Фото: БиХ грађани азил најчешће траже у Шведској
Збрињавање миграната, а посебно тражитеља азила, један је од највећих изазова са којима је суочена ЕУ, па се и од земаља које желе да постану чланице тражи да не „производе“ нове азиланте. Проблеми прекомерних миграција становништва према земљама ЕУ угрожавају и безвизне режиме земаља региона, које су се за тај статус тешко избориле, па је то и једно од кључних питања којима морају да се позабаве на путу ка чланству у ЕУ.
Босна и Херцеговина је међу најмлађим земљама региона којима је одобрен безвизни режим, а на путу приближавања ЕУ за њу је важно да не добије репутацију великог „произвођача“ азиланата. Шеф мониторинг тима БиХ за праћање безвизног режима Бакир Даутбашић тврди да је ситуација у БиХ тренутно под контролом, али да то не значи да проблема нема.
Осим миграната из БиХ, који траже азил у западноевропским земљама, држава има обавезу и да води рачуна о мигрантима који долазе из других крајева свијета, а на путу до жељеног одредишта у ЕУ пролазе и кроз БиХ.
- БиХ је прошле године и дјелимично у првом кварталу ове године била суочена са већим бројем лажних азиланата који су масовно одлазили у Шведску. Основни разлог био је то што је Шведска до 1. маја ове године имала изузетно либаралне услове када су у питању азиланти, па чак и лажни. Међутим, сада се надамо да је тај тренд заустављен, јер су шведске власти промјениле законодавство, тако да ће бити много мање бенефиција за азиланте и доста краће процедуре за враћање азиланата – каже Даутбашић.
Безвизни режим БиХ, како тврди, због тога није угрожен, али не смије се дозволити ни да ситуација ескалира.
- Имали смо један период повећаног броја азиланата у Белгији, који смо брзо сасјекли. Скоро смо имали мало повећање азиланата у Њемачкој и Швајцарској, нешто више од 100 људи, па пратимо ту ситуацију. Не очекујемо, ипак, да то екскалира, јер су њихови закони ригорозни по том питању – каже Даутбашић.
Он је додао да је ЕУ у фази када жели да уведе и тзв. сигурносну клаузулу којом би брзо могли неку земљу да издвоје ако би дошло до повећања броја азиланата, али БиХ за сада не треба да страхује од тога. Додатни захтјев је контрола граница и транзита азиланата чије крајње одредиште су земље на западу ЕУ. Они у БиХ доспјевају најчешће из Грчке, која је заједно са Италијом мјесто гдје азиланти најчешће улазе на територију ЕУ.
Само прошле године, Италија је имала 60.000 тражитеља азила који су дошли илегално, преко мора, а најчешће да би продужили у друге ЕУ земље. То је изазвало и велике тензије унутар ЕУ.
- Италија, гдје је велики притисак миграција, има проблема са ЕУ у погледу разумјевања питања миграната. Остале земље тешко прихватају да када људи уђу и Италију, Малту, Грчку или Шпанију, заправо улазе на територију ЕУ и да је то онда и проблем или да кажемо питање за цијелу ЕУ. Ипак, чињеница је да је питање миграната одговорност свих у ЕУ – објашњава Хозе Анхел Оропеза, директор Међународне организације за миграције (IOM) за Медитеран, са седиштем у Риму.
Он истиче да је та одговорност још видљивија на примjеру Грчке, гдjе мигранти и тражитељи азила често уђу на територију ЕУ, али без намjере да се ту и задрже, јер знају да посао у Грчкој тренутно не може да добије ни домаће становништво.
- То, међутим, не значи да Грци могу само да их пошаљу даље у Европу, па да то постане проблем других земаља, већ имају обавезу да их приме, проведу кроз процедуре за тражитеље азила, збрину их или да их врате у земље поријекла, ако им је одбијен азил. То су, истина, велика улагања и свака земља која жели да постане чланица ЕУ мора да буде свјесна да ће имати и ту одговорност, када једном постане она која прима азиланте, а не она која их производи – каже Оропеза.
Он истиче да дан боравка једног азиланта у азилантским центрима Италију кошта од 48 до 52 евра. Процјењује се да ова земља годишње потроши од 750 до 850 милиона евра само на збрињавање азиланата.
Чланице ЕУ прошле године одобриле 84.100 захтјева за азил, што је повећање у односу на 75.800 током 2010. године. Највише захтјева одобрено је Авганистанцима, Ирачанима и Сомалијцима.
У IOM-у у Риму истичу да је Италија добар примjер и зашто на мигранте не треба гледати искључиво као на терет и проблем државе. По њиховим информацијама, годишњи допринос привреди Италије који направе миграната који остану и раде у овој земљи је око 12 милијарди долара. Истовремено, Влада Италије потроши на њих око 10,5 милијарди долара, што значи да привреда ове земље има користи од прихватања миграната. У Италији их, процjењује се, тренутно има готово пет милиона.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.