Балканска шесторка поново у изгледу?

Лидери Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова, Македоније и Србије требало би, крајем овог мјесеца, на маргинама засједања Генералне скупштине Уједињених народа да разговарају о формирању парламентарне скупштине западног Балкана, те у складу с тим и свим могућим заједничким дјеловањима, преноси портал Радија Слободна Европа.

Министарство спољних послова и европских интеграција, земљама на које се иницијатива односи, већ је упутило тзв. “нон пејпер”, као полазни документ о конституирању “балканске шесторке” или скраћено Г6.

Државни секретар за политичка питања црногорског МИП-а Владимир Радуловић у изјави за подгоричку телевизију Вијести говори да би се на тај нај начин могла унаприједити парламентарна сарадња као и регионална борба против организованог криминала и корупције:

“Да ли би се говорило о некој врсти балканске полиције, да ли би једнако важило и за парламентарну сарадњу то остаје на земљама чланицама да пронађу, договоре се и пронађу консензус о најоптималнијим формама сарадње”, казао је он.

На упит како објашњава што је таква врста иницијативе управо потекла од Црне Горе, Радуновић каже да Црна Гора очигледно има потребу да буде важнија и агресивнија него што се то од ње очекује, посебно из разлога што има велике проблеме на унутрашњем плану, на економском плану.

“Мислим да су ово неки потези који би требало ипак да скрену пажњу”, додао је.

За Радуновића све некако мирише на Југославију.

“Примјећује се једна сличност са нашом бившом државом Југославијом, с тим што смо у овом случају остали без Словеније и Хрватске а њих смо замијенили Албанијом, Косовом. Тако да ми то ђелује мало као блиједа копија оне Југославије уз оцјену да се наравно неће радити о тако чврстој заједници”, закључио је.

У Србији још нема реаговања званичника. Медији вијест преносе углавном без коментара или барем без релевантних реакција. Дијана Вукомановић, чланица Одбора за европске интеграције из владајуће Социјалистичке партије Србије каже да су идеје о таквим интеграцијама за неку даљу будућност. Притом подсјећа да премијер Ивица Дачић ускоро одлази у Црну Гору, па ће можда, успут, бити и о томе разговора.

Потпредсједница Социјалистичке партије најприје подсјећа на неке сличне иницијативе.

“Изјава Лукшића није новина зато што смо имали недавно пласирану сличну идеју о оснивању неког, да тако кажем, паналбанског Бенелукса. То су облици организовања држава које већ функционишу у Европи, као што је поменути Бенелукс. Па је чак и премијер Дачић говорио о некој врсти балканског нордијског савјета. Али, треба да нагласимо једну чињеницу да смо у недавној хисторији имали болно искуство међусобних сукоба, тензија, интеретничких конфликата и прије би се то у домаћој јавности тумачило као стварање неке нове Југославије и самим тим осуђено на пропаст, него што би се конструктивно сјело за сто и разговарало. Значи, та идеја је за неку будућност добра. Лукшић је млад политичар... “, казала је она.

На питање да ли мисли да такве идеје посредно лансира ЕУ, Вукомановић је рекла вјероватно у разговорима, али не вјерује да је то нека врста сугестије па да би неко од балканских политичара изашао са копијом те идеје.

О томе говори и професор Енвез Казаз из Сарајева.

“Из најбољих намјера и из оправданих разлога, лидери који договарају такве облике сарадње кад се суоче са чињеницом да су њихове политичке елите упетљане у многобројне унутарње, дезинтегрирајуће, опасне послове, врло брзо одустају од институционалног облика сарадње и остају на декларативу. Друга димензија, ваља имати на уму да земље у регији нису ратификовале међуграничне споразуме, нпр. БиХ - Хрватска или Србија, да непрестано трају сукоби око појединих зона на границама. И онда можемо рећи да су у декларативном смислу сви лидери за сарадњу, за коегзистенцију итд., а да у практичном смислу таква сарадња изостаје. БиХ је у том погледу изложена тржишно нелојалној конкуренцији из Хрватске и Србије - и непрестано, као мала економија, попут црногорске или македонске или косовске, остаје на периферији економски интегрираивних процеса. Према томе, ваља сумњати у оно што говоре овдашњи политичари, а детаљно анализирати оно што раде”, каже Казаз.

Без намјере да се руши нешто што није ни проходало, ипак су све прилике да иницијатива о формирању Западнобалканске шесторке неће отићи даље од декларативног залагања, јер политички лидери унутар сваке од земаља имају властитих проблема, али и неријешених послова једни с другима.

Уосталом, требало би прво сачекати како ће се у пракси остварити неки већ закључени послови. Попут протокола којег су прошле седмице у Сарајеву потписали представници Министарства безбједности Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије о оснивању Центра за полицијску сарадњу.

Када се утврди да ова организација може спријечити погранични криминал и незаконите миграције, постојаће основа и да су остала заједничка ђеловања могућа. И реална, преноси Слободна Европа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.