БиХ далеко од обавезног гласања

Бањалука - Представници свих политичких партија уочи сваког изборног циклуса позивају бираче да у што већем броју изађу на изборе, али излазност у БиХ се у посљедњих десет изборних циклуса или скоро двадесет година врти око 55 одсто.

И пред овогодишње изборе странке позивају бираче да искористе своје бирачко право, али је интересантно да, упркос бројним недостацима и неопходним измјенама изборног законодавства о којем сви говоре, ниједна странка никада није предложила да у БиХ буде уведено обавезно гласање. Таква пракса не би била јединствена, јер је гласање обавезно у Бразилу, Боливији, Мексику, Хондурасу, Костарики, Еквадору, Перуу, Парагвају, Уругвају, Аргентини, Аустралији, Тајланду, Сингапуру, као у пет чланица Европске уније, конкретно у Белгији, Грчкој, Кипру, Луксембургу, а од 2016. године и Бугарској и за неоправдан неизлазак на изборе су предвиђене санкције.

Политички аналитичари, али и представници политичких партија сматрају да увођење обавезног гласања не би било лоше, али да то ипак не би значило да су демократски процеси у БиХ узнапредовали.

Виши асистент на бањалучком Факултету политичких наука Борислав Вукојевић каже да је, демократски посматрано, право сваког грађанина да негласањем изражава своју индивидуалну вољу.

- Са тог аспекта не подржавам увођење обавезности гласања. Међутим, у друштвима у транзицији, какво је БиХ, негласањем се не изражава “став”, него је дио грађанске апатије која нема позитивне исходе. Изборни закон БиХ је свакако зрео за промјене, од техничких па до суштинских промјена, тако да прво треба да буде реформисан са те стране - каже Вукојевић.

Он додаје да су све веће партије које дјелују већ двије деценије на нашим просторима ригидне, интересне заједнице којима одговара мала излазност.

- Промјене захтијевају нове гласаче. Знајући то, водеће партије своје политике заснивају на етно-националној реторици и клијентелистичком односу, што значи - што мања излазност, то је више “клијената” у гласачкој популацији. Дакле, увођење обавезног гласања зависи од промјена у политичкој атмосфери уопште - каже Вукојевић.

Политички аналитичар из Сарајева Жарко Папић каже да увођење обавезног гласања није најбољи начин да изборном процесу буде дат већи легитимитет, али сматра да га то свакако не би умањило.

- Много позитивније би било да странке својим програмима привуку бираче и приволе их да изађу на гласање, али ако би обавезно гласање допринијело промјени друштвеног и политичког “статуса кво”, не бих имао ништа против - каже Папић.

Слично мишљење дијели и дугогодишњи посланик и делегат ДНС-а у Парламенту БиХ Драгутин Родић који је био и члан Интерресорне радне групе за измјену Изборног закона. Каже да се не сјећа да је предлагано да буде уведено обавезно гласање.

- ДНС води кампању и нуди програм којим настоји да привуче што више бирача. Обавезно гласање можда не би било лоше, али ако погледамо неке много развијеније демократије у којима је излазност много мања него у БиХ, онда нисам сигуран ни да је неопходно вући такав потез - каже Родић.

Уставна обавеза

Члан Главног одбора ПДП-а Саша Чекрлија каже да у развијеним европским демократијама, гдје је излазност већ прилично велика, размишљају како да доведу још већи број грађана на биралишта.

- Неки чак размишљају да гласање буде уставна обавеза. Наш изборни процес је подложан бројним манипулацијама, па можда није добро да се о обавезном гласању размишља прије доношења бољег и транспарентнијег изборног закона, али зашто да не. Кандидат који убједљиво побиједи на изборима гдје је излазност, рецимо, 75 одсто, има много већи легитимитет у односу на оне који тијесно побједе при излазности од 50 одсто - оцјењује Чекрлија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.