Aрнаут се и даље бави адвокатуром

БAЊAЛУКA - Више је него јасно да Дамир Aрнаут, савјетник члана Предсједништва и лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића, наставља да води политику ове странке и да се не понаша као службеник државне администрације.

Рекла је ово за "Глас Српске" замјеник министра иностраних послова БиХ Aна Тришић-Бабић.

Прошле седмице упућен је захтјев Суду за људска права у Стразбуру по апелацији Илијаза Пилава, чију је кандидатуру за члана Предсједништва БиХ ЦИК одбила крајем прошлог мјесеца. Правни заступник Пилава у овом предмету је Дамир Aрнаут.

И сам Пилав изјавио је да је на идеју за слање захтјева Суду у Стразбуру дошао Дамир Aрнаут и да је СБиХ подржала ту намјеру.

- Уз подршку СБиХ сам се и кандидовао за члана Предсједништва БиХ из РС, јер ту живим - рекао је Пилав.

Дамир Aрнаут је још 9. септембра прошле године именован за амбасадора БиХ у Aустралији и на Новом Зеланду.

Од хапшења ратног члана Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића Aрнаут је био ангажован у његовом тиму одбране и иако је од именовања за амбасадора БиХ у Aустралији и на Новом Зеланду прошло 11 мјесеци, Aрнаут још није отишао у Канберу.

- То је стварно нејасно. Овакав начин рада је некоректан према дипломатији. Нарушена су сва правила игре - истакао је шеф кабинета замјеника министра иностраних послова БиХ Жељко Самарџија.

Према његовим ријечима, у свим случајевима, било да се ради о правним, судским или онима у Стразбуру, па и о ратним злочинима, појављује се Дамир Aрнаут. Самарџија је подсјетио да је Aрнаут добио агреман прије једне године.

- Међутим, он се и даље помиње у све и једном судском случају и апелацијама умјесто да иде у амбасаду. Aрнаут није прошао нити један дан припрема за амбасадора, а правила за то су давно прописана. Међутим, изгледа да за некога правила важе, док су за некога направљена да се не поштују - нагласио је Самарџија.

Странка за БиХ је Пилава први пут кандидовала за члана Предсједништва БиХ 2006. године, што је био први покушај оспоравања одредби Устава БиХ, који дозвољава кандидатуру на ту функцију Србима из РС, односно Бошњацима и Хрватима из ФБиХ.

- Све док се не прихвати уставна промјена, закон је стари и такав ће остати. То је потпуно јасна ствар и не видим разлог због којег Пилав сада негодује - навела је члан делегације Парламента БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе Милица Марковић.

Бошњак

ЦИК БиХ је Пилавову кандидатуру 2006. одбила са образложењем да се Пилав "изјаснио као Бошњак", послије чега је покренуо сву прописану процедуру: жалбом ЦИК-у, па потом Суду БиХ, који га је одбио са образложењем да се "уопште не ради о дискриминацији" и на крају Уставном суду БиХ. У априлу 2007. године, Уставни суд БиХ је коначно одбио његову апелацију, са образложењем да дискриминација постоји, али да је у овом случају "разумна и оправдана".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.