Биљана Плавшић: Дејтонски споразум Библија за Српску

Свечана сједница Скупштине српског народа у БиХ од 9. јануара 1992. године, када је усвајањем Декларације створена Република Српска, била је посљедица сједнице Скупштине СРБиХ одржане 15. октобра 1991. године на којој је срушен уставни поредак земље и која је била узрок рата у БиХ.

Изјавила је то у интервјуу за "Глас Српске" бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић изабрана, уз Николу Кољевића, за српског члана Предсједништва Социјалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима 1990. године.

* ГЛAС: Можете ли да се присјетите детаља са сједнице Скупштине српског народа од 9. јануара 1992. године, када је усвајањем Декларације створена РС?

ПЛAВШИЋ: Радије бих детаљније говорила о другој сједници, оној која је претходила тој, а за коју мислим да је кључна за све касније догађаје у БиХ. То је била сједница Скупштине СРБиХ  одржана 15. октобра 1991. године. Тада је почео рат. Врло често се говори о томе који је догађај био разлог за отпочињање рата, али сматрам да један догађај не може да изазове тако нешто. Ту  се акумулирају многа дешавања, а онда у једном догађају све експлодира и то се узме као повод рата. Муслиманска страна често је говорила да је мој одлазак у Бијељину у ствари почетак свега тога. Ја сам у Бијељини била у априлу и то је немогуће, мада су ми бошњачко руководство и медији импутирали  многе неистине. Сматрам, као и многи други, да је сједница Скупштине СРБиХ  од 15. октобра 1991. била у ствари кључна, јер су тада Устав и уставни поредак потпуно срушени. На сцени је била превара. Кад хоћете да направите хаос, најбоље је на тај начин то урадити. То је тако било планирано. У својој књизи "Свједочим" описала сам ту  сједницу. A нико је боље није описао него један Aмериканац који је једну књигу посветио распаду Југославије. На дневни ред те сједнице Скупштине дошла је Декларација о суверенитету БиХ. Ја нисам била посланик, него сам по функцији члана Предсједништва  присуствовала сједницама Скупштине. Сјећам се добро, припремајући се да идем на наставак Скупштине, на радију чујем да је усвојена Декларација. Мислила сам да је грешка, а када сам дошла, видим да српски посланици излазе и кажу "Они су обавили посао без нас". Дакле, они су остали иза наших посланика, иако је договор био да се сједница настави сутра.

* ГЛAС: Ко је у том незваничном наставку предсједавао Скупштини?

ПЛAВШИЋ: У наставку те ноћи предсједавао је замјеник предсједника Скупштине који има право да предсједава само уколико добије овлашћење од предсједника Скупштине, а које није имао. То треба изгласати двотрећинском већином, и  такав акт треба да иде на Комисију за националну равноправност. То су страшне грешке. И на такав начин изгласана је Декларација. Кад је Устав толико дерогиран, онда сви закони који произлазе из Устава више не вриједе. Ја сам у Предсједништву БиХ водила Савјет за заштиту уставног поретка. Заказала сам састанак, али они нису дошли. Дођу представници Срба, али немам већину. У међувремену формирана ја једна паравојска, а БиХ је још била дио Југославије. Та паравојска БиХ, такозване Зелене беретке, формирана је у Дому милиције  у Сарајеву, а командант је био Aлија Изетбеговић, предсједник Предсједништва. Он је био на челу Савјета за одбрану и уједно командант паравојске. A мени каже "Што ћемо ми то да радимо кад смо срушили Устав да бисмо могли све ово да урадимо". И зато је потпуна неистина тврдња да је српска страна започела рат, да и не говорим о оптуживању Србије као агресора. Касније је убијен српски сват на Башчаршији, али све су то посљедице ове сједнице. Вјерујем да ће међународне организације правника доћи до истине о томе, као и о Хашком трибуналу. Из тог подручја може се написати  50 докторских дисертација. Кад су ме у Хашком трибуналу питали када је рат кренуо, ја сам апострофирала ову сједницу. И интересантно је да су они у мојој пресуди навели да "она сматра да је рат почео кад је срушен Устав". Они су били свјесни да је то било тако, али политика и наређења која они тамо добијају су друга прича. Зато тврдим да је та сједница била узрок рата, а њена посљедица је одржавање сједнице Скупштине српског народа БиХ 9. јануара на којој је донесена Декларација о формирању Републике Српске, односно тадашње Српске Републике БиХ.  

* ГЛAС: Српски представници у институцијама СРБиХ константно су игнорисани?

ПЛAВШИЋ: То је тачно, јер је испред Хрвата на састанке долазио Стјепан Кљујић, који био члан Предсједништва, али и предсједник странке. Испред Бошњака је долазио Aлија Изетбеговић, који је такође члан и предсједник Предсједништва и предсједник странке, а испред Срба долазио је Радован Караџић, који је био само предсједник странке. Ја сам била члан Предсједништва, али никад нисам знала шта се дешавало на тим састанцима. У Савјету СДС-а су потом рекли "Што је доста, доста је, ми хоћемо да имамо своју скупштину". Била сам оптимиста и тражила да се формира једно компетентно професионално тијело да проанализира ту сједницу Скупштине  од 15. октобра 1991. Покушала сам да дам шансу да се то поправи, међутим, нико није био тог мишљења. Јасно ми је сада да сам била наивна и хвала Богу да тада нису уважили моје мишљење. СДС је тада била покрет српског народа у БиХ, а све то се одиграло прије убиства српског свата на Башчаршији.

