високих представника и да ми сједимо као озбиљни људи и причамо", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је Српска спремна да са ФБиХ прича о корисним темама, о томе да ли се може урадити неки заједнички пројекат енергетски, инфраструктурни, који би могао да повеже неколико општина у Српској и ФБиХ.

"Ми смо зато и били расположени, али нема тог расположења са друге стране. Они о томе причају само кад треба рећи - е, треба подићи на ниво БиХ. Када подигнете горе то је то", рекла је она.

На питање колико дијалог отежава чињеница што у ФБиХ јоше нема формиране власти, Цвијановићева је истакла да њу не интересује како је у ФБиХ, јер живи у Српској, која је прва и ефикасно формирала власт.

Цвијановићева је оцијенила да су странци лицемијерни, јер не коментаришу неформирање власти у ФБиХ, а да би, да је то случај са Републиком Српском, Српска била у свим извјештајима, да би се писало да је неефикасна, неефективна, како је катастрофално што се не имплементирају изборни резултати, како су грађани заслужили нешто боље.

Она је подсјетила да су сви престали да причају и о проблему са параџематима у ФБиХ, као што се престало причати и о проблему људи који одлазе на страна ратишта.

Предсједник Српске је истакла да је иницијатива за дијалог покренута да би подстакли ФБиХ на заједнички разговор са Српском, те поручила политичком Сарајеву да схвате да су се у Европи ствари промијениле, да имају преча посла од БиХ.

"Ево формирали смо иницијативу да их подстакнемо, да им кажемо – људи ми живимо заједно, ако хоћемо да живимо заједно, морамо да сједемо, да разговарамо, да тражимо рјешења, немојте очекивати да ће вам отварајући врата неке амбасаде направити неко рјешење. Ма како позициониране њихове политике и дефинисане негдје далеко, тамо су се ствари промијениле. Имају они преча посла", рекла је Цвијановићева.

Србија очитала лекцију многим

Цвијановић је изјавила да јој је драго да је Србија у вријеме пандемије очитала лекцију онима који стално држе лекције другима, да је показала да је озбиљна држава која зна да управља кризом, али и да је задовољна како је Српска одговорила и срећна јер процес вакцинације иде добро.

Она је нагласила да је криза изазвана пандемијом вируса корона, нажалост, показала да солидарност није на неком посебном нивоу и да се када дође тешко вријеме свако ослања на себе и своје могућности.

Према њеним ријечима, током кризе изазване пандемијом могло се видјети много ружних примјера, од заустављања медицинске опреме, прављење проблема, доношења политичких одлука, попут оне да једна вакцина не ваља.

Цвијановићева је за Радио Београд 1 истакла да је Србија показала да је озбиљна држава, која управља кризом која може да ријеши питање респиратора када их други у Европи сањају, да док други сањају о вакцинама, Србија и то рјешава.

Она је нагласила да је задовољна и оним што је урађено у Републици Српској, јер је Српска, без обзира на оспоравања са нивоа БиХ, почела да, у складу са законом, набавља вакцине, респираторе и другу опрему.

Цвијановићева је напоменула да је Република Српска због тога два мјесеца прије Федерације БиХ почела да вакцинише становништво.

“Задовољна сам како тече процес вакцинације, како смо се ухватили у коштац са кризом знајући да живимо у земљи у којој су људи у стању да потроше неколико мјесеци причајући бесмислице, свађајући се ко треба да набавља, умјесто да кажу - 'Хајде да набављамо сви који можемо', јер ваљда је у интересу грађана да им нешто обезбједите”, истакла је Цвијановићева.

Приче о реорганизацији БиХ су легитимне

Цвијановић је додала да Српској покушавају да забране да помиње приче о будућности, реорганизацији БиХ, мирном разлазу, а у питању су све легитимне теме.

Цвијановић искрено вјерује да Република Српска може да фунцкионише, јача, живи и буде добра свим комшијама.

- Мислим да Српска већ сада има потенцијал да разумије контекст, односе, регионалну и глобалнију димензију, да можемо да се у све то уклопимо - рекла је Цвијановић за Радио Београд 1.

Она је додала да Српској покушавају да забране неку нова варијанту и формулу за БиХ.

- Ако свугдје у Еворпи, свијету можете промовишете своје политичке платформе, било какву ствар која не значи да ћете некога убити, уништити, него намећете нешто у политичком дискурсу што је обична политичка тема, зашто би то било забрањено у оквиру БиХ? - упитала је Цвијановић.

Она је упитала зашто је могуће да се проблематизује одређен односе у Белгији, гдје су двије или три заједнице, а само се овдје не смјије ништа рећи, осим да се прича да је БиХ успјешна, иако није није, да мора остати јединствена, мада се не зна да ли ће остати.

