Бечке шетње:Aтипичан филмски свијет

Aлександар МИТРОВИЋ

НЕДAЛЕКО од јужног улаза у МУМОК (кварт музеја), стијешњен између Мариахилферштрасе и Гумпендорферштрасе, налази се атипични градски биоскоп под именом Топкино. Aтипичан утолико што привлачи захтјевнију и пробирљивију кино-клијентелу. Aтипичан и због неконвенционалног репертоара и манифестне програмске некомерцијалности. У Топкину тешко да ћете имати прилику погледати какав холивудски блокбастер или штагод од мејнстрим продукције, али ћете зато тешко промашити циклус иранског арт филма из педесетих или сличан опскуритет. Прави рај за филмске алтернативце који се, свјеже пробуђени, у касним послијеподневним часовима размиле по пријатној унутрашњости солидно опремљеног бар-ресторана - који уједно служи као предворје кина - па самоувјерено наручују доручке са бизарног јеловника. За око ми је запао такозвани "режисерски фруштук" који подразумијева - како је прецизно наведено у менију - кратку црну кафу и чик (претпостављам цигарету, а не опушак)! У једном таквом бескомпромисном свијету филмских естета и кино-субверзиваца нађе се покаткад мјеста и за публику чији се укус - попут мог - креће у оквирима (потрошне) масовне културе. Крајем децембра, на репертоару Топкина појавио се филм "Будућност није написана"- британског филмаша Џулијена Темпла - који је на прошлогодишњем Санденс фестивалу привукао приличну пажњу љубитеља седме умјетности. Ријеч је о музичком документарцу који се бави животом и дјелом лидера никад непрежаљене рок групе Клеш, Џо Страмера (1952-2002). Контроверзе којим обилује биографија тог амблемског панк рок првоборца, показале су се као погодан терен Темплу за упуштање у комплексну портретизацију, а несумњив културолошки утицај Страмеровог дјела - о ком у филму свједоче искази величина као што су Мартин Скорсезе, Боно Вокс, Џони Деп, Џим Џармуш итд. - као савршен контрапункт за још једну демистифицирајућу студију о животу рок звијезда. Од уводне сцене у којој се Страмерова смрт третира као врућа вијест на радио и ТВ станицама широм свијета, преко реминисценција његове породице и пријатеља, приватних фотографија које датирају из Страмеровог дјетињства и откривају мање познат дио Страмеровог живота (син дипломате, одрастао у приватним интернатима), па фазе адолесцентског бунтовништва, живота по сквотовима, све до формирања у личност "Боб Дилана своје генерације", Страмерова мисија презентована у "Будућност није записана", представља не само задивљујуће богату биографску материју, него уједно и есенцијално фактографско рок штиво. Када говоримо о режисеру Џулијену Темплу, треба истаћи да је ријеч о синеасти чији су умјетнички коријени произашли директно из насљеђа поп културе, са интересовањима усмјереним, прије свега, ка музичко-културолошком, па тек онда социо-политичком контексту. Тако се, с разлогом, чини да је његов филмски опус евокација историје супкултурних кретања, било да је ријеч о анархичном играно-цртано-документарном колажу који је постао култ филм ("Велика рокенрол превара"), бруталном сецирању каријере Секс Пистолса ("Прљавштина и бијес"), или о шармантној екстраваганцији о Лондону педесетих у форми мјузикла са Дејвидом Боувијем у главној улози ("Aпсолутни почетници").

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.