Царински терминали приватне златне коке

Бањалука - Предузећа и општине које у свом власништву имају царинске терминале убрали су од 2007. године чак 128 милиона КМ, а за тај износ директно је остала ускраћена Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, која је задужена за царинску политику.

У БиХ тренутно постоји 41 царински терминал, од којих је чак 31 у власништву предузећа или општина који имају потписане уговоре са УИО, док је десет терминала у власништву те институције. Правна лица која су власници царинских терминала имају обавезу да 30 одсто прихода уплате на рачун на који УИО прикупља индиректне порезе и са којег се новац дијели буџетима институција БиХ, ентитета и Брчко дистрикта. С друге стране УИО прилив од царинских терминала у њиховом власништву у потпуности уплаћује на јединствени рачун. Овакав начин расподјеле прихода дефинисан је одлуком Управног одбора УИО која се примјењује од марта 2007. године. Прије тога су правна лица која имају терминале сав приход који су остваривали задржавали за себе. То значи да је приход који су остварили од наплате накнаде на царинским терминалима и већи од 128 милиона КМ.

- Од почетка примјене те одлуке до септембра 2015. године правна лица која држе царинске терминале су по основу уплате 30 одсто остварених прихода имали обавезу да уплате 55 милиона КМ на јединствени рачун - рекао је начелник Одјељења за комуникације УИО Ратко Ковачевић.

Додао је да новац прикупљен од власника царинских терминала УИО распоређује заједно са свим осталим приходима од индиректних пореза.

- Да је барем дио тих прихода био на располагању УИО до данас су могли бити изграђени сви терминали у власништву УИО, односно државе. Тиме би и сав приход завршавао на јединственом рачуну - нагласио је Ковачевић.

Осим губитка прихода за буџете забиљежено је и више случајева у којима је УИО морао принудним путем наплаћивати накнаду од власника терминала. УИО је покренуо процедуру за измјештање царинских терминала са појединих локација, с обзиром на то да њихови власници нису испуњавали обавезе из уговора.

- Примјер за то је царински терминал који је држао "Агрокомерц" из Велике Кладуше, који никад није желио да потпише уговор са УИО и који никада није добровољно било шта платио, већ је УИО једино принудним путем успио да наплати дио дуга. У том случају је спроведен тендер за избор новог држаоца царинског терминала и изабран нови држалац терминала - казао је Ковачевић.

Додао је да је слична ситуација била и са царинским терминалом у Броду.

- Због чињенице да смо готово цијели износ који је требало да уплати "R&S company" као држалац терминала у Броду наплатили принудим путем, УИО је раскинуо уговор и изабрао новог држаоца царинског терминала у Броду - рекао је Ковачевић.

Приватни царински терминали задају главобоље шпедитерима. Предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт из РС Никола Грбић каже да на тим терминалима влада јавашлук и да приватници цијене формирају по властитој жељи.

- Закон прописује да цијене на свим терминалима морају бити исте, али то није случај. Приватници диктирају своје цијене, што је невјероватно. Очигледно је да им је то допуштено, јер некоме тако одговара и има финансијску корист од тога - истакао је Грбић.

Он каже да је ситуација лоша и на терминалима који су у власништву УИО.

- На најфреквентнијим граничним прелазима Градишка и Рача нема питке воде, мокрих чворова, а трава је висока два метра. Осим за улазак у терминал плаћамо и двије или три марке за које никад не добијемо рачун и не знамо шта плаћамо - казао је Грбић.

Члан Комисије за спољну трговину и царине Представничког дома Парламента БиХ Мирослав Миловановић каже да је тешко рећи зашто је креирана таква политика и због чега сви терминали нису у власништву државе.

- Прошле године је био предвиђен новац за куповину терминала у Градишци, али мислим да ни то није спроведено до краја. Сигурно је да има простора да та област буде унапређена и вјероватно ћу на једној од сједница отворити то питање - казао је Миловановић.

Извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац каже да посматрано чисто са економске стране нема дилеме да би терминали требало да буду у власништву државе.

- Тиме би држава остваривала знатне приходе. Новац који је отишао предузећима могао је бити искоришћен за изградњу терминала у државном власништву. Требало би размислити колико уступање терминала приватним фирмама наноси штете УИО, али и друштву - казао је Грабовац.

Приходи царинских терминала (милиона КМ)

2015. (девет мјесеци) 11,2

2014. 14,2

2013. 13,7

2012. 12,9

2011. 13,8

2010. 13,3

2009. 12,7

2008. 16

2007. 14,5

2006. 6,4

Укупно 128,7

Дневна накнада за коришћење паркинга у царинском терминалу

40 - теретна и друга возила која нису у категорији путничких

10 - путничка возила

5 - сва празна возила носивости веће од 3,5 тона по преласку кроз терминал

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.