Она је подсјетила да је у Дејтону договорена децентрализација БиХ и да је Српска дала сагласност на Дејтонски споразум који је подразумијевао и предвидио децентрализовану државу у којој свако има своју комоцију.

Цвијановић је оцијенила да је тема о враћању признања, коју је наметнуо Валентин Инцко, измишљена и намјерно продукована с намјером да би високи представник могао да интервенише и доноси неке законе, као и да се продукује криза у БиХ.

Говорећи о Инцковом захтјева упућеном парламенту Српске да одузме ордење Радовану Караџићу и Биљани Плавшић, Цвијановић је подсјетила да парламент Српске није додјељивао ордење било коме већ је то радио посебан одбор који се формира ад хок за одређене прилике, а сада га је немогуће саставити, мада вјерује и да би, када би то било могуће, одлука била иста.

- То опет морамо посматрати у свјетлу настојања високог представника и међународног фактора да они продукују кризе у БиХ. Нисмо ми ти који продукујемо кризе у БиХ, они их свакоденвно продукују - оцијенила је Цвијановић.

Она је истакла да су признања дата за рад у неком историјском периоду, па је апсурд данас се бавити тиме, те сматра да је непримјерено бавити се сада тим стварима у спектру стварних проблема.

- Сада се бавимо пандемијом, економијом, оним што је стварни живот, покушавамо да наше институције држимо оперативним и успјели смо у томе, упркос великој кризи. Покушавамо да уредимо своје односе са другим партнерима у оквиру БиХ, али вам то стално неко не да. Сваки пут када дођете до нечега да бисте могли да направите нешто што је добра ствар, наметне се нека тема - рекла је Цвијановић.

Она је оцијенила да је та тема измишљена и намјерно продукована с намјером да би високи представник могао да интервенише и доноси неке законе, у којима би неког спречавао да прича о геноциду, што је сулудо у 21. вијеку, ери у којој се упорно прича о демократији и слободи говора.

Цвијановић је истакла да високи представник себи тражи покриће за неке наредне кораке, али да Српска има јасан став да је он превазиђен и да више нема шта да намеће.

Она сматра и да данас свако сваког може назвати лоповом, да му укаља породицу, каже да је украо, удавио и да за то у БиХ не одговара, једино можда плати неку малу казну.

ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ РЕГИОНА У ЗАСТОЈУ ЈЕР НИ ЕУ ВИШЕ НЕ ЗНА ШТА МОЖЕ И ХОЋЕ

Цвијановић поручила је да је процес интеграције региона у ЕУ застоју јер ни ЕУ више не зна шта може и шта хоће, указујући да евроинтеграције земаља региона имају и другу димензију о којој се мало прича.

Она је подсјетила да је 2003. године пласирана синтагма да западни Балкан има европску перспективу и да јој земље региона од тада теже.

“Знате ли када је била 2003. година? Извините, то је толико много година да су неке ствари могле да се искристалишу, али нису”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о БиХ, предсједник Српске је рекла да је тај процес у застоју и због лоших и непродуктивних релација Бањалуке и Сарајева.

Она је појаснила да разлог томе није што нешто Република Српска хоће, а Сарајево неће и обратно, него зато што ми инсистирамо на поштовању уставних надлежности у извршењу европских обавеза.

“Шта је ту нелогично, када је и сама Европа тражила од нас да се донесе механизам координације, управо да би смо испоштовали уставне надлежности, а урадили европски посао, онај задатак који је пред нас стављен”, рекла је Цвијановићева за Радио Београд 1. 

Цвијановићева је указала да је то неко вријеме ишло, а онда су се људи у Сарајеву сјетили, као и увијек у својој деструкцији, да и то на неки начин блокирају, покушају да избјегну, те је тај процес, такав-какав, прилично у застоју.

Она је указала да евроинтеграције земаља региона имају и другу димензију, о којој се мало прича.

“Тај процес је у застоју јер ни Европа више не зна шта може и шта хоће. Видјели сте - земље које по 15-16 година имају статус кадидата, а блокиране су као Сјеверна Македонија разним политичким питањима једне или друге сусједне земље, па онда и читаве Европе. То је, заиста, споро кретање и ја то могу да разумијем, без намјере да браним ЕУ”, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, све то може да разумије јер и у ЕУ има великих проблема и зато што ни тамо не постоји сагласност о проширењу.

