Бећировићев највећи промашај

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Захтјев бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића за оцјену уставности одлуке Народне скупштине Републике Српске о именовању нових чланова Комисије за националне споменике није ништа друго него потпуни промашај, јер не постоји нити један правни однос да његова замисао буде и остварена, тврди то дио правника упућен у дешавања.

• Бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић затражио је оцјену уставности одлуке Народне скупштине Републике Српске о именовању нових чланова Комисије за националне споменике.
• Спорна одлука услиједила је након што је српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић уложила вето, оцјењујући одлуку о именовању чланова Комисије штетном по виталне интересе Републике Српске.
• Народна скупштина Републике Српске потврдила је тај вето двотрећинском већином, чиме спорна одлука Предсједништва БиХ није ступила на снагу.
• Правници које цитира „Глас“ сматрају да Бећировићев захтјев нема правни основ, јер је, како наводе, одлучивање о потврди вета у надлежности Народне скупштине Републике Српске.
• Спор око Комисије за очување националних споменика почео је након покушаја измјене начина одлучивања и враћања страних чланова које би предложио УНЕСКО, што представља питање за које се тврди да има елементе спољне политике.

Ријеч је о акту којим је републички парламент подржао вето који је на одлуку Предсједништва, након њеног прегласавања, ставила српски члан Жељка Цвијановић оцјењујући је веома штетном по националне интересе Српске.

И док из Бећировићевог кабинета наводе да Народна скупштина Републике Српске у овом случају нема уставну надлежност да води процес проглашења одлуке деструктивном по витални интерес ентитета, из Српске тврде да тај став не може да прихвати чак ни Уставни суд БиХ.
Комисија је, наиме, основана анексом осам Дејтонском споразума и Одлуком о Комисији за очување националних споменика Предсједништва из 2001. Сага је почела након што је у Предсједништву БиХ у јануару изгласала одлука која предвиђа укидање механизма вета и враћање страних чланова, које треба да предложи УНЕСКО, а који су 2016, одлуком Предсједништва БиХ у вријеме Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића, удаљени из те Комисије, уз прецизирање новог начина одлучивања.

С том одлуком није била сагласна Цвијановићева, али је отишла на потпис и објаву усљед подршке коју је накнадно добила и од Комшића. Консензуса о будућем сазиву Комисије није било ни на сједници крајем јуна. 

Цвијановићева је, како је истицано, након што су у више наврата прекршене уставне и пословничке процедуре приликом расправе о именовању чланова Комисије, напустила сједницу, али гласање је, ипак, обављено и без кворума.
Гласано је о листи кандидата за чланове Комисије са четири имена на којој није било приједлога из Српске, а Цвијановићева је искористила механизам вета и прогласила ту одлуку деструктивном по виталне интересе Српске.

Тај став је, на крају, потврђен и двотрећинском подршком у републичком парламенту чиме, у складу са Пословником о раду Предсједништва БиХ, акт иза којег су стали Бећировић и Комшић неће ступити на снагу.

Међутим, уз покушај да испод жита Бећировић и сарадници погурају одлуку да, ипак, ступи на снагу, откривено је да је званично, тврдећи да у тој одлуци о именовању нема елемената спољне политике, затражио став Уставног суда БиХ који и даље ради у крњем сазиву, без судија из Српске. 
Правник из Сарајева Дамир Сакић за "Глас" тврди да је Бећировићев захтјев у потпуности неоснован. 

- Не постоји ни један правни аргумент на основу којег он може оспоравати оно што је Уставом додијељено у искључиву надлежност Народне скупштине Републике Српске, то јест да одлучује о вету српског члана Предсједништва - изјавио је Сакић. 

Категорично тврди да је у овом случају ријеч о домену спољне политике. 

- Уставни суд БиХ је у властитој уставно-судској пракси заузео став да неће давати дефиницију спољне политике већ је то оставио законодавцу да то уреди закон о спољним пословима. Дакле, чињенично је немогуће да се тај суд одреди у правној ствари с обзиром на то да ми немамо ту дефиницију појма спољне политике - навео је Сакић.

Чињеница да се у одлуци Предсједништва наводе два страна члана, истиче да то ван сваке разумне сумње говори о томе да су ту присутни елементи спољне политике што тражи консензус приликом одлучивања и подлијеже механизму заштите виталног интереса. 

- Бећировић је са више страна био упозораван на политичке и правне посљедице једностраног и антиуставног дјеловања, али истрајавају на томе и наносе несагледиву и непоправљиву штету - истакао је Сакић. 

Тврди да Цвијановићева није могла да уложи вето након сједнице у јануару, већ тек када је дошло на ред гласање о члановима међу којима су и странци. 

- У вријеме када је усвајана одлука нису биле испуњене претпоставке да се позове вето јер није било елемента иностраности. Народна скупштина је, касније када су се сложили услови, вето потврдила и тако је трајно спријечено ступање у правну снагу те одлуке. У потпуности је уклоњена из правног промета. Не постоји - категоричан је Сакић који тврди да Уставни суд БиХ, може да се прогласи ненадлежним и захтјев одбаци или да га одбије. 

Бивши судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић изјавио је да је потпуни промашај упућивање захтјева за оцјену уставности, наводећи да му није јасно да члан Предсједништва БиХ, који је и доктор наука, може да потпише један захтјев који је апсолутно антиуставан.

Према његовој оцјени, најважније у свему овоме је да је немогуће захтијевати од уставног органа, какав је Уставни суд, да поништи овлаштења из Устава која постоје - другог уставног органа, какав је члан Предсједништва, а о томе да одлучи трећи уставни орган, какав је Народна скупштина.

- То је немогуће. Тај захтјев је, професионално говорећи, потпуни промашај - констатовао је Кнежевић.

Правила 

Уставом БиХ и Пословником Предсједништва је, наиме, прописано да у случају непостизања консензуса о одређеним тачкама на дневном реду те уколико, ипак, два члан усвајају одлуку, она постаје правоснажна 72 часа послије, под условом да трећи члан не уложи вето. 

Члан Предсједништва који није сагласан може је прогласити деструктивном за витални интерес након чега на сцену ступају Народна скупштина, ако је члан из Српске донио проглашење, бошњачки клуб у Дому народа у ФБиХ ако је бошњачки члан уложио вето, односно хрватски клуб ако се одлучио на то хрватски члан. 

- Уколико такав проглас буде потврђен двотрећинском већином гласова у року од 10 дана по упућивању, оспоравана одлука Предсједништва неће имати учинка - дефинисано је то у постојећим актима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.