Циљ злочина у Подрињу - брисање српског присуства

БЕОГРАД - Масовни злочини над Србима у средњем Подрињу, које су током рата у БиХ починиле муслиманске снаге, представљају етничко чишћење чији је циљ био брисање српског присуства са тог простора, оцијенио је кустос Музеја жртава геноцида историчар Никола Милошевски.

Милошевски за Срну каже да сутрашњи помен у Братунцу за 3.267 убијених Срба из средњег Подриња и Бирча представља важан чин културе сјећања и одавања поште невиним жртвама које заслужују достојанство, сјећање и пијетет.

Он је истакао да је посебно важно напоменути да је овогодишње обиљежавање 34 године од страдња Срба у средњем Подрињу на Петровдан посебно посвећено дјеци, оним најневинијим и најтрагичнијим жртвама сваког рата.

"То нас подсјећа да су управо српски цивили и српске породице у сукобу на простору Подриња били најугроженије жртве", рекао је Милошевски.

Према његовим ријечима, треба истаћи да се масовни злочини који су почињени од муслиманских снага у току рата на простору средњег Подриња карактеришу као етничко чишћење.

"Њихова намера била је очигледно да се српско присуство на сваки начин са ове територије избрише. За почетак тако што ће избрисати људе, а потом тако што ће избрисати сваки траг да су они и њихови преци на том простору живели", указао је он.

Милошевски наводи да, као и у многим другим случајевима када је у питању рат за југословенско насљеђе, политизација свјетске заједнице иде ка томе да се српске жртве често умањују у односу на друге, као и да правда коју они очекују не буде задовољена.

"То видимо на овом примјеру и на многим другим. Када је међународна заједница у питању, ми и даље треба да наставимо да радимо наш посао и да апелујемо на њен рад. Ми не можемо да утичемо на њен рад, али можемо да утичемо на то како се ми односимо према својим жртвама", истакао је Милошевски.

Он каже да као историчар сматра да је његовање културе сјећања један од темеља одговорног односа према прошлости, не само код представника власти, већ и шире заједнице.

"Историја не сме бити средство продубљивања подела, већ опомена колико је важно да се сећамо наших жртава", нагласио је Милошевски.

Он је подсјетио да је Музеј жртава геноцида бавио страдањем Срба око Братунца и Сребренице, као и да има научни часопис у којем су историчари и истраживачи учествовали публикацијама у вези са страдањима на том простору.

Овогодишње обиљежавање више од три деценије од српског страдања одржава се под слоганом "У Братунац се не зове, у Братунац се иде", чиме је упућен позив свим добронамјерним људима да дођу и одају почаст страдалим Србима овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Међу убијених 3.267 Срба је и 47 дјеце. Један од њих је 12-огодишњи дјечак Слободан Стојановић којег је у Каменици код Зворника, јула 1992. године звјерски убила Елфета Весели, припадник Диверзантског вода такозване Армије БиХ. Слободана Стојановића Српска православна црква прогласила светим новомучеником.

У Братунцу ће помен бити одат свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 34 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69, а заробљена су 22 војника и цивила, од којих нико није преживио. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.