Чарлс Инглиш: Дејтон основа свих договора

Институције БиХ унутар дејтонског устава морају да се развијају тако да земља буде способна да се креће ка чланству у ЕУ. Основне структуре дејтонског устава су чврсте и СAД их не оспоравају, рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” амбасадор СAД у БиХ Чарлс Инглиш.

Он је истакао да БиХ мора да ријеши питање војне имовине због затварања OHR-а, те да изврши попис становништва 2011. године и због програма које нуди ЕУ.

* ГЛAС: Господине Инглиш, како бисте у овом тренутку оцијенили политичку ситуацију у БиХ?

ИНГЛИШ: Разочаран сам чињеницом да се у БиХ предизборна кампања већ захуктала. БиХ је суочена са неким кључним проблемима који нису у фокусу политичара, а требало би да буду, као што су економска питања, питања која се тичу прикључења ЕУ и другим институцијама. Политички лидери умјесто да препознају чињеницу да се земља мора кретати напријед, фокусирају се на ствари које је враћају уназад. СAД и међународна заједница желе помоћи БиХ да иде напријед ка будућности за коју вјерујемо да заслужује. Понекад нам се чини да смо ми ти који су више заинтересовани за европску будућност БиХ него ваши лидери, а то не смије и не може бити тако.

* ГЛAС: Када је ријеч о реформским процесима, гдје је, по Вашој оцјени, БиХ сада?

ИНГЛИШ: Вјерујем да су чланице ЕУ и цијела међународна заједница задовољни што је БиХ постигла напредак у рјешавању питања која се тичу безвизног режима са ЕУ. Охрабрујуће је што су политички лидери били у стању постићи компромис и пронаћи начин да испуне услове ЕУ. Још пуно тога треба урадити. Као што су грађани БиХ инсистирали на томе да се пронађе одговор и рјешење за реформу која се тицала безвизног режима, исто тако би требало да инсистирају да лидери пронађу одговоре који су потребни да би се спровеле све реформе неопходне за улазак у ЕУ и NATО, уколико то буде њихов избор.

* ГЛAС: Које су, по Вашој оцјени, уставне промјене приоритетне и шта то у Уставу треба мијењати?

ИНГЛИШ: СAД вјерују да се уставна реформа треба одвијати унутар Дејтонског споразума. Не видим никакве изгледе за оспоравања БиХ засноване на два ентитета и три конститутивна народа. Уставна структура БиХ мора уважити да сви њени грађани морају имати једнака права. Да би заиста напредовала ка европским интеграцијама БиХ мора испунити услове из одлуке Европског суда за људска права. То би ријешило само нека основна питања којима БиХ треба да се позабави да би ишла ка евроатлантским интеграцијама и постала функционалнија држава. Ми смо предлагали нека рјешења у прошлом периоду у тзв. априлском пакету и кроз “бутмирски процес”. Иако ти процеси нису дали резултате, ми и даље настављамо подсјећати и лидере и грађане да треба предузети ове важне кораке. Политички лидери, када је о уставној реформи ријеч, треба да успоставе унутрашњи процес, а ми смо овдје да помогнемо.

* ГЛAС: Да ли досљедном примјеном Дејтонског споразума БиХ може да се креће напријед?

ИНГЛИШ: СAД сматрају да не само да може да се креће напријед, него она то и мора. Институције БиХ унутар дејтонског устава морају да се развијају тако да земља буде способна да се креће ка чланству у ЕУ. Основне структуре дејтонског устава су чврсте и СAД их не оспоравају. Институције које су потребне БиХ морају да наставе да се развијају да би земља била вјеродостојан кандидат за евроатлантске интеграције. Кључан примјер за то је судбина Оружаних снага. Послије опсежних консултација, БиХ је успјела да оствари реформу одбране која постаје конзистентна са потребама земаља које желе да се крећу ка NATО-у. Када говоримо о свим реформама које су потребне БиХ за њене даље интеграције можемо указати на реформу одбране као примјер постигнутог резултата.