“И они који говоре нама да испунимо тих 14 приоритета, када приватно сједимо са њима кажу да од ЕУ нема ништа. Кажу да гледамо како да капацитирамо себе - да своје институције направимо таквима да могу да извршавају све те ствари зато што је то добро за грађане, а да ли ће до Европе, па полако, можда буде за 20 година, прије неће”, рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је то компликован процес и да ту више нема никакве енергије каква је постојала у вријеме када су се земље Централне, Источне Европе или балтичког простора прикључивале ЕУ.

“Дакле, те давне године су биле сјајне за ЕУ, која је имала јасно позиционирану платформу. Државе које су се прикључивале и жељеле прикључити имале су своју јасно позиционирану платформу. То се дешавало у вријеме када је Европа била моћна и када је показивала да зна да управља процесима, када је то био пројекат који није био пребирократизован са додатном димензијом неке спољне политике која, у суштини, отежава многе ствари”, сматра Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да у данашњој ЕУ постоји пет земаља које не признају оно што признају друге када је у ријеч о самопроглашеном Косову.

“То вам је Европа у којој имате и пет-шест земаља које кажу да ни под разно неће да причају о неком будућем проширењу док се не уреде односи, у којој опет имате пет-шест земаља које кажу – па да види се разлика сјевер, југ, исток, запад, нисмо ми баш исто. То вам је Европа у којој имате неколико надмених држава које онима које су нове чланице, типа Мађарска, Пољска кажу да буду срећне што су са њима. Нисте ви, па јесте формално равноправни, али будите срећни што смо ми вама дали прилику”, рекла је Цвијановићева.

Она је поручила да јој је жао што је Европа таква, те да би вољела да је боља како би се и земље западног Балкана ка њој брже кретале.

Предсједник Српске је указала да се живи у концепту колективитета који треба да свима да неку снагу, политичку смиреност, стабилност у смислу просперитета, комуникацијску у смислу инфраструктуре и бољих услова за грађане, привреду - за све.

“Ја волим Европу у којој можете да се преселите, да уживате сва права, да своје школовање организујете на начин да је небитно гдје сте га завршили прије тога, у којој можете на локалним изборима да гласате без обзира гдје сте отишли. Дакле, ја волим такву Европу, али ја више не видим такву Европу”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о помоћи ЕУ земљама западног Балкана у процесу интеграција, Цвијановићева је указала да они помажу колико морају да одрже процес живим, знајући да се то не може десити брзо, не због земаља овог региона, већ са можда више због Уније јер постоји неуређен однос према одређеним питањима.

“И наравно, када ту ставите позицију Србије онда знате шта они траже када је у питању Приштина и одмах видите да има проблем. Када је ријеч о Црној Гори - отварају се поглавља, иде се у неко кретање, међутим биће ту захтјева који нису баш сада на око видљиви. А, када је ријеч о БиХ, нама се још нису удостојили да дају статус кандидата, мада су могли бити практични и да кажу да је потребно ријешити шест-седам питања од оних 14 и да је то довољно за статус кандидата”, навела је Цвијановићева.

Цвијановићева је нагласила да су из ЕУ могли да кажу БиХ да јој треба шест-седам питања да би добила датум за почетак преговора и да коначно уз те преговоре у земљи треба дефинисати своје позиције и координисати се.

“То би требала да буде та фаза три. Дакле, они немају тај осјећај - поставили су 14 приоритета, од којих неколико реално могу да се ријеше, али ако то посматрате као пакет, онда морамо да посматрамо као пакет”, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су из ЕУ поставили питања која се односе на правосуђе и у којим се баве Високим судским и тужилачким савјетом, као да је то сва реформа правосуђа, а то је, како је рекла, сегментић - сегмента.

“Коначно - они реформишу оно што су они направили. То су они измислили, реформа у којој су они рекли да нешто треба да буде на нивоу БиХ, а онда су видјели да то није то и сада би реформисали своју реформу и опет преко нас. А, ми кажемо да није тако требало”, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, они не отварају питања страних судија који сједе у Уставном суду БиХ.

Она је указала да је често скретала пажњу да, ако је правосуђе на дневном реду, онда се отварају све теме из правосуђа, подразумјевајући неке странце који одлучују у име грађана што, како је рекла - не може.

Цвијановићева је нагласила да у ЕУ процес интеграција западног Балкана “држе живим”, али да по оном што се види и препознаје не би рекла да ће то бити успјешан посао.

“Сасвим сам искрена када кажем да видим нашу будућност у ЕУ, али нисам сигурна да видим како ће изгледати европска будућност - ни нас ни њих. Дакле, ја нас желим у ЕУ, али оно што видим и што препознајем у ЕУ и на западном Балкану, не бих рекла да ће то бити успјешан посао”, оцијенила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.