* ГЛAС: И онда је донесена одлука о одржавању сједнице Скупштине српског народа 9. јануара 1992. године. Каквом је памтите?

ПЛAВШИЋ: На тој сједници била је фина атмосфера. Једноставно, хтјели смо тиме да зауставимо понижавања и бескрајне уступке, размишљали смо исто онако као и народ. Дошло је вријеме муслиманске експанзије, а ми смо већ били национално иживљени и нисмо имали неопходну синхронизацију. Доста конфликата настало је баш због тога. Изетбеговић је у својој књизи написао "Ово је наш отаџбински рат, ово су наше буне, ово је наша косовска битка". Он је ту видио цијелу историју муслимана, а Срби су имали историју растегнуту у 1.000 година. Све то он је за своју нацију хтио да постигне у три и по године. Иако су то ненормалне ствари, оне су одговарале онима којима је Југославија сметала.

* ГЛAС: Шта је сачувало Републику Српску, која је ипак прошла кроз бројне буре за ових 20 година?

ПЛAВШИЋ: Навешћу вам један примјер. Увијек се сјећам 1992. године, кад сам у јесен на релацији Пале - Бањалука видјела ђаке са школским торбама. То ми је улило наду и потпуну вјеру да ћемо имати државу, јер то што су родитељи, што је народ прихватио да му дјеца километрима пјешаче до школе у ратно вријеме, у вријеме када се линија фронта помјерала стално, то је говорило о снази те нације. Возачу сам увијек говорила да задње сједиште у ауту мора бити празно, да можемо возити дјецу и борце. Наравно да је опстанак зависио и од политичког руководства, а било је момената кад је РС била на кољенима, али и ових као што је данашњи кад је најстабилнија. Српска је успјела јер се радило о одбрани права на живот српског народа, а живот и опстанак бране се најуспјешније.

* ГЛAС: На који начин и убудуће могу најквалитетније да функционишу РС и БиХ?

ПЛAВШИЋ: Дејтонски споразум сам добро простудирала, једном ми је неко рекао да ми је то Библија, али вјерујте, треба да буде тако. Тамо се партије не спомињу, помињу се државне институције. Нико није био задовољан Дејтонским споразумом. Генерал Жак Клајн питао ме шта мислим о том споразуму. Ја кажем да нико није задовољан, што значи да је споразум добар. Најважније је да је праведно. Даље се у БиХ може само ако сви поштују Дејтон. Он нам је донио мир и регулисао односе.   

* ГЛAС: Које су највеће политичке грешке у РС и заблуде руководства и када је било најкритичније?

ПЛAВШИЋ: То што смо имали мало тачних информација шта се у свијету дешава. Требало је да знамо какви  у околини вјетрови дувају. Имала сам право кад сам тражила да имамо неки паблик рилејшн. Да нисам изабрана за предсједника РС одмах иза Дејтона, ко зна шта би било. То је био најкритичнији период за опстанак РС. Пријећено ми је и смрћу, али о себи нисам мислила. Била сам за то да се РС, која је призната Дејтонским споразумом, сачува.

* ГЛAС: Како процјењујете дјеловање садашње политичке гарнитуре у РС?

ПЛAВШИЋ: Нипошто не би требало дозволити да поново дође нека гарнитура која би да преноси овлашћења са ентитета на заједнички ниво. Aко се то деси још једном, ми смо готови. Зато народ треба добро да отвори очи. СДС је сада одговорна као опозициона странка и она показује државотворну одговорност.   

* ГЛAС: Шта поручујете поводом Дана Републике Српске и јубиларних 20 година од њеног формирања? 

ПЛAВШИЋ: Искрене честитке свима у РС поводом јубиларног Дана Републике. Примаран је тај 20 година дуги стаж. Краљевина Југославија је трајала 23 године. Дакле, закоријенили смо се добро.  И вјерујте да би се ријешили многи проблеми без присуства међународне заједнице. Српској је кренуло набоље. Имам контакте са људима којима није свеједно шта ће бити са Србијом, РС и српским народом. Према тим информацијама из Конгреса и Сената СAД, они прихватају Милорада Додика као државника. Мало коме се тај епитет даје. Република Српска је трајна категорија. Нико неће отварати нову ситуацију везано за БиХ, и само се треба држати Дејтонског споразума. Мислим да се води добра политика и да ће народ, који је најмоћнији на изборима, то знати и да награди.

Радост живота  

* ПЛAВШИЋ: Написала сам пола треће књиге која обухвата период у Хашком трибуналу. Нико од српских представника није хтио да свједочи да сам ја била задужена само за хуманитарна питања. Ипак, највећа жртва коју сам поднијела током рата у БиХ, већа и од оне кад сам осуђена у Хашком трибуналу и одлежала ту казну, јесте то што сам морала да будем близу оних које никада, у миру, не бих ни погледала. Препознаће се они. A послије затвора, провокација, физичког напада, покушаја тровања у том затвору и тортуре коју сам тамо преживјела, мени је сваки дан на слободи као награда, поклон. Имам радосне мисли, тако живим, и пуно више цијеним сваки нови дан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.