* ГЛAС: БиХ је добила условни позив за Aкциони план за чланство у NATО уз услов да што прије ријеши питање перспективне војне имовине?

ИНГЛИШ: Условно прихватање значи да су земље чланице NATО-а жељеле дати понуду БиХ којом ће је охрабрити на направи реформе потребне да оствари напредак у кретању ка пуноправном чланству уколико те обавезе испуни. Једнако јасна је била и порука да БиХ мора направити и неке есенцијалне реформе да би се за то квалификовала. Не постоје никакви рокови за рјешавање питања која се тичу имовине, нити било који рокови за рјешавање других питања попут питања уставне реформе. Поставља се питање шта се то може постићи чекањем. Уколико БиХ жели да буде чланица ЕУ или NATО-а, зашто би њени грађани изабрали чекање и тиме одгодили уживање у бенефицијама које би им чланство у тим организацијама донијело? СAД и међународна заједница су спремни да раде са БиХ да би јој помогли да настави даље са реформским процесима. Политички лидери на случају безвизног режима показали су да могу заједно постићи компромис, уколико се то од њих тражи.

* ГЛAС: Из Србије и Хрватске у посљедње вријеме све су јасније изјаве да су територијални суверенитет и интегритет БиХ неоспорни?

ИНГЛИШ: СAД стоје иза суверенитета и интегритета БиХ. Ми поздрављамо ове чврсте потврде које су дошле од предсједника Србије и Хрватске и то је позиција њихове политике према БиХ. То треба да буде охрабрење и подстицај свим људима овдје да раде на унутрашњем компромису и нађу рјешења која воде евроатлантским интеграцијама.

* ГЛAС: Како се ствари крећу, БиХ ће, по свему судећи, остати без пописа 2011. године и бити једина земља у Европи која неће знати колико има становника који у њој живе?

ИНГЛИШ: Сигурно је да БиХ треба да попише своје становништво. Многи програми за помоћ ЕУ се заснивају на броју становника и стога је попис такође потребан. ЕУ је јасно рекла да само подаци који се прикупе на државном нивоу могу бити подаци који ће бити прихваћени и на основу којих ће одлучити које ће програме подржавати, а које не. Стога позивам власти БиХ да дођу до консензуса о том питању да би се испунили услови ЕУ и обавио попис 2011.

* ГЛAС: РС је због својих развојних планова одлучила да попис обави сама, уколико не дође до договора на нивоу БиХ?

ИНГЛИШ: То неће испунити услове ЕУ. Да би се задовољили услови ЕУ, мора се пронаћи начин да се попис становништва обави у цијелој држави и то треба да буде фокус свих лидера.

* ГЛAС: У више наврата било је ријечи о трансформацији OHR-а у Канцеларију специјалног представника ЕУ. Да ли постоје шансе да до тога дође до краја ове године?

ИНГЛИШ: Зависи од реакције лидера у БиХ али шансе увијек постоје. Прије министарског састанка чланица NATО-а у Талину радили смо пуно на рјешавању питања војне имовине које представља један од пет циљева које је потребно постићи да би се затворио OHR. Још увијек смо активни и тражимо компромисе који би омогућили да се са затварањем OHR-а иде напријед. Став СAД се није промијенио. Затварање OHR-а мора бити засновано на оствареним резултатима и ту вријеме не смије бити фактор.

Добровољачка

* ГЛAС: Како гледате на изјаве градоначелника Сарајева Aлије Бехмена да се забрани обиљежавање злочина над војницима ЈНA у Добровољачкој у Сарајеву?

ИНГЛИШ: Није на СAД да одлучују и кажу да ли је ситуација у Сарајеву таква да би могла издржати и подржати једну такву врсту окупљања. То је на властима Кантона Сарајево да се позабаве тим питањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.