Чекају сугестије од тужилаштва Енглеске

БЕОГРAД - Тужилаштво за ратне злочине у Београду, послије јучерашњег разговора са енглеским краљевским тужилаштвом, путем видео-конференцијске везе, није одлучило да ли ће се жалити на одлуку Суда за екстрадиције у Лондону да не изручи Ејупа Ганића Србији.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић није могао да прецизира да ли ће, ни када ће бити поднесена жалба на одлуку лондонског суда и додао да сада чекају сугестије енглеског тужилаштва.

Векарић је рекао да је српско тужилаштво прослиједило британским тужиоцима, који заступају српску страну у том случају, своју анализу пресуде Суда за екстрадиције којом је одбио да изручи Србији Ганића, члана ратног Предсједништва РБиХ, осумњиченог за злочин у Добровољачкој улици.

Суд у Лондону је 27. јула одбио захтјев српских власти за екстрадицију Ганића.

Окружни судија Тимоти Воркман рекао је тада на рочишту да је случај Ганић "искоришћен у политичке сврхе и као такав представља злоупотребу процедуре пред лондонским судом".

Тужилац Србије за ратне злочине Владимир Вукчевић одмах је послије одбијања захтјева Србије најавио ће Тужилаштво уложити жалбу Вишем суду, јер иако поштују одлуку суда у Лондону нису њоме задовољни.

Претходно је жалбу на одлуку лондонског суда најавио замјеник тужиоца Србије за ратне злочине Бруно Векарић.

Координатор Тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак раније је изјавио да је бивши тужилац Тужилаштва БиХ Филип Aлкок, који је у БиХ водио "предмет Добровољачка улица", а у Екстрадиционом суду у Лондону био крунски свједок одбране Ејупа Ганића, упркос законској обавези да као међународни тужилац мора да чува тајне, комплетан "предмет Ганић" однио  са собом у Енглеску. Осим тога, Ганићевом тиму одбране открио је идентитет заштићеног свједока.

- Ганићева одбрана је преко Aлкока имала све битно из тог предмета. Aлкок је већ и тада вјероватно радио за Ганића. Он је као тужилац Тужилаштва БиХ у "предмету Добровољачка улица" сарађивао и са Тужилаштвом Србије, узимао изјаве свједока, а асистенцију му је пружало Тужилаштво за ратне злочине Србије - каже Тушевљак.

На захтјев Тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица Југословенске народне армије из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНA у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНA, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у мају 1992. године.

Према подацима Центра јавне безбједности Источног Сарајева, у Добровољачкој улици су у мају 1992. убијена 42, а рањена 73 припадника ЈНA, док је заробљено њих 215.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому "Хитроу" по потјерници српског Интерпола.

Кривична дјела

Рјешењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дјела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.