Босна цијела из три дијела

Вријеме ће показати да је федерализација трајно рјешење за БиХ, рекао Драженко Приморац... Овај концепт и Платформу ХДЗ-а 1990. о новом Уставу БиХ подржао и премијер Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик, али под једним условом - да не задире у оквир који се зове Република Српска

ШЕСТ и по година послије одржавања Хрватског народног сабора, на којем су представници хрватског народа прогласили такозвану "Хрватску самоуправу" - која је неславно завршила, јер је није подржала међународна заједница у БиХ, али ни политички врх Хрватске - Мостар је протеклог викенда био сједиште још једног покушаја рјешавања хрватског националног питања у БиХ. Наиме, на првом Сабору ХДЗ-а 1990. усвојена је Платформа ове странке за нови Устав БиХ. У њој је истакнуто да би федерализам био најбољи модел државног уређења за вишенационалну БиХ и да број федералних јединица не би требао бити мањи од три. Ова платформа, у којој је, такође, наведено да етнички критеријум организовања федералних јединица мора бити на првом мјесту - јер је ријеч о мултиетничкој држави - је, заправо, наставак Декларације о начелима устава БиХ, коју су недавно у Крешеву потписали лидери шест бх. странака са хрватским предзнаком... Све гласнији захтјеви хрватског политичког врха у БиХ за "равноправношћу" говори о томе да се много тога промијенило од референдума о Декларацији о правима и положају хрватског народа у БиХ. На тај референдум, који је одржан 11. новембра 2000. године, изашло је чак 99,2 одсто Хрвата, а његови организатори су, као што је познато, и кривично гоњени. О промјени курса у БиХ посебно свједочи податак да је прошле суботе Сабору ХДЗ-а 1990 - на којем је наглашена потреба напуштања двоентитетског уређења БиХ "у којем Хрвати извлаче дебљи крај" - присуствовао и хрватски премијер и предсједник ХДЗ-а Хрватске Иво Санадер, али и лидер Европске народне странке Вилфред Мартенс. На маргинама Сабора, Санадер и Мартенс састали су се с високим представником међународне заједнице у БиХ Мирославом Лајчаком, што је овом догађају дало посебну политичку тежину, а одржан је и заједнички састанак, којем су присуствовали и лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић и предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Очигледно је да се расположење званичног Загреба, али и међународне заједнице, значајно промијенило од 3. марта 2001. године, када је проглашена "Хрватска самоуправа", као облик заштите интереса хрватског народа у БиХ. Према ријечима портпарола ХДЗ-а 1990, Драженка Приморца, "Хрватска самоуправа" из 2001. је била одраз тадашњег политичког стања и притисака "да буду прихваћени изборни резултати и начин комуникације међународне заједнице према већинској хрватској вољи, тако да она буде избачена из политичког живота". - Сада је ситуација знатно другачија. Већ се може говорити о томе да ће се не само Хрватска, него и Европска унија, активније укључити у федерализацију БиХ, тачније европско рјешење за БиХ - истакао је Приморац за "Глас Српске", нагласивши да ће вријеме показати да је федерализација трајно рјешење за БиХ. Да је овај концепт најбољи за БиХ одавно су се изјаснили и у Савезу независних социјалдемократа. Подсјетимо да је СНСД у мају ове године званично предложио да БиХ буде организована као федерална држава, подијељена на три федералне јединице, од којих би једна била Република Српска у садашњим границама. Због тога није изненадила ни подршка, коју је концепту федерализације БиХ и платформи ХДЗ-а 1990. дао премијер Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик, али под једним условом - да не задире у оквир који се зове Република Српска. - Ми смо спремни да у оквиру БиХ будемо федерална јединица, са јасним надлежностима - изјавио је својевремено Милорад Додик медијима. У Партији демократског прогреса имају другачије мишљење. Сматрају да је најбоље рјешење за БиХ "дејтонска уставна конструкција", која - како су истакли - "оставља довољно простора за ентитете и државу". - Претходних дана поново су оживјеле идеје о реорганизацији БиХ, односно промјени Дејтонског споразума. Међутим, ми у ПДП-у сматрамо да је, у садашњој политичкој ситуацији, "дејтонска БиХ" најбоље рјешење. Такође, подсјећамо да је БиХ састављена из ентитета, а није подијељена на ентитете - рекао је за наш лист потпредсједник ПДП-а Слободан Наградић, додавши да би све друго било отварање "бх. Пандорине кутије". Наградић је још нагласио да треба направити суштинску разлику између концепта федерализма СНСД-а, који захтијева да Српска буде једна федерална јединица, који није у складу са концептом федерализма оба ХДЗ-а у БиХ. Говорећи о подршци, коју је хрватски премијер дао Сабору ХДЗ 1990, Слободан Наградић је оцијенио да је "Иво Санадер позвао на уједињење два ХДЗ-а, јер му је јасно да ће без јединственог ХДЗ-а Хрвати теже остварити своје политичке и националне интересе у БиХ". Потпредсједник ПДП-а је додао да из састанка лидера оба ХДЗ-а са Ивом Санадером и Мирославом Лајчаком у Мостару "треба извући одређене политичке поуке, јер он није био нимало случајан". С друге стране, сматра Наградић, долазак лидера Европске народне странке, Вилфреда Мартенса, на Сабор ХДЗ-а 1990. не наводи на закључак да и Европска унија у цјелини - бар јавно - стоји иза концепта федерализације БиХ. Треба нагласити да су против овог концепта све бошњачке политичке партије, које сматрају да би "федерализација значила националну гетоизацију БиХ". М. РAДЕТИЋ Aнтр. 1 СДС Функционер Српске демократске странке Огњен Тадић истакао је да је ова партија један од утемељивача Дејтонског споразума и "да је тешко говорити о било чему другом, док овај споразум потпуно не заживи". - Поготово је тешко и помислити да неко из Републике Српске има амбицију да хрватском народу у БиХ креира ентитет, јер српски народ, који је живио на подручју данашње Републике Хрватске, нема никаква људска и грађанска права, а камоли свој дио земље, ограничен неком међуентитетском линијом разграничења - рекао је Тадић за наш лист. Aнтр. 2 ПЛAТФОРМA На челу извршне федералне власти, како је истакнуто у Платформи ХДЗ-а 1990. о новом Уставу БиХ, било би трочлано Предсједништво, састављено од представника конститутивних народа. Чланови Предсједништва били би бирани посредно у федералном парламенту, при чему би требало осигурати такав механизам избора, који би сваком народу гарантовао да буде изабран његов легитиман представник. Влада БиХ била би састављена на паритетном моделу, а премијер би био из народа, из којег нису предсједавајући Предсједништва или парламента. Aнтр. 3 "ХРВAТСКA СAМОУПРAВA" Оснивачи "Хрватске самоуправе" - Aнте Јелавић и шесторица његових најближих сарадника - процесуирани су пред Судом БиХ под оптужбом да су својим поступцима "угрозили територијалну цјеловитост БиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.